Света писма
Мосија 25


Поглавље 25.

Потомци Мулекови у Зарахемли постају Нефијци – Они сазнају за народ Алмин и Зенифов – Алма крсти Лимхија и сав његов народ – Мосија овлашћује Алму да организује Божју цркву. Око 120. год. пре Христа.

1. И ево, цар Мосија нареди да се сав народ окупи.

2. Ево, не беше много деце Нефијеве, или толико много оних који беху потомци Нефијеви, колико беше народа Зарахемлиног, који беше потомак Мулеков, и оних који са њим дођоше у пустињу.

3. И не беше толико много народа Нефијевог и народа Зарахемлиног колико беше Ламанаца. Да, они не беху ни упола толико бројни.

4. И ево, сав народ Нефијев се окупи, а и народ Зарахемлин, и скупише се у две групе.

5. И догоди се да Мосија читаше и нареди да се записи Зенифови читају његовом народу. Да, он читаше запис о народу Зенифовом од времена када напустише земљу Зарахемлу до времена кад се поново вратише.

6. А читаше и извештај Алмин и браће његове, и о свим невољама њиховим од времена кад напустише земљу Зарахемлу до времена кад се поново вратише.

7. И ево, кад Мосија заврши читање записа, његов народ који остаде у земљи обузе чуђење и дивљење.

8. Они, наиме, не знадоше шта да мисле, јер док гледаху оне који беху избављени из ропства испунише се силно великом радошћу.

9. А опет, када помислише на браћу своју коју Ламанци погубише, испунише се тугом и тако пролише многе сузе жалоснице.

10. И опет, када помислише на непосредну доброту Божју, и моћ Његову у избављењу Алме и браће његове из руку Ламанаца и из ропства, подигоше гласове своје и дадоше хвале Богу.

11. И опет, када помислише на Ламанце који беху браћа њихова, на њихово грешно и укаљано стање, испунише се болом и јадом због добробити душа њихових.

12. И догоди се да они који беху синови Амулонови и браће његове, који узеше за жене кћери ламанске, беху незадовољни поступцима очева својих и не хтедоше више да се називају именом очева својих. Стога, преузеше на себе име Нефијево, да би могли бити названи децом Нефијевом и бити убројани међу оне који се називаху Нефијцима.

13. И ево, сав народ Зарахемлин се уброји међу Нефијце, а то стога што царство не беше поверено ником осим онима који беху потомци Нефијеви.

14. И ево, догоди се да кад Мосија беше завршио казивање и читање народу, зажеле да и Алма говори народу.

15. И Алма им говораше док беху скупљени у великим групама, и иђаше од једне до друге групе проповедајући народу покајање и веру у Господа.

16. И подстицаху народ Лимхијев и браћу његову, све оне који беху избављени из ропства, да се сете да Господ беше тај који их избави.

17. И догоди се да пошто Алма поучаваше народ многим стварима, и беше им завршио казивање, цар Лимхи пожеле да се крсти, а и сав његов народ пожеле да се крсти.

18. Стога Алма загази у воду и крштаваше их, да, крштаваше их онако као и браћу своју у водама Мормоновим. Да, сви они које он беше крстио припадаху цркви Божјој и то због веровања њиховог у речи Алмине.

19. И догоди се да цар Мосија допусти Алми да оснива цркве широм земље Зарахемле и даде му моћ да зареди свештенике и учитеље при свакој цркви.

20. Ево, беше то учињено јер беше толико људи да један учитељ не могаше свима управљати, нити сви они могаху чути реч Божју на једном скупу;

21. Стога се окупљаху у различитим групама, које се зваху цркве, те свака црква имаше своје свештенике и своје учитеље, и сваки свештеник проповедаше реч како му беше предата из уста Алминих.

22. И тако, иако беше много цркава, све беху једна црква, да, и то црква Божја, јер се у свим црквама не проповедаше ништа осим покајања и вере у Бога.

23. И ево, беше седам цркава у земљи Зарахемли. И догоди се да ко год жељаше да преузме на себе име Христово, или Божје, прикључиваху се они црквама Божјим;

24. И назваху се народом Божјим. А Господ изли на њих Духа свога, и они беху благословени и напредоваху у земљи.