Генерална конференција
Вечна истина
Октобарска генерална конференција 2023.

Вечна истина

Старешина Џон С. Пингри мл.

из Седамдесеторице

Наша потреба да препознамо истину никада није била важнија!

Браћо и сестре, хвала вам на вашој оданости Богу Оцу и Његовом Сину, Исусу Христу, и хвала вам на међусобној љубави и служењу. Ви сте заиста изузетни!

Увод

Када смо моја супруга Ана и ја примили позив да служимо као пуновремене мисијске вође, наша породица је одлучила да сазна име сваког мисионара пре него што стигнемо на мисијско поље. Добили смо фотографије, направили личне картице и почели да проучавамо лица и памтимо имена.

Када смо стигли, одржали смо уводне конференције са мисионарима. Док смо се дружили, чуо сам нашег деветогодишњег сина:

„Драго ми је што смо се упознали, Семе!”

„Рејчел, одакле си?”

„Ух Дејвиде, баш си висок!”

Узнемирен, отишао сам до нашег сина и шапнуо: „Хеј, не заборави да мисионаре ословљаваш старешинама или сестрама”.

Погледао ме је збуњено и рекао: „Тата, мислио сам да треба да запамтимо њихова имена. Наш син је радио оно што је по његовом разумевању било исправно.

Дакле, какво је наше разумевање истине у данашњем свету? Стално смо бомбардовани снажним мишљењима, пристрасним извештавањем и непотпуним подацима. Истовремено, извори и обим ових информација се шире. Наша потреба да препознамо истину никада није била важнија!

Истина је кључна за нас да успоставимо и ојачамо однос са Богом, пронађемо мир и радост и досегнемо свој божански потенцијал. Размотримо данас следећа питања:

  • Шта је истина и зашто је важна?

  • Како налазимо истину?

  • Када откријемо истину, како можемо да је ширимо?

Истина је вечна

Господ нас је у Светим писмима поучио: „Истина је знање о ономе што јесте, и што беше, и што ће доћи” (Учење и завети 93:24). Она „није створен[а] нити начињен[а]”, (Учење и завети 93:29) и нема „краја” (Учење и завети 88:66).1 Истина је апсолутна, чврста и непроменљива. Другим речима, истина је вечна.2

Истина нам помаже да избегнемо превару,3 разликујемо добро и зло,4 примимо заштиту,5 и пронађемо утеху и исцељење.6 Истина, такође, може усмеравати наше поступке7 ослободити нас,8 посветити,9 и водити нас ка вечном животу.10

Бог открива вечну истину

Бог нам открива вечну истину кроз мрежу повезаних односа који укључују Њега, Исуса Христа, Светог Духа, пророке и нас. Хајде да поразговарамо о различитим, међусобно повезаним улогама које сваки учесник игра у овом процесу.

Прво, Бог је тај извор вечне истине.11 Он и Његов Син, Исус Христ, 12 имају савршено разумевање истине и увек делују у складу са истинским начелима и законима.13 Ова моћ им омогућава да стварају светове и управљају њима14, као и да савршено воле, воде и негују сваког од нас.15 Желе да ми разумемо и применимо истину како бисмо могли да уживамо у благословима које Они пружају.16 Они могу пренети истину лично, или вероватније, преко гласника као што су Свети Дух, анђели или живи пророци.

Друго, Свети Дух сведочи о своj истини.17 Он нам непосредно открива истине и сведочи о истинама које су други поучавали. Утисци од Духа обично долазе као мисли у наше умове и осећања у наша срца.18

Треће, пророци примају истину од Бога и преносе је нама.19 Истину учимо од ранијих пророка у Светим писмима20 и од живих пророка на генералној конференцији и путем других званичних начина комуникације.

Коначно, ви и ја играмо кључну улогу у овом процесу. Бог од нас очекује да тражимо, препознамо, и делујемо према истини. Наша способност да примимо и применимо истину зависи од снаге нашег односа са Оцем и Сином, наше реакције на утицај Светог Духа и наше усклађености са пророцима последњих дана.

Треба да запамтимо да Сотона ради на томе да нас одврати од истине. Зна да без истине не можемо стећи вечни живот. Он преплиће нити истине са светским филозофијама да би нас збунио и одвратио од онога што нам је саопштио Бог.21

Тражење, препознавање и примена вечне истине

Док тражимо вечну истину,22 следећа два питања могу нам помоћи да препознамо да ли начело долази од Бога или из неког другог извора:

  • Да ли се начело доследно поучава у Светим писмима или од стране живих пророка?

  • Да ли се начело потврђује сведочењем Светог Духа?

Бог открива вечне истине кроз пророке, а Свети Дух потврђује те истине нама и помаже нам да их применимо.23 Морамо тражити и бити спремни да примимо ове духовне утиске када дођу.24 Најпријемчивији смо за сведочење Духа када смо понизни,25 молимо се искрено и проучавамо реч Божју,26 и држимо Његове заповести.27

Када нам Свети Дух потврди одређену истину, наше разумевање се продубљује када примењујемо то начело. Доследним животом по том начелу, временом стичемо сигурно знање о тој истини.28

На пример, правио сам грешке и осетио кајање због лоших избора. Али кроз молитву, проучавање и веру у Исуса Христа, добио сам сведочанство о начелу покајања.29 Како сам наставио да се кајем, моје разумевање покајања постајало је све јаче. Осећао сам се ближе Богу и Његовом Сину. Сада знам да се грех може опростити кроз Исуса Христа, јер сваки дан доживљавам благослове покајања.30

Поверење у Бога кад истина још увек није откривена

Дакле, шта треба да радимо када искрено тражимо истину која још није откривена? Имам саосећање према онима од нас који жуде за одговорима који изгледа да не долазе.

Господ је Џозефа Смита саветовао: „Стишај се док не оценим пригодним да све ово свету објавим.” (Учење и завети 10:37).

И Еми Смит објаснио је: „Не гунђај зато што то ниси видела, јер је то ускраћено теби и свету, и мудро је по мени за време које долази” (Учење и завети 25:4).

И ја сам тражио одговоре на искрена питања. Многи одговори су дошли, а неки нису.31 Док чекамо – верујемо у Божју мудрост и љубав, држимо Његове заповести и ослањамо се на оно што знамо – Он нам помаже да пронађемо мир док не открије истину о свему.32

Разумевање учења и правила

Када се тражи истина, помаже да се разуме разлика између учења и правила. Учења се односе на вечне истине, као што су природа Божанства, план спасења, помирбена жртва Исуса Христа. Правило је примена учења заснована на тренутним околностима. Правило нам помаже да управљамо Црквом на уредан начин.

Док се учења никада не мењају, правила се прилагођавају с времена на време. Господ ради преко својих пророка да би подржао своја учења и прилагодио црквена правила потребама своје деце.

На жалост, ми понекад мешамо правила са учењем. Ако не разумемо разлику, ризикујемо да будемо разочарани када се правила промене а можда чак почнемо да доводимо у питање Божју мудрост или улогу пророка као откровитеља.33

Поучавање вечне истине

Када добијемо истину од Бога, Он нас подстиче да то знање преносимо другима.34 То радимо када поучавамо на часу, усмеравамо дете или разговарамо о јеванђеоским истинама са пријатељем.

Наш циљ је да поучавамо истину на начин који призива преобраћујућу моћ Светог Духа.35 Дозволите ми да поделим неке једноставне позиве од Господа и Његових пророка који могу помоћи.36

  1. Усредсредите се на Небеског Оца, Исуса Христа, и Њихова основна учења.37

  2. Останите утемељени на Светим писмима и учењима пророка последњих дана.38

  3. Ослоните се на учења успостављена преко више меродавних сведока.39

  4. Избегавајте шпекулације, лична мишљења или световне идеје.40

  5. Поучите тему у вези са учењем у склопу са сродним јеванђеоским истинама.41

  6. Користите методе поучавања које призивају утицај Духа.42

  7. Комуницирајте јасно како бисте избегли неспоразум.43

Говорење истине у љубави

Начин на који поучавамо истину је заиста важан. Павле нас је подстакао да говоримо „истин[у] у љубави“ (видети Ефесцима 4:14–15). Истина има најбоље шансе да благослови другога када се преноси са христоликом љубављу.44

Истина која се поучава без љубави може изазвати осећај осуде, обесхрабрења и усамљености. Она често доводи до озлојеђености и подела – чак и сукоба. С друге стране, љубав без истине је шупља и ускраћена за обећање напретка.

И истина и љубав су од суштинског значаја за наш духовни развој.45 Истина пружа учење, начела и законе неопходне за добијање вечног живота, док љубав ствара мотивацију неопходну да се прихвати оно што је истина и делује у складу са тим.

Заувек сам захвалан другима који су ме стрпљиво с љубављу учили вечној истини.

Закључак

У закључку, дозволите ми да поделим вечне истине које су постале сидро за моју душу. Добио сам знање о овим истинама пратећи начела о којима сам данас говорио.

Знам да је Бог наш Небески Отац.46 Он је свезнајући,47 свемоћан,48 и има савршену љубав.49 Он је створио план да стекнемо вечни живот и постанемо слични Њему.50

Као део тог плана, Он је послао свог Сина, Исуса Христа, да нам помогне.51 Исус нас је поучио да чинимо Очеву вољу52 и да волимо једни друге.53 Извршио је помирење за наше грехе54 и дао свој живот на крсту.55 Устао је из мртвих након три дана.56 Кроз Христа и Његову благодат, ми ћемо васкрснути,57 можемо примити опроштај,58 и можемо наћи снагу у невољи.59

Током своје земаљске службе, Исус је успоставио своју Цркву.60 Временом се та Црква мењала, а истине су се губиле.61 Исус Христ је обновио своју Цркву и јеванђеоске истине преко пророка Џозефа Смита.62 И данас Христ наставља да води своју Цркву преко живих пророка и апостола.63

Знам да када дођемо Христу, можемо на крају „бити усавршени у њему“ (Морони 10:32), добити „пунину радости“ (Учење и завети 93:33) и примити „све што Отац има” (Учење и завети 84:38). О тим вечним истинама сведочим у свето име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Видети такође Псалми 117:2; Учење и завети 1:39.

  2. „Супротно сумњама неких, стварно постоје исправно и погрешно. Заиста постоји апсолутна истина – вечна истина. Једна од пошасти данашњице је што премало људи зна где да се окрене ради истине” (Russell M. Nelson, „Pure Truth, Pure Doctrine, and Pure Revelation”, Liahona, нов. 2021, стр. 6).

  3. Видети Џозеф Смит – Maтеј 1:37.

  4. Видети Moрони 7:19.

  5. Видети 2. Нефи 1:9; Учење и завети 17:8.

  6. Видети Jaков 2:8.

  7. Видети Псалми 119:105; 2. Нефи 32:3.

  8. Видети Joван 8:32; Учење и завети 98:8.

  9. Видети Joван 17:17.

  10. Видети 2. Нефи 31:20.

  11. Видети Учење и завети 88:11–13; 93:36.

  12. Видети Јован 5:19–20; 7:16; 8:26; 18:37; Мојсије 1:6.

  13. Видети Aлма 42:12–26; Учење и завети 88:41.

  14. Видети Moјсије 1:30–39

  15. Видети 2. Нефи 26:24.

  16. Видети Учење и завети 82:8–9.

  17. Видети Јован 16:13; Јаков 4:13; Морони 10:5; Учење и завети 50:14; 75:10; 76:12; 91:4; 124:97.

  18. Видети Учење и завети 6:22–23; 8:2–3.

  19. Видети Јеремија 1:5, 7; Амос 3:7; Матеј 28:16–20; Морони 7:31; Учење и завети 1:38; 21:1–6; 43:1–7. Пророк је „особа позвана од Бога и која говори за Њега. Као гласник Божји, пророк прима заповести, пророштва, и откривења од Бога. Његова одговорност је да обзнани Божју вољу и Његов истинити карактер људском роду и да укаже на значај Његовог односа са њима. Пророк осуђује грех и предсказује његове последице. Он је проповедник праведности. Повремено, пророци могу да буду надахнути да предскажу будућност у корист људског рода. Његова примарна одговорност, ипак јесте да сведочи о Христу. Председник Цркве Исуса Христа светаца последњих дана је Божји пророк на земљи данас. Чланови Првог председништва и Дванаесторица апостола подржавају се као пророци, видеоци и откровитељи” (Водич кроз Света писма, „Пророк”, Јеванђеоска библиотека). Примери ових начела налазе се у животима Адама (видети Мојсије 6:51–62), Еноха (видети Мојсије 6:26–36), Ноја (видети Мојсије 8:19, 23–24), Аврама (видети Прва књига Мојсијева 12:1–3; Аврам 2:8–9), Мојсија (видети Друга књига Мојсијева 3:1–15; Мојсије 1:1–6, 25–26), Петра (видети Матеј 16:13–19), и Џозефа Смита (видети Учење и завети 5:6–10; 20:2; 21:4–6).

  20. Видети 2. Тимотију 3:16.

  21. Видети Јован 8:44; 2. Нефи 2:18; Учење и завети 93:39; Мојсије 4:4.

  22. Видети 1. Нефи 10:19. Председник Далин Х. Оукс је упоучио: „Треба да будемо пажљиви док тражимо [Божју] истину и бирамо изворе за ту претрагу. Не би требало да световну величину или власт сматрамо квалификованим изворима… Када тражимо истину о религији, треба да користимо духовне методе прикладне за ту претрагу: молитва, сведочанство Светог Духа, и проучавање Писама и речи савремених пророка” („Truth and the Plan”, Liahona, нов. 2018, стр. 25).

  23. Старешина Д. Тод Кристоферсон је поучио: „Апостоли и пророци… објављују Божју реч, али поред тога, верујемо да мушкарци и жене уопште, па чак и деца могу да уче и да буду вођени божанским надахнућем као одговор на молитву и проучавање Светих писама… Чланови Цркве Исуса Христа добијају дар Светог Духа, који олакшава сталну комуникацију са њиховим Небеским Оцем… Ово не значи да сваки члан говори у име Цркве или може да дефинише њена учења, већ да свако може да прими божанско вођство у суочавању са изазовима и приликама у свом животу.”(„The Doctrine of Christ”, Liahona, мај 2012, стр. 89–90, белешка 2).

  24. Видети 2. Нефи 33:1–2.

  25. Видети Учење и завети 1:28.

  26. Видети Moрони 10:3–5; Учење и завети 9:7–9; 84:85.

  27. Видети Учење и завети 5:35; 63:23; 93:27–28. Упркос нашим озбиљним напорима, неки од нас се можда и даље муче да осете Дух због проблема са менталним здрављем. Депресија, анксиозност и друга неуролошка стања могу додати сложеност препознавању Светог Духа. У таквим случајевима, Господ нас позива да наставимо да живимо по Јеванђељу и Он ће нас благословити (видети Мосија 2:41). Можемо тражити додатне активности – као што је слушање свете музике, ангажовање у служењу или провођење времена у природи – који нам помажу да осетимо плодове Духа (видети Галатима 5:22–23) и јачамо нашу везу са Богом.

    Старешина Џефри Р. Холанд је рекао: „Како најбоље реагујете када се ви или они које волите суочите са менталним или емоционалним изазовима? Изнад свега, никада не губите веру у свог Оца на небу, који вас воли више него што можете да схватите… Верно наставите са коришћењем времена за побожне поступке који уносе Дух Господњи у ваш живот. За вашу духовну добробит потражите савет од оних који имају кључеве. Тражите и цените свештеничке благослове. Узмите причест сваке недеље и чврсто се држите савршених обећања помирења Исуса Христа. Верујте у чуда. Видео сам како толико њих долазе када би сваки други показатељ рекао да је нада изгубљена. Нада никада није изгубљена” („Like a Broken Vessel”, Liahona, нов. 2013, стр. 40–41).

  28. Видети Јован 7:17; Aлмa 32:26–34. На крају крајева, Бог жели да ми стичемо истину „редак по редак, пропис за прописом“, док не схватимо све (видети Приче Соломунове 28:5; 2. Нефи 28:30; Учење и завети 88:67; 93:28).

  29. Видети 1. Јованова 1:9–10; 2:1–2.

  30. Председник Нелсон је објаснио: „Ништа није више ослобађајуће, више оплемењујуће или кључније за наш лични напредак од редовног, свакодневног усредсређивања на покајање. Покајање није догађај; то је процес. Оно је кључ среће и душевног мира. Кад се споји са вером, покајање нам отвара приступ моћи Помирења Исуса Христа” („We Can Do Better and Be Better”, Liahona, мај 2019, стр. 67).

  31. Не знам све разлоге због којих нам Бог ускраћује неке вечне истине, али старешина Орсон Ф. Витни дао је занимљиво запажање: „Благослов је веровати а да не видиш, јер испољавањем вере долази духовни развој, један од великих циљева човековог земаљског постојања; док знање, поричући веру, онемогућава њено вршење, ометајући тако тај развој. ‘Знање је моћ’; и све ће се знати у своје време. Али прерано знање – сазнати у погрешно време – је погубно и за напредак и за срећу” („The Divinity of Jesus Christ”, Improvement Era, јан. 1926, 222. стр; видети такође Liahona, дец. 2003. стр. 14–15).

  32. Видети Учење и завети 76:5–10. Господ је саветовао Хајрама Смита: „Не настој да проглашаваш реч моју, него прво настој да је примиш… Стишај се [и] проучавај реч моју” (Учење и завети 11:21–22). Пророк Алма даје пример за решавање питања када не долази одговор: „Ево, те тајне ми још нису у потпуности обзнањене, стога ћу се уздржати” (Алма 37:11). Такође је објаснио свом сину Коријантону да „много је тајни које се чувају, које не зна нико осим самог Бога” (Алма 40:3). Такође, пронашао сам снагу у Нефијевом одговору када му је постављено питање на које није могао да одговори: „Знам да [Бог] љуби децу своју, ипак, не знам значење свега” (1. Нефи 11:17).

  33. Слично томе, обичаји неке културе нису учења или правила. Они могу бити корисни ако нам помажу да следимо учења или правила, али такође могу да ометају наш духовни раст ако нису засновани на правим начелима. Требало би да избегавамо обичаје који не изграђују нашу веру у Исуса Христа нити нам помажу да напредујемо ка вечном животу.

  34. Видети Учење и завете 15:5; 88:77–78.

  35. Видети Учење и завети 50:21–23.

  36. Прилагођено из документа: „Principles for Ensuring Doctrinal Purity”, које је одобрило Прво председништво и Веће дванаесторице апостола у фебруару 2023.

  37. Видети 1. Нефи 15:14. Господ је упутио Своје слуге да избегавају усредсређивање на начела или мишљења који нису примарни у Његовом Јеванђељу: „А о сложеним начелима нећеш говорити, него ћеш објављивати покајање и веру у Спаситеља, и опрост греха крштењем, и огњем, да, и то Светим Духом” (Учење и завети 19:31).

    Старешина Нил Л. Андерсон је објаснио: „Хајде да се на нашим службама увек усредсређујемо на Спаситеља Исуса Христа и на дар Његове помирбене жртве. То не значи да не можемо испричати искуство из личног живота или поделити мисао неког другог. Било да је наша тема о породицама или служењу или храмовима или недавној мисији, све… треба да указује на Исуса Христа.” („We Talk of Christ”, Liahona, нов. 2020, стр. 89–90).

  38. Видети Учење и завети 28:2–3, 8. Пророк Алма је опоменуо оне који су одређени да проповедају Јеванђеље „да не поучавају ништа осим онога чему их он поучаваше, и што изговорише уста светих пророка” (Мосија 18:19).

    Председник Хенри Б. Ајринг је изјавио: „Морамо поучавати основна учења Цркве како су садржана у стандардним делима и учењима пророка, чија је одговорност да објављују учења” („The Lord Will Multiply the Harvest” [вече са врховном влашћу, 6. феб. 1998], Teaching Seminary: Preservice Readings [2004], стр. 96).

    Старешина Д. Тод Кристоферсон је сведочио да „у данашњој Цркви, као и у древној, успостављање учења о Христу или исправљање доктринарних одступања питање је божанског откривења онима који држе апостолску власт” („The Doctrine of Christ”, стр. 86).

  39. Видети 2. Коринћанима 13:1; 2. Нефи 11:3; Етер 5:4; Учење и завети 6:28. Старешина Нил Л. Андерсен је приметио: „Неколицина доводи у питање своју веру када нађу изјаву једног црквеног вође пре неколико деценија која изгледа неусклађена са нашим учењем. Постоји важно начело које управља учењем Цркве. Учење поучава свих 15 чланова Првог председништва и Већа дванаесторице. Оно се не крије у нејасном параграфу једног говора. Истинска начела се поучавају често и од многих. Није тешко пронаћи наше учење” („Trial of Your Faith”, Liahona, нов. 2012, стр. 41).

    Старешина Кристоферсон је слично поучио: „Треба имати на уму да ниједна изјава црквеног вође, прошлог или садашњег, не чини обавезно и учење. У Цркви се обично разуме да изјава једног вође неком приликом често представља лично, мада добро размотрено мишљење, које не треба да буде службено или обавезујуће за целу Цркву” („The Doctrine of Christ,” стр. 88).

  40. Видети 3. Нефи 11:32, 40. Председник Гордон Б. Хинкли је рекао: „Раније сам говорио о важности очувања учења Цркве чистим… Бринем за то. Мала одступања у доктринарном поучавању могу довести до великих и злонамерних неистина” Teachings of Gordon B. Hinckley [1997], стр. 620).

    Председник Далин Х. Оукс је упозорио да постоје неки „који бирају неколико реченица из учења пророка и користе их да подрже своје политичке планове или у друге личне сврхе… Изврнути речи пророка да се подрже приватни планови, политички или финансијски или неки други, значи покушати манипулисати пророком, а не следити га” („Our Strengths Can Become Our Downfall” [духовни скуп на Brigham Young University, 7. јуна 1992], стр. 7, speeches.byu.edu).

    Председник Хенри Б. Ајринг је упозорио: „Учење добија своју моћ када Свети Дух потврди да је истинито… Пошто нам је потребан Свети Дух, морамо бити опрезни и пажљиви да не идемо даље од поучавања истинског учења. Свети Дух је Дух истине. Његову потврду призивамо избегавањем шпекулација или личних тумачења. То може бити тешко изводљиво… Примамљиво је пробати нешто ново или сензационално. Али ми призивамо Светог Духа као нашег пратиоца када пазимо да поучавамо само право учење. Један од најсигурнијих начина да избегнемо да се чак и приближимо лажном учењу јесте да одлучимо да будемо једноставни у поучавању. Сигурност се добија том једноставношћу, а мало се губи” („The Power of Teaching Doctrine”, Liahona, јули 1999. стр. 86).

    Старешина Ренланд је поучио: „Тражење већег разумевања је важан део нашег духовног развоја, али будите опрезни. Разум не може заменити откривење. Нагађања нас неће довести до већег духовног знања, али могу довести до обмане или одвратити нашу пажњу са онога што је откривено” („Your Divine Nature and Eternal Destiny”, Liahona, мај 2022, стр. 70).

  41. Видети Maтеј 23:23. Председник Џозеф Ф. Смит је упозорио: „Врло је неразумно узети део истине и односити се према њој као да је потпуна… Сва откривена начела Христовог Јеванђеља су неопходна и имају суштински значај у плану спасења.” Даље је објаснио: „Није ни добро правило ни здраво учење узети било шта од овога, издвојити га из целог плана јеванђеоске истине, учинити га посебним хобијем и ослањати се на њега за наше спасење и напредак… Сва су потребна” (Gospel Doctrine, 5. издање [1939], стр. 122).

    Старешина Нил А. Максвел је објаснио: „Јеванђеоска начела… захтевају усклађеност. Када се раздвоје једно од другог или издвоје, људска тумачења и примена ових учења могу бити бесмислени. Љубав, ако није у границама са седмом заповешћу, могла би постати телесна. Похвале вредан нагласак пете заповести на поштовању родитеља, осим ако није у границама са првом заповешћу, могао би да резултира безусловном оданошћу залуталим родитељима, а не Богу… Чак се и стрпљење уравнотежује ‘укорава[њем] у право време са оштрином, када си подстакнут Светим Духом’ [Учење и завети 121:43]” („Behold, the Enemy Is Combined”, Ensign, мај 1993, стр. 78–79)

    Председник Мерион Г. Ромни је објаснио: „Претрага [Светих писама] у сврху откривања онога што она поучавају како им је Исус наредио далеко је од претраге у сврху проналажења одломака који се могу употребити да би се подржао унапред одређени закључак” („Records of Great Worth”, Ensign, септ. 1980, стр. 3).

  42. Видети 1. Коринћанима 2:4; Moрони 6:9. Старешина Џефри Р. Холанд је нагласио потребу да се преноси Јеванђеље Исуса Христа на начин који води духовном просветљењу путем моћи Светог Духа: „Господ никада није дао наглашенији савет Цркви од тога да ми треба да поучавамо Јеванђеље ‘Духом, и то Утешитељем који беше послат да поучава истини’. Да ли поучавамо Јеванђеље ’Духом истине?‘ Упитао је. Или то учимо ‘на неки други начин? А ако је то урађено на неки други начин’, упозорава Он, ‘није од Бога’[Учење и завети 50:14, 17–18]… Ниједно вечно учење се не може одржати без подстицања Духа са неба… То је оно што наши чланови заиста желе… Желе да утврде своjу веру и да обнове своjу наду. Укратко, желе да буду неговани добром речју Божјом, да буду ојачани моћу са неба” („A Teacher Come from God”, Ensign, мај 1998, стр. 26).

  43. Видети Aлмa 13:23. Говорећи о нашем Небеском Оцу, председник Расел М. Нелсон је сведочио: „Он комуницира једноставно, тихо и са тако задивљујућом јасноћом да га не можемо погрешно разумети“ („Hear Him”, Liahona, мај 2020, стр. 89).

  44. Видети Псалми 26:3; Римљанима 13:10; 1. Коринћанима 13:1–8; 1. Јованова 3:18.

  45. Видети Псалми 40:11.

  46. Видети Римљанима 8:16.

  47. Видети 1. Самуилова 2:3; Матеј 6:8; 2. Нефи 2:24; 9:20.

  48. Видети Прва књига Мојсијева 17:1; Јеремија 32:17; 1. Нефи 7:12; Алма 26:35.

  49. Видети Jeремија 31:3; 1. Јованова 4:7–10; Алма 26:37.

  50. Видети 2 Нефи 9; Учење и завети 20:17–31; Мојсије 6:52–62.

  51. Видети Јован 3:16; 1. Јованова 4:9–10.

  52. Видети Joван 8:29; 3. Нефи 27:13.

  53. Видети Јован 15:12; 1. Јованова 3:11.

  54. Видети Лука 22:39–46.

  55. Видети Joван 19:16–30.

  56. Видети Joван 20:1–18.

  57. Видети 1. Коринћанима 15:20–22; Moсија 15:20–24; 16:7–9; Учење и завети 76:16–17.

  58. Видети Дела апостолска 11:17–18; 1. Тимотију 1:14–16; Алма 34:8–10; Морони 6:2–3, 8; Учење и завети 19:13–19.

  59. Видети Матеј 11:28–30; 2. Коринћанима 12:7–10; Филибљанима 4:13; Алма 26:11–13.

  60. Видети Матеј 16:18–19; Ефесцима 2:20.

  61. Видети Матеј 24:24; Дела апостолска 20:28–30.

  62. Видети Учење и завети 20:1–4; 21:1–7; 27:12; 110; 135:3; Историја Џозефа Смита 1:1–20.

  63. Видети Учење и завети 1:14, 38; 43:1–7; 107:91–92.