Поднети дан у Христу
Исус Христ нам омогућава да „подне[семо] тај дан”.
Био је то дан испуњен упечатљивим и директним параболама, сложеним питањима и дубоким учењима. Након што је изрекао оштар укор онима који су били као „окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте”,1 Исус је поучио још три параболе о духовној припремљености и учеништву. Једна од њих била је парабола о десет девица.
„Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изађоше у сусрет женику.
Пет од њих беху мудре а пет луде.
И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
А будући да женик одоцни, задремаше све и заспаше.
А у поноћи стаде вика: ето женика где иде, излазите му на сусрет.
Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља свога, јер наши жишци хоће да се угасе.
А мудре одговорише говорећи: да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
После дођоше и оне друге девојке говорећи: господару! господару! отвори нам.2
А Он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.3
Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.”4
Председник Далин Х. Оукс поставио је следећа питања која позивају на размишљање у вези са доласком Младожење:5 „Шта ако је дан Његовог доласка сутра? Кад бисмо знали да ћемо сутра срести Господа – због наше превремене смрти или због Његовог неочекиваног доласка – шта бисмо данас урадили?”6
Из личног искуства сам научила да духовна припрема за Господњи долазак није само од суштинске важности, него и једини начин да се пронађу прави мир и срећа.
Био је свеж јесењи дан када сам први пут чула речи: „Имаш рак”. Муж и ја смо били запрепашћени! Док смо се возили кући у тишини размишљајући о ономе што смо чули, мисли су ми скренуле на нашу тројицу синова.
У мислима сам упитала Небеског Оца: „Да ли ћу умрети?”
Свети Дух је шапнуо: „Све ће бити у реду.”
Онда сам упитала: „Да ли ћу живети?”
Поново је дошао одговор: „Све ће бити у реду.”
Била сам збуњена. Зашто сам добила потпуно исти одговор на питање да ли ћу живети или умрети?
А онда се одједном сваки део мог бића испунио апсолутним миром када сам примила подсетник: Не морамо да журимо кући и поучимо своју децу како да се моле. Знали су како да приме одговоре и утеху после молитве. Нисмо морали да журимо кући и поучавамо их о Светим писмима или речима живих пророка. Те речи су већ биле познати извор снаге и разумевања. Нисмо морали да журимо кући и поучавамо их о покајању, васкрсењу, обнови, плану спасења, вечним породицама или самим учењима Исуса Христа.
У том тренутку свака лекција на породичној кућној вечери, тренуци проучавања Светих писама, молитва вере, дат благослов, изнето сведочанство, склопљен и одржан завет, присуствовање у дому Господњем, и поштовање дана Шабата је било важно – о, како је било важно! Било је прекасно да ставимо уље у своје лампе. Требала нам је свака кап, и била нам је потребна одмах!
Због Исуса Христа и Његовог обновљеног Јеванђеља, ако умрем, моја породица ће бити утешена, ојачана и једног дана обновљена. Ако преживим, имаћу приступ највећој моћи на овој земљи да ми помогне, подржи и исцели ме. На крају, због Исуса Христа, све може бити у реду.
Из пажљивог проучавања Учења и завета сазнајемо како то „у реду” изгледа:
„А тога дана, када дођем у слави својој, парабола коју говорах о десет девица ће се испунити.
Јер они који су мудри и примише истину, и преузеше Светога Духа за водича свога, и не бејаху обманути – заиста, кажем вам, неће бити посечени и у огањ бачени, него ће поднети тај дан.”7
Исус Христ нам омогућава да „подне[семо] тај дан”. Поднети дан не значи додавати ставке на све већу листу обавеза. Сетите се лупе. Њена једина сврха није само да учини да ствари изгледају веће. Такође може да сакупи и усмери светлост да је учини јачом. Морамо да поједноставимо, усредсредимо своје напоре и будемо сакупљачи светла Исуса Христа. Потребно нам је више светих и откровитељских искустава.
Смештен у северозападном Израелу, налази се прелеп планински венац који се често назива „зимзелена планина”. Планина Кармел8 остаје зелена током целе године углавном делимично уз мале количине росе. Натапање росом се дешава свакодневно. Попут „кармeлске росе”,9 док се трудимо да негујемо своје душе „он[им] што спада у праведност”,10 „мал[им] и једноставн[им]”,11 наша сведочанства и сведочанства наше деце ће живети!
Сада, можда мислите: „Али сестро Рајт, ви не познајете моју породицу. Заиста се мучимо и није ни слично томе.” У праву сте. Не познајем вашу породицу. Али је познаје Бог пун бескрајне љубави, милосрђа, моћи, знања и славе.
Питања која можда постављате су питања срца која изазивају бол у дубини ваше душе. Слична питања се налазе у Светим писмима:
„Учитељу, зар Ти не мариш што [моја породица гине]”?12
„Где је сада надање моје?”13
„Шта да [учиним] како би се тај облак таме уклонио да [ме] не заклања?”14
„Мудрост где се налази? И где је место разуму?”15
„Како је могуће [да се држим] свега што је добро?”16
„Господе! Шта хоћеш да чиним?”17
А онда тако слатко стижу одговори:
„Верујеш ли у моћ Христову за спасење?”18
„Гле, заповеди ли Господ иком да не узме удела у доброти Његовој?”19
„Верује[ш] ли да [Он] то [може] учинити?”20
Верујеш ли… пророцима?”21
Испољ[аваш] ли веру у откупљење Онога који [те] створи?”22
„Еда ли судија целе земље неће судити право?”23
Драги моји пријатељи, не можемо да делимо своје уље, али можемо да делимо Његовo светло. Уље у нашим лампама не само да ће нам помоћи да „подне[семо] дан“, већ може бити и средство за осветљавање пута који оне које волимо води до Спаситеља, који је спреман „раширених руку да [их]” прими.24
„Овако вели Господ: Устави глас свој од плача и очи своје од суза, јер има плата делу твом… и они ће се вратити из земље непријатељске.
„И имаш наду за последак, говори Господ, да ће се вратити синови твоји на међе своје.”25
Исус Христ је „над[а] за последак”. Ништа што јесмо, или нисмо урадили, није ван домашаја Његове бесконачне и вечне жртве. Он је разлог што наша прича нема крај.26 Стога, „мора[мо] хрлити напред са постојаношћу у Христу, имајући савршен одсјај наде и љубави према Богу и свим људима. Стога, буде[мо] ли хрлили напред, гостећи се речју Христовом, и истраје[мо] до краја, гле, овако говори Отац: Имаће[мо] вечни живот”.27
Вечни живот је вечна радост. Радост у овом животу управо сада – не упркос изазовима нашег времена, већ због Господње помоћи да учимо из њих и на крају их победимо – и неизмерна радост у животу који долази. Сузе ће стати, сломљена срца ће се поправити, оно што је изгубљено наћи ће се, бриге ће се разрешити, породице ће се обновити, и све што Отац има биће наше.28
Гледајте у Исуса Христа и живите29, моје је сведочанство у посвећено и свето име љубљеног „пастир[а] и влади[ке] душа [наших]”,30 Исуса Христа, aмен.