Генерална конференција
Исус Христ је благо
Октобарска генерална конференција 2023.


Исус Христ је благо

Усредсредите се на Исуса Христа. Он је наш Спаситељ и Откупитељ, „циљ” на који треба да гледамо и наше највеће благо.

Године 1907, богати Енглез по имену Џорџ Херберт, пети гроф од Карнарвона,1 преселио се у Египат и заинтересовао се за археологију. Обратио се познатом египтологу Хауарду Картеру и предложио партнерство. Картер ће надгледати њихова археолошка ископавања, а Карнарвон ће обезбедити средства.

Заједно су успешно истражили разне локације. Тада су добили дозволу за ископавање у Долини краљева, која се налази у близини данашњег Луксора, где су пронађене гробнице многих фараона. Одлучили су да потраже гробницу краља Тутанкамона. Тутанкамон је дошао на престо Египта пре више од три хиљаде година и владао десет година пре своје неочекиване смрти.2 За њега се знало да је сахрањен у Долини краљева,3 али место његове гробнице није било познато.

Картер и Карнарвон провели су пет година безуспешно тражећи Тутанкамонову гробницу. На крају је Карнарвон обавестио Картера да је завршио са узалудном потрагом. Картер се заложио за још само једну сезону ископавања, а Карнарвон је попустио и пристао да финансира.

Картер је схватио да је читав терен Долине краљева био систематски прекопан – осим подручја њиховог базног логора. У року од неколико дана од копања на том месту, пронашли су прве степенице које воде до гробнице.4

Када је Картер на крају завирио у предворје Тутанкамонове гробнице, свуда је видео злато. После скоро три месеца бележење садржаја предворја, отворили су запечаћену гробну просторију у фебруару 1923 – пре 100 година. То је било најпознатије археолошко налазиште двадесетог века.

Током тих година неефикасне потраге, Картер и Карнарвон су превидели оно што им је дословно било под ногама. Неких пет векова пре Спаситељевог рођења, пророк Јаков из Мормонове књиге је говорио о узимању здраво за готово или потцењивању онога што је у близини као „гледањ[у] поврх циља”. Јаков је предвидео да народ Јерусалима неће препознати обећаног Месију када дође. Јаков је прорекао да ће они бити „народ [који]… презира[ше] речи јасноће… и [тражиће] оно што не могаху разумети. Стога, због слепоће своје, а та слепоћа дође због гледања поврх циља свакако морају пасти.”5 Другим речима, посрнуће.

Јаковљево предвиђање се показало тачним. Током Исусове смртне службе, многи су гледали поврх циља, изван Њега. Гледали су мимо Спаситеља света. Уместо да препознају Његову улогу у испуњавању плана Небеског Оца, они су Га осудили и разапели. Тражили су и чекали неког другог да им донесе спасење.

Попут народа у Јерусалиму, и попут Картера и Карнарвона, и ми можемо бити склони да гледамо поврх циља. Морамо да се чувамо те склоности да не бисмо пропустили Исуса Христа у нашим животима и не бисмо препознали многе благослове које нам Он нуди. Он нам је потребан. Саветује нам се да „потпуно се ослања[мо] на заслуге Онога који је моћан да спасе”.6

Он је наш циљ. Ако погрешно замислимо да постоји потреба за нечим изван онога што Он нуди, поричемо или умањујемо обим и моћ коју Он може имати у нашим животима. Он је затражио права на милост и проширује ту милост на нас.7 Он је крајњи „[извор] [ком] се мо[жемо] обратити за опрост греха својих”.8 Он је наш заступник код Оца и заговара оно што је Отац све време желео, да Му се вратимо као наследници у Његовом царству. Морамо, по речима пророка Алме, „бацит[и] тада поглед и поч[ети] да верује[мо] у Сина Божјег, да ће Он доћи да откупи свој народ, и да ће страдати и умрети како би извршио помирење за грехе [наше], и да ће исто тако из мртвих устати, што ће остварити васкрсење”.9 Исус Христ је наше благо.

Спаситељ нам је дао много начина да се са намером усредсредимо на Њега, укључујући и свакодневну прилику да се покајемо. Понекад потцењујемо колико је велики тај понуђени благослов. Када сам имао осам година, мој отац ме је крстио. После тога сам га држао за руку док смо прелазили прометну улицу. Нисам обраћао пажњу и закорачио сам са ивичњака баш када је протутњао велики камион. Отац ме је тргнуо назад са улице на ивичњак. Да то није урадио, ударио би ме камион. Познавајући своју несташну природу, помислио сам: „Можда би било боље да ме убије камион, јер никада нећу бити тако чист као управо сада након крштења.”

Као осмогодишњак, погрешно сам претпоставио да је вода крштења опрала грехе. Није тако. У годинама након мог крштења, научио сам да се греси чисте моћу Исуса Христа кроз Његову помирбену жртву кад склопимо и држимо крсни завет.10 Тада, због дара покајања, можемо остати чисти. Такође, научио сам да причест доноси моћан циклус врлина у наше животе, омогућавајући нам да задржимо опроштај својих греха.11

Баш као и благо које је било под ногама Картера и Карнарвона, драгоцени благослови причести доступни су нам сваки пут када присуствујемо причесном састанку. Обећано нам је да ће Свети Дух бити наш стални пратилац ако приступамо причести на начин на који нови обраћеник приступа крштењу и потврђењу, скрушеног срца и раскајаног духа, и с одлучношћу да живимо у складу са крсним заветом. Свети Дух нас благосиља својом посвећујућом моћу, тако да увек можемо задржати опроштај својих греха, из седмице у седмицу.12

Наш духовни темељ јача покајањем, савесним припремањем и достојним узимањем причести. Само уз чврст духовни темељ можемо се носити са метафоричком кишом, ветром и поплавама са којима се суочавамо у нашим животима.13 Насупрот томе, наш духовни темељ је ослабљен када свесно прескочимо причесни састанак или када се не усредсредимо на Спаситеља током причешћа. Можда се ненамерно „повуче[мо] од Духа Господњег, да му нема места у [н]ама да [н]ас води путевима мудрости како бис[мо] могли бити благословени, напредни и сачувани”.14

Када имамо Светог Духа са собом, бићемо надахнути и вођени да склопимо и држимо друге завете, попут оних које склапамо у храмовима. На тај начин продубљујемо свој однос са Богом.15 Можда сте приметили да је последњих година најављено много нових храмова, чиме се храмови све више приближавају члановима.16 Парадоксално, како храмови постају приступачнији, можда ће нам бити лакше да постанемо лежернији у погледу посећивања храма. Када су храмови удаљени, планирамо своје време и средства да путујемо до храма да бисмо тамо служили. Тим путовањима дајемо приоритет.

Са храмом надохват руке, можемо лако дозволити да мале ствари ометају посету, говорећи себи: „Па, ићи ћу други пут”. Живот у близини храма доноси већу флексибилност у распореду времена у храму, али сама та флексибилност може олакшати да се храм узме здраво за готово. Када то учинимо, „машимо циљ”, потцењујући прилику да се приближимо Спаситељу у Његовом светом дому. Наша посвећеност да присуствујемо треба да буде бар подједнако јака када је храм у близини као и када је удаљен.

Након што су Картер и Карнарвон копали на другом месту у Долини краљева тражећи Тутанкамонову гробницу, схватили су свој превид. Не морамо да се безуспешно трудимо, као они неко време, да бисмо пронашли своје благо. Нити треба да тражимо савет од егзотичних извора, ценећи новину извора и мислећи да ће такав савет бити просветљенији од онога који можемо добити од понизног Божјег пророка.

Као што је забележено у Старом завету, када је Неман тражио лек за своју губу, био је огорчен што су га замолили да се седам пута потопи у оближњу обичну реку. Али уверили су га да следи савет пророка Јелисија, а не да се ослања на своје унапред створене идеје о томе како би чудо требало да се догоди. Као резултат тога, Неман је био исцељен.17 Када ми данас имамо поверења у Божјег пророка на земљи и поступамо по његовим саветима, наћи ћемо срећу и такође бити исцељени. Не треба да тражимо даље.

Браћо и сестре, подстичем вас да се сећате Исуса Христа и будете усредсређени на Њега. Он је наш Спаситељ и Откупитељ, „циљ” на који треба да гледамо и наше највеће благо. Када дођете Њему, бићете награђени снагом да се суочите са животним изазовима, храброшћу да чините оно што је исправно и способношћу да испуните своју мисију у смртном животу. Вреднујте прилику да се покајете, повластицу да учествујете у причести, благослову склапања и држања храмских завета и радости што имате живог пророка.

Износим своје свечано и сигурно сведочанство да је Бог, Вечни Отац, наш Небески Отац и да Он живи; Исус јесте Христ; Он је наш љубазни, мудри небески Пријатељ,18 и ово је Његова обновљена Црква. Хвала вам на вери и верности. Молимо се да будете благословени, да напредујете и будете сачувани. У име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Пуно име Петог грофа од Карнарвона је Џорџ Едвард Стенхоп Молине Херберт.

  2. Компјутеризована томографија (CT) урађена 2005. године показала је да је краљ Тутанкамон можда претрпео сложени прелом једне од костију ногу, што је можда довело до инфекције и смрти.

  3. Већина египатских фараона Новог краљевства сахрањена је у Долини краљева. Већина тих гробница пронађена је и опљачкана у античко доба.

  4. Овај извештај о открићу Тутанкамонове гробнице првенствено се заснива на књизи Ерика Х. Клајна, „King Tut’s Tomb”, Archaeology: An Introduction to the World’s Greatest Sites (2016), 60–66 стр.

    Бројни фактори су допринели Картеровим и Карнарвоновим изборима где да ископавају – а где не – у Долини краљева. Подручје око базног логора није одмах било привлачно за ископавање. Троугласто подручје омогућавало је посетиоцима приступ гробници Рамзеса VI, тако да би ископавања изазвала посебну сметњу. Подручје је било прекривено, по Картеровим речима, „са више грубо изграђених радничких колиба, које су вероватно користили радници на Рамзесовом гробу, [и] три стопе земље која је лежала испод њих”. Није изгледало вероватно да би колибе биле изграђене на врху улаза у гробницу (види Howard Carter and A. C. Mace, The Tomb of Tut-ankh-Amen: Discovered by the Late Earl of Carnarvon and Howard Carter, vol. 1 [1923], 124–128, 132. стр).

    За друге извештаје о открићу Тутанкамонове гробнице, видети Zahi Hawass, Tutankhamun and the Golden Age of the Pharaohs (2005); Nicholas Reeves, The Complete Tutankhamun: The King, the Tomb, the Royal Treasure (1990), стр. 80–83; and Nicholas Reeves and Richard H. Wilkinson, The Complete Valley of the Kings: Tombs and Treasures of Ancient Egypt’s Royal Burial Site (1996), стр. 81–82.

  5. Jaков 4:14.

  6. 2. Нефи 31:19.

  7. Видети Moрони 7:27–28.

  8. 2. Нефи 25:26.

  9. Aлмa 33:22.

  10. Видети Учење и завети 76:52.

  11. Видети David A. Bednar, „Teach to Build Faith in Jesus Christ” (обраћање на семинару за нове вође мисија, 23. јун, 2023); Rachel Sterzer Gibson, „Teach to Build Faith in Jesus Christ, Elder Bednar Instructs”, Church News, 23. јун, 2023, thechurchnews.com.

  12. Причест, међутим, није установљена као посебно средство за обезбеђивање опроштаја наших грехова (видети James E. Talmage, A Study of the Articles of Faith, 12th ed. [1924], 175. стр). Човек не може намерно да греши у суботу увече и да очекује да све што треба да уради јесте да поједе парче хлеба и попије чашицу воде у недељу и да се магично очисти. Али посвећујући утицај Светог Духа може очистити све оне који се покају искреним срцем и са правом намером.

  13. Видети 3. Нефи 18:12–13.

  14. Moсија 2:36.

  15. Председник Расел М. Нелсон је рекао: „Бог има посебну љубав према свакој особи која склопи завет са Њим у водама крштења. А та божанска љубав се продубљује када се склопе и верно држе додатни завети” („Choices for Eternity” [светски духовни скуп за младе пунолетне особе, 15. мај 2022], Јеванђеоска библиотека). Вишеструки завети на заветном путу нису само секвенцијални, већ адитивни, па чак и синергијски. Они омогућавају ближу и чвршћу везу са Богом. Таква веза нам омогућава да се преобразимо до те мере да је Његов лик на нашим лицима и да су наша срца снажно и трајно промењена (видети Aлма 5:14).

  16. Председник Нелсон је објаснио да Господ „чини своје храмове приступачнијим. Он убрзава темпо којим градимо храмове. Увећава нашу способност да помогнемо у окупљању Израела. Такође олакшава сваком од нас да постане духовно пречишћен” („Focus on the Temple”, Liahona, нов. 2022, 121. стр).

  17. Видети Друга књига о царевима 5:9–14.

  18. Видети „Спаситељ мој живи знам”, Химне и песме за децу, бр. 38.