Моћ Исуса Христа у нашем свакодневном животу
Извор наше снаге је вера у Исуса Христа када са намером тежимо да Му дођемо баш сваки дан.
Драга браћо и сестре, ово је Црква Исуса Христа светаца последњих дана. Каква радост је што смо окупљени као Његова Црква. Захвалан сам што нас је председник Расел М. Нелсон подсетио да често користимо исправно име Господње Цркве како бисмо се сетили чија је ово Црква и чија учења следимо.
Председник Нелсон је изјавио: „У предстојећим данима, видећемо највеће објаве Спаситељеве моћи које је свет икада видео. … Он ће вернима подарити безброј повластица, благослова и чуда.”1
Једна од највећих повластица и могућности за мене и моју супругу, Рене, је да упознајемо свеце тамо где служимо. Слушамо њихове приче, сведоци смо њихових губитака, делимо њихову тугу и радујемо се њиховом успеху. Били смо сведоци многих благослова и чуда које је Спаситељ подарио вернима. Упознали смо људе који су прошли кроз немогуће, који су претрпели незамисливо.
Видели смо испољавање Спаситељеве моћи на удовици која је изгубила мужа док су били на Господњем задатку у Боливији.2 Видели смо га код младе жене у Аргентини која је гурнута под воз и изгубила ногу, само зато што је неко хтео да јој украде мобилни телефон.3 И на њеном самохраном оцу, који сада мора да се сабере и ојача своју ћерку након тако необјашњивог чина окрутности. Видели смо га у породицама које су изгубиле своје домове и сву имовину током пожара у Чилеу, само два дана пре Божића 2022.4 Видели смо га код оних који пате након трауматичног развода и код оних који су невине жртве злостављања.
Шта им даје моћ да пролазе кроз тешкоће? Шта даје додатну меру снаге да се настави када се чини да је све изгубљено?
Открио сам да је извор те снаге вера у Исуса Христа када са намером тежимо да Му дођемо баш сваки дан.
Пророк Јаков је поучио: „И Он долази на свет да спасе све људе послушају ли глас Његов. Јер гле, Он подноси боли свих људи, да, боли свих живих створења, и мушкараца и жена, и деце, који припадају породици Адамовој.”5
Понекад вера у Исуса Христа може изгледати као нешто немогуће, готово недостижно. Можда мислимо да долазак Христу захтева снагу, моћ и савршенство које немамо, и једноставно не можемо да нађемо енергију за све то. Али оно што сам научио од свих ових људи је да је вера у Исуса Христа оно што нам даје енергију да започнемо путовање. Понекад можда помислимо: „Морам да поправим свој живот пре него што дођем Исусу”, али истина је да долазимо Исусу да поправимо своје животе кроз Њега.
Не долазимо Исусу зато што смо савршени. Долазимо Њему зато што имамо мана и у Њему можемо да се „усаврш[имо]”.6
Како да почнемо да испољавамо мало вере сваког дана? За мене то почиње ујутру: када се пробудим, уместо да гледам у телефон, изговорим молитву. И то обичну молитву. Онда читам Света писма. То ми помаже у мом недељном завету који склапам док узимам причест да ћу га се „увек сећа[ти]”.7 Када започнем свој дан молитвом и неким стихом из Светог писма, могу се „сећа[ти] Њега” када погледам у телефон. Могу се „сећа[ти] Њега” када се суочавам са проблемима и сукобима, и покушавам да се суочим с њима као што би то учинио Исус.
Када се „сећа[м] Њега“, имам жељу да се променим, да се покајем. Налазим извор енергије да држим своје завете, и осећам утицај Светог Духа у свом животу „и држ[им] заповести Његове, које [ми] Он даде, да Дух Његов може увек бити с[а] [мном].8 Он ми помаже да истрајем до краја.9 Или бар до краја дана! И у оним данима када Га се не сећам цео дан, Он је још увек ту, воли ме и говори ми да је у реду: Можеш да покушаш поново сутра.
Иако смо несавршени у сећању на Њега, наш Небески Отац пун љубави никада нас не заборавља.
Једна од грешака које често правимо је да мислимо да је држање завета или обећања која дајемо Богу на неки начин погодба коју чинимо са Њим: Ја сам послушан, а Он ме штити од било чега лошег што ми се икада може догодити. Плаћам десетину, и никада нећу остати без посла или кућа ми се никада неће запалити. Али онда када све не иде онако како смо очекивали, ми завапимо Господу: „Зар те не мариш што[ја] [гинем]?”10
Наши завети нису само погодбене природе; они су преображавајући.11 Кроз своје завете добијам посвећујућу, снажну моћ Исуса Христа, која ми омогућава да постанем нова особа, да опростим оно што се чини неопростивим, да превазиђем немогуће. Сећање са намером Исуса Христа увек је моћно; даје ми додатну снагу да „држ[им] заповести Његове, које [ми] Он даде”.12 Помаже ми да будем љубазнији, да се смешим без разлога, да будем миротворац,13 да избегнем сукобе, да допустим Богу да превлада у мом животу.14
Када је наш бол или бол некога кога волимо толики да не можемо да га поднесемо, сећање на Исуса Христа и долазак Њему може олакшати терет, омекшати срце и ублажити бол. То је моћ која је омогућила оцу изван његових природних способности да подржи своју ћерку кроз физички и емоционални бол због губитка ноге.
Када је старешина Соарес посетио Аргентину прошлог јуна и питао Флавију о њеној трагичној несрећи, она је верно одговорила: „Доживела сам немир, горчину, бес и мржњу када се [ово десило]. Нешто што ми је помогло није било питање ‘зашто ја?’, већ ‘због чега?’ … То је било нешто што ме је приближило другима и Господу. … Уместо да се удаљим од Њега, морала сам да се припијем уз Њега.”15
Председник Нелсон је поучио: „Награда за држање завета са Богом је небеска моћ – моћ која нас јача да боље издржимо тешкоће, искушења и бол у срцу… Дакле, они који чувају завете имају право на посебну врсту спокоја.”16 Ово је врста спокоја и мира које сам видео у очима удовице, упркос болу у срцу што јој муж недостаје сваког дана.
Нови завет нам говори о времену када су Исус и његови ученици били на броду:
„И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу…
А Он … спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар ти не мариш што гинемо?
И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани.
И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?”17
Увек сам био заинтригиран овом причом. Да ли је Господ очекивао од њих да ће искористити своју веру да смире олују? Да укоре ветрове? Вера у Исуса Христа је осећај мира да се одупре олуји, знајући да нећемо изгинути јер је Он у лађи са нама.
Ово је таква вера коју смо видели када смо посетили породице након пожара у Чилеу. Њихове куће су спаљене до темеља; изгубили су све. Ипак, када смо ходали по ономе што су некада били њихови домови, а они су нам причали о својим искуствима, осећали смо да стојимо на светој земљи. Једна сестра је рекла мојој жени: „Када сам видела да горе оближње куће, имала сам утисак да ће наша кућа да изгори, да ћемо све изгубити. Уместо очаја, доживела сам осећај неописивог мира. Некако сам осећала да ће све бити у реду.” Поверење у Бога и држање наших завета с Њим доноси моћ нашој слабости и утеху нашој тузи.
Захвалан сам на прилици коју смо Рене и ја имали да упознамо неке од ових изузетних светаца, на њиховим бројним примерима вере, снаге и истрајности. За приче о тешкој тузи и разочарању које вероватно никада неће доспети на насловну страну новина или никада неће видети светлост дана. За слике које нису снимљене о проливеним сузама и молитвама након губитка или трауматичног развода. За објаве које никада нису направљене о страху, тузи и болу који постају подношљиви захваљујући вери у Исуса Христа и Његово помирење. Ови људи јачају моју веру и на томе сам дубоко захвалан.
Знам да је ово Црква Исуса Христа. Знам да је Он спреман да нас дарује својом моћу, ако Му баш сваки дан долазимо. У име Исуса Христа, амен.