Царства славе
Имамо брижног Небеског Оца који ће се побринути да примимо сваки благослов и сваку предност коју наше сопствене жеље и избори омогућавају.
Члановe Цркве Исуса Христа светаца последњих дана често питају: „По чему се ваша црква разликује од других хришћанских цркава?” Међу одговорима које дајемо је и овај: пунина учења Исуса Христа. Најважнија међу тим учењима је чињеница да наш Небески Отац толико воли сву своју децу да жели да сви заувек живимо у царству славе. Штавише, Он жели да вечно живимо са Њим и Његовим Сином, Исусом Христом. Његов план укључује учења и прилику да правимо изборе који ће нам обезбедити судбину и живот који изаберемо.
I
Из савременог откривења знамо да коначна судбина свих који живе на земљи није неадекватна идеја о рају за праведнике и о вечним патњама пакла за остале. Божји брижни план за своју децу укључује ову стварност којој је поучио наш Спаситељ, Исус Христ: „Многи су станови у кући Оца мог”.1
Откривено учење обновљене Цркве Исуса Христа светаца последњих дана поучава да ће сва деца Божја – са изузецима који су превише ограниченог броја да би се овде разматрали – на крају наследити једно од три царства славе, од којих чак и најмање „надмашује свако разумевање”.2 Након периода у коме непослушни пате за своје грехе, чија патња их припрема за оно што следи, сви ће васкрснути и кренути на Коначни суд Господа Исуса Христа. Тамо ће, наш брижни Спаситељ, који, како смо поучени, „прославља Оца, и спашава сва дела руку својих”,3 послати сву децу Божју у једно од ових царстава славе према жељама које су показали кроз своје изборе.
Још једно јединствено учење и практиковање обновљене Цркве су откривене заповести и завети који нуде свој деци Божјој свету повластицу да се квалификују за највиши степен славе у небеском царству. То највише одредиште – узвишење у небеском царству – је централно за Цркву Исуса Христа светаца последњих дана.
Из савременог откривења, свеци последњих дана имају ово јединствено разумевање Божјег плана среће за Његову децу. Тај план почиње нашим животом у духовном свету пре него што смо рођени, и открива сврху и услове нашег изабраног путовања у смртни живот и нашу жељену судбину након тога.
II
Из савременог откривења знамо да „свим царствима је дат закон”4 и да је царство славе које добијамо на Коначном суду одређено законима које бирамо да следимо на свом смртном путовању. Тај брижни план обухвата више царстава – много станова – тако да ће сва Божја деца наследити царство славе чијих закона могу лагодно да се „придржавају”.
У опису природе и захтева сваког од три царства у Очевом плану, почињемо са највишим, а то је усредсређеност на божанске заповести и обреде које је Бог открио кроз Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. У „целестијалној” слави5 постоје три нивоа,6 од којих је највиши узвишење у целестијалном царству. Ово је место боравишта оних „који примише од пунине Његове, и од славе Његове”, стога „они су богови, и то синови [и кћери] Божји”7 и „пребива[ју] у присуству Бога и Христа Његовог у веке векова”.8 Кроз откривење, Бог је открио вечне законе, обреде и завете који се морају поштовати да би се развиле божанске особине неопходне за остварење тог божанског потенцијала. Црква Исуса Христа светаца последњих дана је усредсређена на њих јер је сврха ове обновљене Цркве да припреми Божју децу за спасење у целестијалној слави и, још тачније, за узвишење у његовом највишем степену.
Божји план, заснован на вечној истини, захтева да се узвишење може постићи само кроз верност заветима вечног брака између мушкарца и жене у светом храму,9 где ће брак на крају бити доступан свим верницима. Зато поучавамо да „пол је основна карактеристика појединачног предсмртничког, смртничког и вечног идентитета и сврхе”.10
Јединствено вредно учење које нам помаже да се припремимо за узвишење је проглас о породици из 1995.11 Његове изјаве појашњавају захтеве који нас припремају да живимо са Богом Оцем и Његовим Сином, Исусом Христом. Они који не разумеју у потпуности Очев брижни план за Његову децу, могу сматрати овај проглас о породици као ништа више од изјаве о променљивим правилима. Насупрот томе, ми потврђујемо да проглас о породици, заснован на неопозивим учењима, дефинише врсту породичних односа у којима се може дешавати најважнији део нашег вечног развоја.
Апостол Павле описује три нивоа славе, упоређујући их са славом сунца, месеца и звезда.12 Највиши назива „целестијалним”, а други „терестријалним”.13 Он не именује најнижи, али је откривење Џозефу Смиту додало његово име: „телестијално”.14 Још једно откривење такође описује природу особа које ће примити свако од ових царстава славе. Они који не одлуче „да се придржавају закона целестијалног царства”15 наследиће друго царство славе, мање од целестијалног, али које одговара законима које су изабрали и у ком могу лагодно „пребивати”. Та реч пребивати, тако честа у Светим писмима, значи сигурно место.16 На пример, они у терестријалном царству – могу се упоредити са популарним концептом неба – „они који примају од присуства Синовљевог, али не и од пунине Очеве”.17 Они су били „часни људи на земљи, који беху заслепљени лукавством човечјим”,18 али „нису храбри у сведочанству о Исусу”.19
Откривајући опис оних којима је додељено најниже царство славе, телестијално, јесте „онај који не може поднети… терестријалну славу”.20 Ту се описују они који одбацују Спаситеља и нису поштовали божанска ограничења за своје понашање. Ово је царство у коме пребивају зли, након што су патили због својих греха. Они су описани у савременом откривењу као „они који не примише јеванђеље Христово, нити сведочанство о Исусу…
То су они који су лажљивци, и врачари, и прељубници, и блудници и ко год љуби лаж и лаже”.21
Говорећи о три царства славе са својом пророчком визијом, председник Расел М. Нелсон је недавно написао: „Смртнички живот је једва наносекунда у поређењу са вечношћу. Али каква је то кључна наносекунда! Пажљиво размислите како то функционише: Током овог смртног живота можете да бирате које законе сте спремни да поштујете – оне целестијалног царства, терестријалног или телестијалног – и, сходно томе, у ком ћете царству славе живети заувек. Какав план! То је план који у потпуности поштује вашу слободу избора.”22
III
Апостол Павле је поучавао да су Господња учења и заповести дате да бисмо сви могли да постигнемо „меру раста висине Христове”.23 Тај процес захтева много више од стицања знања. Није довољно чак ни бити уверен у Јеванђеље. Морамо деловати и размишљати тако да нас оно преобрати. За разлику од других проповеди, које нас поучавају да знамо нешто, Јеванђеље Исуса Христа подстиче нас да постанемо нешто.
Из таквих учења закључујемо да Коначни суд није само процена укупног збира добрих и злих дела – онога што смо урадили. Он је заснован на крајњем утицају наших дела и мисли – онога што смо постали. Ми се квалификујемо за вечни живот кроз процес обраћења. Како се овде користи, ова реч са много значења означава дубоку промену природе. Никоме није довољно само да прође крећући се. Заповести, обреди и завети Јеванђеља нису списак новчаних средстава потребних за неки небески рачун. Јеванђеље Исуса Христа је план који нам показује како да постанемо оно што наш Небески Отац жели да постанемо.24
IV
Због Исуса Христа и Његовог помирења, када посрнемо у овом животу, можемо се покајати и поново укључити на заветни пут који води до онога што наш Небески Отац жели за нас.
Мормонова књига поучава да је „за [нас] овај живот време припреме за сусрет с Богом”.25 Али том изазовном ограничењу на „овај живот” дат је контекст пун наде (барем донекле за неке особе) оним што је Господ открио председнику Џозефу Ф. Смиту, што је сада забележено у Учењу и заветима, одсек 138. „Видех”, записао је пророк, „да верне старешине овог раздобља, када напусте смртни живот, настављају своја дела проповедања јеванђеља покајања и откупљења, кроз жртву Јединородног Сина Божјег, међу онима који су у тами и у ропству греха у великом свету духова мртвих.
Мртви који се покају биће откупљени примањем обреда дома Божјег.
И након што платише казну због својих преступа, и опрани су да би били чисти, примиће награду према делима својим, јер су наследници спасења.”26
Осим тога, знамо да ће миленијум, хиљаду година које следе након Другог доласка Спаситеља, бити време за обављање потребних обреда за оне који их нису примили у својим смртним животима.27
Много тога не знамо о три главна периода у плану спасења и њиховом међусобном односу: (1) предсмртни духовни свет, (2) смртни живот и (3) следећи живот. Али знамо ове вечне истине: „Спасење је ствар појединца, али је узвишење породична ствар.”28 Имамо брижног Небеског Оца који ће се побринути да примимо сваки благослов и сваку предност коју наше сопствене жеље и избори омогућавају. Такође, знамо да Он никога неће присиљавати на запечаћени однос против воље особе. Благослови запечаћеног односа су загарантовани свима који се придржавају својих завета, али никада тако што ће наметнути запечаћени однос другој особи која је недостојна или невољна.
Моја драга браћо и сестре, сведочим о истинитости ових ствари. Сведочим да је наш Господ Исус Христ „творац и извршитељ [наше] вере”.29 чије помирење, према плану нашег Небеског Оца, све то омогућава. У име Исуса Христа, амен.