Овде се говори љубав
Научимо да говоримо о Његовој љубави и чујемо је овде, у својим срцима и домовима и у нашим јеванђеоским позивима, активностима, послуживању и служењу.
Наша деца у Школици певају „Овде се говори с љубављу”.1
Једном сам дао сестри Гонг мали медаљон. Било је написано тачка-тачка, тачка-тачка, тачка-тачка-цртица. Они који познају Морзеову азбуку препознаће слова И, И, У. Али укључио сам други код. На мандаринском кинеском, „аи” значи „љубав”. Дакле, двоструко декодирана, порука је била „Волим те”. Сузан, драга, „I, ai (爱), U” (волим те).
Говоримо љубав на многим језицима. Речено ми је да људска породица говори 7.168 живих језика.2 У Цркви говоримо 575 документованих главних језика, са много дијалеката. Такође, преносимо намеру, промену и емоцију кроз уметност, музику, плес, логичке симболе, интер - и интра - лични израз.3
Хајде да данас говоримо о три језика јеванђеоске љубави: језику топлине и поштовања, језику служења и жртве и језику заветне припадности.
Прво, јеванђеоски језик топлине и поштовања.
Са топлином и поштовањем, сестра Гонг пита децу и младе: „Како знате да вас родитељи и породице воле?”
У Гватемали деца кажу: „Моји родитељи напорно раде да би прехранили нашу породицу.” У Северној Америци деца кажу: „Родитељи ми читају приче и ноћу ме ушушкају у кревет.” У Светој земљи деца кажу: „Моји родитељи ме чувају.” У Гани, у западној Африци, деца кажу: „Родитељи ми помажу да остварим циљеве за децу и младе.”
Једно дете је рекло: „Иако је веома уморна после целодневног рада, моја мајка излази напоље да се игра са мном.” Њена мајка је плакала када је чула да су њене свакодневне жртве важне. Једна млада жена је рекла: „Иако се моја мајка и ја понекад не слажемо, верујем својој мајци.” И њена мајка је плакала.
Понекад је потребно да знамо да се овде показује и цени љубав о којој се овде говори.
Са топлином и поштовањем, наши причесни и други састанци су усредсређени на Исуса Христа. С поштовањем говоримо о помирењу Исуса Христа, личном и стварном, не само о помирењу у апстрактном облику. Обновљену Цркву Исуса Христа називамо Његовим именом, Црква Исуса Христа светаца последњих дана. Користимо побожан молитвени језик када се обраћамо Небеском Оцу и топло поштовање када разговарамо једни с другима. Када препознајемо Исуса Христа у сржи храмских завета, мање то повезујемо са „одласком у храм”, а више са „доласком Исусу Христу у дому Господњем”. Сваки завет шапуће: „Овде се говори с љубављу”.
Нови чланови кажу да црквени речник често захтева декодирање. Смејемо се на помисао да би реч „стејк хаус” могла да значи фину говеђу вечеру, „зграду одељења”, може указивати на болницу, „уводне вежбе” могле би нас позвати да радимо главу, рамена, колена и ножне прсте на црквеном паркингу. Али, молим вас, имајмо разумевања и будимо љубазни док заједно учимо нове језике љубави. Једној новој обраћеници у цркви је речено да су јој сукње прекратке. Уместо да се увреди, она је у ствари одговорила: „Моје срце се преобратило; молим вас да будете стрпљиви док моја сукња то не схвати”.4
Речи које користимо могу да нас зближе или удаље од других хришћана и пријатеља. Понекад говоримо о мисионарском раду, храмском раду, хуманитарном и добротворном раду на начине који утичу да други поверују како сматрамо да радимо по свом нахођењу. Хајде да увек говоримо са топлином и побожном захвалношћу за Божје дело и славу и заслуге, милост и благодат Исуса Христа и Његову помирбену жртву.5
Друго, јеванђеоски језик служења и жртвовања.
Када се сваке недеље у цркви поново окупљамо да искажемо поштовање и радујемо се дану Шабата, можемо исказати своју посвећеност причесном завету Исусу Христу и једни другима кроз наше црквене позиве, заједништво, дружење и служење.
Када питам локалне црквене вође шта их брине, и браћа и сестре кажу: „Неки од наших чланова не прихватају црквене позиве”. Позиви да служимо Господу и једни другима у Његовој Цркви дају прилику за повећање саосећања, способности и понизности. Када смо издвојени за позив, можемо примити Господње надахнуће да подижемо и јачамо друге и себе. Наравно, променљиве околности и годишња доба нашег живота могу утицати на нашу способност да служимо, али надамо се никада на нашу жељу. Са царем Венијамином, кажемо: „Дао бих кад бих имао”6 и нудимо све што можемо.
Вође кочића и одељења, хајде да урадимо свој део. Када позивамо (и разрешавамо) браћу и сестре да служе у Господњој Цркви, чинимо то достојанствено и надахнуто. Помозите свима да се осећају цењено и да могу да буду успешни. Молимо вас да се саветујете и слушате сестре вође. Сетимо се како је председник Џ. Рубен Кларк поучио, у Господњој Цркви служимо тамо где смо позвани, „на месту које нити тражимо нити одбијамо”.7
Када смо се сестра Гонг и ја венчали, старешина Дејвид Б. Хејт је саветовао: „Увек имајте позив у Цркви. Нарочито када вам је живот преокупиран”, рекао је, „треба да осетите Господњу љубав према онима којима служите и према себи док служите. Обећавам да се говори с љубављу овде, тамо и свуда када одговарамо са да црквеним вођама да служимо Господу у Његовој Цркви Његовим Духом и нашим заветима.
Господња обновљена Црква може бити инкубатор за сионску заједницу. Док заједно поштујемо, служимо, уживамо и учимо о Његовој љубави, усидримо једни друге у Његовом Јеванђељу. Можда се не слажемо политички или по друштвеним питањима, али налазимо склад када заједно певамо у одељењском хору. Негујемо повезаност и боримо се против изолације док редовно послужујемо од срца у домовима једни другима и у комшилуку.
Током посета члановима са председницима кочића, осећам њихову дубоку љубав према члановима у свим околностима. Док смо пролазили поред домова чланова у његовом кочићу, један председник кочића је приметио да без обзира да ли живимо у кући са базеном или кући са земљаним подом, црквена служба је повластица која често укључује жртву. Ипак, мудро је приметио, када заједно служимо и жртвујемо се у Јеванђељу, налазимо мање грешака и већи мир. Када Му допустимо, Исус Христ нам помаже да преносимо Његову љубав.
Овог лета, наша породица је упознала дивне чланове Цркве и пријатеље у Лафбороу и Оксфорду, у Енглеској. Ова значајна окупљања су ме подсетила како друштвене активности и активности служења одељења могу изградити нове и трајне јеванђеоске везе. Већ неко време осећам да би нас на многим местима у Цркви још више активности одељења, наравно планираних и спроведених са јеванђеоском сврхом, могло спојити са још већим осећајем припадности и јединства.
Надахнути председник одбора за активности одељења негује појединце и заједницу светаца. Њихове добро планиране активности помажу свима да се осећају цењенима, укљученима и позванима да играју потребну улогу. Такве активности премошћују старост и порекло, стварају трајне успомене и могу се изводити уз ниске трошкове или без њих. Пријатне јеванђеоске активности, такође, призивају комшије и пријатеље.
Дружење и служење често иду заједно. Младе пунолетне особе знају да ако заиста желите да упознате некога онда сликајте раме уз раме на мердевинама у пројекту служења.
Наравно, ниједан појединац и ниједна породица нису савршени. Свима нам је потребна боља помоћ да овде говоримо с љубављу. „Савршена љубав изгони страх напоље”.8 Вера, служење и жртва вуку нас изван нас самих ближе нашем Спаситељу. Што су наша служба и жртва у Њему саосећајнији, вернији и несебичнији, можемо почети да више схватамо помирујуће саосећање и благодат Исуса Христа за нас.
И то нас доводи до јеванђеоског језика припадности завету.
Живимо у егоцентричном свету. Пуно је тога „ја бирам себе”. Као да верујемо да најбоље знамо свој сопствени интерес и како да га остваримо.
Али на крају то није истина. Исус Христ оличава ову моћну непролазну истину:
„Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.
„Јер каква је корист човеку [или жени] ако сав свет добије а души својој науди?”9
Исус Христ нуди бољи начин – односе засноване на божанском завету, јаче од веза смртних. Завет припадања Богу и једно другом може да излечи и посвети наше најдраже односе. Истина, Он нас познаје боље и воли нас више него што ми знамо или волимо себе. Истина, када заветујемо све што јесмо, можемо постати више него што јесмо. Божја моћ и мудрост могу нас благословити сваким добрим даром, у Његово време и на Његов начин.
Генеративна вештачка интелигенција (АИ) је направила велики напредак у превођењу језика. Давно су прошли дани када је компјутер могао превести идиоматску фразу „Дух је срчан, али је тело слабо” као „Вино је добро, али је месо покварено”. Занимљиво је да понављање обимних језичких примера поучава компјутер језику ефикасније него поучавање компјутера граматичким правилима.
Слично томе, наша сопствена директна, поновљена искуства могу бити наш најбољи духовни начин да научимо јеванђеоске језике топлине и поштовања, служења и жртвовања и припадању завету.
Дакле, где и како вам Исус Христ говори с љубављу?
Где и како чујете да се овде говори са Његовом љубављу?
Научимо да говоримо и чујемо Његову љубав овде, у својим срцима и домовима и у нашим јеванђеоским позивима, активностима, послуживању и служењу.
У Божјем плану, свако од нас ће једног дана прећи из овог живота у следећи живот. Када сретнемо Господа, замишљам Га како говори, речима поуке и обећања: „Овде се говори мојом љубављу”. У свето име Исуса Христа, амен.