Ознаке среће
Зидање на темељу Исуса Христа је од суштинског значаја за нашу срећу.
Док сам био на пословном лету пре неколико година, седео сам поред човека из Холандије. Био сам нестрпљив да га посетим пошто сам као млади мисионар служио у Белгији и Холандији.
Када смо се упознали, дао ми је своју визит карту са јединственим звањем „професор среће”. Прокоментарисао сам његову невероватну професију и питао га шта професор среће ради. Рекао је да поучава људе како да имају срећан живот успостављањем смислених односа и циљева. Одговорио сам: „То је дивно, али шта би било ако бисте могли да поучите како се ти односи могу наставити после смрти и да одговорите на друга питања душе, као што су шта је сврха живота, како можемо да превазиђемо своје слабости и где идемо након што умремо?” Признао је да би било невероватно да имамо одговоре на та питања, а ја сам са задовољством поделио са њим да их ми имамо.
Данас бих желео да пређемо неколико основних начела за праву срећу која изгледа измичу многима у овом збуњујућем свету, где је много тога занимљиво, али је мало тога заиста важно.
Алма је поучио људе свог времена: „Јер гле, кажем вам, много је тога што ће доћи, а гле, има нешто што је од веће важности него све друго – јер гле, време није далеко када ће Откупитељ заживети и доћи међу свој народ.”1
Ова изјава је подједнако важна за нас данас док очекујемо и припремамо се за Христов Други долазак!
Стога, моје прво запажање је да је зидање на темељу Исуса Христа од суштинског значаја за нашу срећу. То је сигуран темељ, „темељ на коме људи не могу пасти ако на њему граде”.2 То нас припрема за животне изазове, какви год да су.
Пре много година, отишао сам у летњи извиђачки камп са нашим сином Џастином. Када су активности почињале, он је узбуђено најавио да он и његови другари желе да зараде значку заслуге у стреличарству. То је од дечака захтевало да положе кратак писмени тест и погоде мету својим стрелама.
Срце ми је клонуло. У то време, Џастин је био прилично слаб због цистичне фиброзе, болести са којом се борио од рођења. Питао сам се да ли може да одапне лук довољно да пошаље стрелу до мете.
Док су он и његови другари одлазили на час стреличарства, ја сам се тихо молио да га то искуство не понизи. Након неколико сати узнемирености, видео сам га како долази стазом према мени са великим осмехом. „Taта!” узвикнуо је. „Добио сам значку за заслуге! Погодио сам круг; био је на мети поред моје, али сам погодио мету!” Повукао је лук свом снагом и пустио стрелу да полети, не могавши да контролише њену путању. Како сам захвалан на разумевању тог инструктора стреличарства, који није рекао: „Извини, погрешна мета!” Уместо тога, када је видео Џастинова очигледна ограничења и озбиљан напор, љубазно је одговорио: „Добро обављено!
Тако ће бити и нама ако дамо све од себе да следимо Христа и Његове пророке упркос нашим ограничењима. Ако Му дођемо држањем својих завета и кајући се за своје грехе, са радошћу ћемо чути похвалу нашег Спаситеља: „Добро, слуго добри и верни!”3
Износим вам своје сведочанство о божанству Спаситеља света и Његовој откупитељској љубави и моћи да нас исцели, ојача и подигне када се искрено трудимо да Му дођемо. Насупрот томе, не постоји начин да се истовремено крећемо са мноштвом и према Исусу. Спаситељ је победио смрт, болест и грех и обезбедио је пут до нашег коначног савршенства ако Га следимо свим срцем.4
Моје друго запажање је да је за нашу срећу кључно да се сетимо да смо синови и кћери Небеског Оца пуног љубави. Познавање ове истине и поверење у њу мења све.
Пре неколико година, на лету кући са црквеног задатка, сестра Сејбин и ја смо се нашли директно иза веома крупног човека који је имао велико, љутито лице истетовирано на ћелавој глави, као и број 439 .
Када смо слетели, рекао сам: „Извините господине. Да ли би вам сметало ако вас питам шта значи број истетовиран на потиљку?” Нисам се усудио да питам за љутито лице.
Рекао је: „То сам ја. Такав сам. Ја поседујем ту територију: 219!!”
Четристо тридесет девет је био стварни број на његовој глави, па сам се изненадио што је погрешио јер му је то било толико важно.
Размишљао сам о томе колико је тужно што су идентитет и самопоштовање овог човека засновани на броју који је повезан са територијом банде. Помислио сам у себи: Овај груби човек је некада био нечији дечак који још увек треба да се осећа вредним и да припада. Кад би само знао ко је заправо и коме заиста припада, јер смо сви „купљени скупо”.5
Постоји мудра реченица у песми из филма Принц Египта која каже: „Гледај свој живот небеским очима.”6 Како сазнање о нашем божанском роду и вечном потенцијалу тоне дубоко у наше душе, моћи ћемо да посматрамо живот као сврсисходну авантуру која се развија и из које учимо и растемо, чак и као што „видимо кроз стакло, мрачно”7 на кратко.
Треће обележје среће је да се увек сећате вредности душе. То најбоље чинимо тако што следимо Спаситељево упозорење: „Љубите један другог, као што ја вас љубих”.8
Такође је поучио: „Када учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.”9
Књига Речи Соломунове мудро саветује: „Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.”10
Никада нећемо зажалити што смо били превише љубазни. У Божјим очима, доброта је синоним за величину. Део тога да будете љубазни јесте да опраштате и не осуђујете.
Пре много година, наша млада породица је ишла да гледа филм за породично кућно вече. Сви смо били у комбију осим једног од наших синова и моје жене, Валери. Напољу је био, и када је наш син отворио врата и потрчао према ауту, случајно је ногом ударио нешто што је мислио да је наша мачка на трему. На несрећу нашег сина и моје жене, која је била одмах иза њега, то није била наша мачка, већ веома несрећни твор који им је то обзнанио! Сви смо се вратили у кућу, где су се обоје истуширали и опрали косу соком од парадајза, наводним сигурним леком за уклањање смрада од твора. Док су се спремали и пресвлачили сви смо били неосетљиви на било какав мирис, па смо одлучили да је ипак у реду да идемо у биоскоп.
Када смо сели у задњи део позоришта, људи око нас су изненада једно по једно одлучили да изађу по кокице. Међутим, када су се вратили, нико се није вратио на своје првобитно место.
Смејали смо се док смо се присећали тог искуства, али шта да су сви наши греси имали мирис? Шта када бисмо могли да осетимо непоштење, пожуду, завист или охолост? Са откривеним сопственим слабостима, надамо се да бисмо били мало обзирнији и пажљивији према другима, а такође и они према себи, док чинимо потребне промене у нашим животима. Уствари, волим мирис дувана у цркви, јер то указује да неко покушава да се промени. Требају им наше руке добродошлице.
Председник Расел М. Нелсон је мудро рекао: „Један од најлакших начина препознавања истинског следбеника Исуса Христа је колико се та особа саосећајно односи према другим људима.”11
Павле је писао Ефесцима: „А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.”12
Као ученици Исуса Христа, од нас се тражи да имамо поверења у Небеског Оца и нашег Спаситеља и да не покушавамо да Их заменимо. Исус Христ савршено познаје свачије несавршености и савршено ће их проценити.
Моје четврто обележје среће је да задржимо вечну перспективу. План нашег Оца се протеже у вечности; лако је усредсредити се на овде и сада и заборавити онај живот.
Овој лекцији ме је поучила пре неколико година наша, тада 16-годишња ћерка, Џенифер. Предстојала јој је дупла трансплантација плућа, где ће пет оболелих режњева њених плућа бити потпуно уклоњено и замењено са два здрава мања режња, која су донирала два невероватна христолика пријатеља. То је била веома ризична процедура, али ипак ноћ пре операције, Џенифер ми је скоро проповедала са свих својих 41 килограма, рекавши: „Не брини, тата! Сутра ћу се пробудити са новим плућима или ћу се пробудити на бољем месту. Било који начин да буде биће сјајно.” То је вера; то је вечна перспектива! Гледање на живот са вечне тачке гледишта пружа јасноћу, утеху, храброст и наду.
Након операције, када је дошао дуго очекивани дан да се уклони цевчица за дисање и искључи респиратор који је помагао Џенифер да дише, са нестрпљењем смо чекали да видимо да ли ће њена два мања режња радити. Када је први пут удахнула, одмах је почела да плаче. Видевши нашу забринутост, брзо је узвикнула: „Тако је лепо дисати”.
Од тог дана, захваљујем Небеском Оцу ујутро и увече за своју способност да дишем. Окружени смо безбројним благословима које лако можемо узети здраво за готово ако смо немарни. И обрнуто, када се ништа не очекује и све се цени, живот постаје магичан.
Председник Нелсон је рекао: „Свако ново јутро је дар од Бога. Чак и ваздух који удишемо је зајам с љубављу од Њега. Он нас чува из дана у дан и подржава из тренутка у тренутак. Стога, наше прво племенито дело ујутро треба да буде понизна молитва захвалности”.13
То ме доводи до мог петог и последњег запажања, а то је да никада нећете бити срећнији него што сте захвални.
Господ је рекао: „А онај који све прима са захваљивањем, прославиће се”.14 Можда је разлог томе што захвалност рађа мноштво других врлина.
Како би се наша свест променила када бисмо се сваког јутра будили само са благословима на којима смо били захвални претходне ноћи. Пропуст да ценимо своје благослове може да доведе до осећаја незадовољства, што нам може одузети радост и срећу коју ствара захвалност. Они у великој и пространој згради нас маме да гледамо поврх циља, чиме потпуно машимо циљ.
У стварности, највећа срећа и благослов смртног живота наћи ће се у ономе шта смо постали Божјом благодаћу када склопимо и држимо свете завете са Њим. Наш Спаситељ ће нас побољшати и оплеменити кроз заслуге Његове помирбене жртве а за оне који га вољно следе рекао је: „Они ће бити моји онога дана када дођем да покупим драгуље своје.”15.
Обећавам вам да ако градимо своје животе на темељу Исуса Христа; ценимо свој прави идентитет као синова и кћери Божјих; имамо на уму вредност душе; одржавамо вечну перспективу; и са захвалношћу ценимо многе своје благослове, посебно Христов позив да дођемо Њему, можемо пронаћи праву срећу коју тражимо током ове смртне авантуре. Живот ће и даље имати своје изазове, али ћемо моћи боље да се сви суочимо са осећањем сврхе и мира због вечних истина које разумемо и по којима живимо.
Износим вам своје сведочанство о стварности Бога, нашег Оца пуног љубави, и Његовог љубљеног Сина, Исуса Христа. Такође, сведочим о живим пророцима, видеоцима и откровитељима. Какав је благослов примити небески савет преко њих. Спаситељ је рекао: „Да ли гласом моjим или гласом слугу моjих, исто је.”16 У свето име Исуса Христа, амен.