Лекције божанског родитељства
Родитељи ступају у партнерство са својим Небеским Оцем како би своју драгоцену децу усмерили назад на небо.
Да ли сте икада држали новорођенче у наручју? Постоји светлост која избија из сваког новорођенчета, доносећи посебну везу љубави која може испунити срца њихових родитеља радошћу.1 Један мексички писац је написао: „Научио сам да када новорођенче први пут стисне очев прст својом ручицом, оно га је заувек ухватило.”2
Родитељство је једно од најневероватнијих животних искустава. Родитељи ступају у партнерство са својим Небеским Оцем како би своју драгоцену децу усмерили назад на небо.3 Данас бих желео да поделим неке лекције о родитељству које се налазе у Светим писмима и које су поучавали живи пророци како би нам помогли да оставимо своје родитељско наслеђе.
Подигните своју јеванђеоску културу на виши степен
Морамо се са својим породицама попети на виши степен јеванђеоске културе. Председник Расел М. Нелсон је изјавио: „Породице заслужују вођство са неба. Родитељи не могу довољно саветовати децу из личног искуства, страха или саосећања.”4
Иако наше културно порекло, начини родитељства и лична искуства могу бити драгоцени за родитељство, ове способности су недовољне да помогну нашој деци да се врате на небо. Потребан нам је приступ узвишенијем „скупу вредности и… поступака”,5 култури љубави и очекивања, где са својом децом комуницирамо „на виши, светији начин.”6 Председник Далин Х. Оукс је описао јеванђеоску културу као „посебан начин живота, скуп вредности и очекивања и поступака… Ова јеванђеоска култура долази од плана спасења, Божјих заповести и учења… живих пророка. Она нас усмерава у начину на који одгајамо своје породице и живимо своје личне животе.”7
Исус Христ је центар ове јеванђеоске културе. Усвајање јеванђеоске културе у својим породицама је кључно за стварање плодног окружења у којем семе вере може расти. Да бисмо се попели на виши степен, председник Оукс нас позива „да се одрекнемо сваке личне или породичне традиције или поступака који су у супротности са учењима Цркве Исуса Христа”.8 Родитељи, бојажљивост са наше стране да успоставимо јеванђеоску културу може дозволити противнику да успостави упориште у нашим домовима или, што је још горе, у срцима наше деце.
Када одлучимо да јеванђеоску културу учинимо доминантном културом у нашој породици, онда ће снажним утицајем Светог Духа9 наши тренутни родитељски начини, традиције и поступци бити просејани, усклађени, прочишћени и побољшани.
Учините дом центром јеванђеоског учења
Председник Расел М. Нелсон је поучио да дом треба да буде „центар јеванђеоског учења”.10 Сврха јеванђеоског учења је да „продубимо наше обраћење Небеском Оцу и Исусу Христу и да нам помогне да постанемо сличнији Њима”.11 Хајде да размотримо три кључне родитељске одговорности које су описали пророци и апостоли, а које нам могу помоћи да успоставимо вишу јеванђеоску културу у нашим домовима.
Прво: Поучавајте слободно
Небески Отац је поучио Адама о Исусу Христу и Његовом учењу. Поучио га је „да [поучава] о овоме децу своју слободно”.12 Другим речима, Небески Отац је поучио Адама да поучава о овоме слободно, великодушно и без ограничења.13 Света писма нам говоре да „Адам и Ева благословише име Божје, и све обзнанише својим синовима и кћерима”.14
Своју децу великодушно поучавамо када проводимо смислено време са њима. Поучавамо без устезања када разговарамо о осетљивим темама као што је „време испред екрана”, користећи изворе које је Црква ставила на располагање.15 Ми слободно поучавамо када проучавамо Света писма са својом децом користећи приручник Хајде за мном и дозволимо Духу да буде учитељ.
Друго: Модел учеништва
У Јеванђељу по Јовану читамо да када је неколико Јевреја испитивало Спаситеља о Његовом понашању, Исус је скренуо пажњу на свог узора, свога Оца. Он је поучио: „Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако”.16 Родитељи, шта треба да поставимо као модел својој деци? Учеништво.
Као родитељи, можемо поучавати важности стављања Бога на прво место када разговарамо о првој заповести, али тај модел успостављамо када оставимо по страни световну забаву и држимо дан Шабата светим сваке седмице. Можемо поучавати о важности храмских завета када говоримо о учењу о небеском браку, али постављамо модел када поштујемо наше завете, достојанствено се опходећи према свом супружнику.
Треће: Позовите на деловање
Вера у Исуса Христа треба да буде срж сведочанстава наше деце, а та сведочанства морају доћи до сваког детета кроз појединачно откривење.17 Да бисмо помогли нашој деци да изграде своја сведочанства, подстичемо их да користе своју слободну вољу при избору онога што је исправно18 и да их припреми за цео живот на Божјем заветном путу.19
Било би мудро да подстакнемо свако наше дете да прихвати позив председника Нелсона да се побрине за своје сведочанство о Исусу Христу и Његовом Јеванђељу – да ради на њему, да га негује тако да расте, да га храни истином и да га не прља лажним филозофијама неверујућих мушкараца и жена.20
Праведно, планирано родитељство
Божанске намере нашег Небеског Оца као родитеља биле су познате у откривењу датом Мојсију: „Јер гле, ово је дело моје и слава моја – да остварујем бесмртност и вечни живот човека”.21 Председник Нелсон је додао: „Бог ће учинити све што може, осим да наруши вашу слободу избора, да вам помогне да не пропустите највеће благослове у целој вечности”.22
Као родитељи, ми смо Божји заступници у бризи о нашој деци.23 Морамо учинити све што можемо да створимо окружење у којем наша деца могу да осете Његов божански утицај.
Небески Отац никада није намеравао да ми као родитељи седимо по страни као посматрачи, гледајући како се одвија духовни живот наше деце. Дозволите ми да илуструјем ову идеју планираног родитељства личним искуством. Када сам похађао Школицу у малом огранку у Гватемали, моји родитељи су почели да ме поучавају о вредности патријаршких благослова. Моја мајка је одвојила време да подели своје искуство добијања свог драгоценог патријаршког благослова. Она ме је поучила учењу везаном за патријаршке благослове и сведочила о обећаним благословима. Њено планирано родитељство надахнуло ме је да пожелим да добијем свој патријаршки благослов.
Када сам имао 12 година, родитељи су ми помогли да се снађем у потрази за патријархом. То је било неопходно јер у подручју где смо живели није било патријарха. Отпутовао сам до патријарха који је био у кочићу удаљеном 156 километара. Јасно се сећам тренутка када ми је патријарх положио руке на главу да ме благослови. Знао сам моћном духовном потврдом, без сумње, да ме мој Небески Отац познаје.
За 12-годишњег дечака из малог града, то ми је значило све. Моје срце се тог дана окренуло мом Небеском Оцу због планираног родитељства моје мајке и оца и заувек ћу им бити захвалан.
Сестра Џој Д. Џоунс, бивша врховна председница Школице, поучила је: „Не можемо да чекамо да се обраћење једноставно догоди нашој деци. Случајно обраћење није начело Јеванђеља Исуса Христа.”24 Наша љубав и надахнути позиви могу утицати на то како наша деца користе своју слободу избора. Председник Нелсон је нагласио: „Ниједан други рад не превазилази дело праведног, планираног родитељства!”25
Закључак
Родитељи, овај свет је пун филозофија, култура и идеја које се такмиче за пажњу наше деце. Велика и пространа зграда свакодневно оглашава своје чланство користећи најновије медијске канале. „Али даром Сина свога”, поучио је пророк Морони, „припреми Бог још бољи пут”.26
Када сарађујемо са Богом кроз завете и постанемо Његови заступници у бризи о нашој деци, Он ће посветити наше намере, надахнути наша учења и ублажити наше позиве тако да „деца наша могу знати ком извору се могу обратити за опрост греха својих”.27 у име Исуса Христа, амен.