Бранитељке Прогласа
Бони Л. Oскарсон
Врховна председница Младих жена
Помозимо у изградњи царства Божјег одважно се залажући и бранећи брак, родитељство, и дом.
Каква је повластица и радост бити део овог чудесног скупа девојака и жена. Колико смо благословене као жене што смо заједно вечерас у јединству и љубави.
Недавно сам прочитала причу о Мари Маделин Кардон, која је са својом породицом примила поруку о обновљеном јеванђељу Исуса Христа од првих мисионара позваних да служе у Италији 1850. године. Била је девојка од 17 или 18 година када су се крстили. Једне недеље током породичног богослужења у њиховој кући, високо у Алпима на северу Италије, гневна група мушкараца, укључујући неке од локалних свештеника, опколила је кућу и почела да виче и захтева да мисионари изађу. Мислим да нису баш били жељни јеванђеоске поуке - намеравали су да их физички повреде. Млада Мари жустро је изашла из куће како би се суочила са руљом.
Они су и даље жестоко викали и инсистирали да изведу мисионаре. Мари је подигла руку у којој је држала Библију и наредила им да оду. Рекла им је да су мисионари под њеном заштитом и да им не сме зафалити ни длака с главе. Послушајте њене речи: „ Сви су стајали у шоку. … Бог је био са мном. Он је ставио те речи у моја уста, иначе их не бих изустила. Сви су занемели. Та група снажних гневних мушкараца немоћно је стајала пред слабашном, уздрхталом, али неустрашивом девојком.” Свештеници су затражили од руље да оде, што су они и учинили посрамљени, уплашени и са жаљењем. Мала група завршила је свој састанак у миру.1
Можете ли замислити ову храбру младу жену, истих година као многе од вас, како стоји испред бесне гомиле и брани своја новостечена уверења са храброшћу и самопоуздањем?
Сестре, мало која од нас ће морати да се суочи са гневном руљом, али у овом свету одвија се рат у коме су мета наша најдрагоценија и најважнија учења. Нарочито говорим о учењу о породици. Светиња дома и суштинска сврха породице доводе се у питање, критикују и нападају на свим фронтовима.
Када је председник Гордон Б. Хинкли први пут прочитао „Породица: Проглас свету“ пре двадесет година, били смо захвални на њему, и ценили смо јасноћу, једноставност и истину овог откровитељског документа. Тада смо једва схватали колико ће нам очајнички бити потребни ти основни искази у данашњем свету као критеријуми по којима можемо анализирати сваки нови налет световне догме, која нам долази путем медија, интернета, од научника, са ТВ-а и филмова, па чак и од законодаваца. Проглас о породици постао је наше мерило којим можемо просуђивати филозофију света и ја сведочим да су начела изнета у овом прогласу истинита и данас, као што су била пре 20 година када нам их је изложио Божји пророк.
Могу ли да истакнем нешто очигледно? Живот ретко тече по плану и свесне смо да оно што је описано у овом прогласу не доживљавају све жене. Ипак, важно је научити Господњи образац и разумети га, и настојати да га следимо најбоље што можемо.
Свака од нас има улогу у том плану, и свака од нас једнако вреди у Господњим очима. Сетимо се да је брижни Небески Отац свестан наших праведних жеља и испуниће своје обећање да ништа неће бити ускраћено онима који верно поштују своје завете. Небески Отац има мисију и план за сваку од нас, али такође има свој распоред. Један од најтежих изазова у овом животу је имати веру у Господњи тајминг. Добра идеја је имати алтернативни план на уму који ће нам помоћи да будемо жене које се држе завета, милосрдне и праведне, жене које граде царство без обзира у ком правцу иду наши животи. Морамо научити наше ћерке да теже идеалном, али да планирају за непредвиђене догађаје.
Током ове 20. годишњице прогласа о породици, позвала бих све жене у Цркви да постану бранитељке прогласа „Породица: Проглас свету.“ Као што је Мари Маделин Кардон храбро бранила мисионаре и новостечена уверења, и ми морамо храбро бранити откривена Господња учења која описују брак, породицу, божанске улоге мушкараца и жена и важност својих домова као светих места - чак и када нам свет виче у уши да су ова начела застарела, ограничавајућа и више нису на снази. Свака од нас, без обзира на брачни статус или број деце, може бити бранитељка Господњег плана описаног у прогласу о породици. Ако је то Господњи план, треба да буде и наш план!
У овом прогласу налазе се три начела која сматрам да треба нарочито непоколебљиво бранити. Прво начело је брак између мушкарца и жене. У Светим писмима смо поучене: „Нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу”2 Да би свака од нас остварила пунину благослова свештенства неопходно је да муж и жена буду запечаћени у дому Господњем, да заједно раде у праведности и остану верни својим заветима. То је Господњи план за Његову децу, и нема те јавне расправе или критике која ће променити оно што је Господ прогласио. Морамо наставити да будемо примери праведног брака, тражимо тај благослов у нашим животима и имамо веру ако се то не догоди брзо. Будимо бранитељке брака какав је Господ установио, док према онима који другачије мисле и даље показујемо љубав и самилост.
Друго начело које захтева наше гласове одбране је поштовање божанских улога мајки и очева. Своју децу ревносно поучавамо да имају високе циљеве у овом животу. Нарочито желимо да будемо сигурне да наше ћерке знају да имају потенцијал да постигну и постану све што замисле. Надамо се да ће волети да уче, да ће бити образоване, талентоване, па можда чак и постану следећа Марија Кири или Елајза Р. Сноу.
Да ли такође поучавамо наше синове и ћерке да у овом животу не постоји већа част, више звање и значајнија улога него што је бити мајка и отац? Надам се да када охрабрујемо нашу децу да досегну најбоље у овом животу да их такође учимо да поштују и уздижу улоге које мајке и очеви играју у плану Небеског Оца.
Наша најмлађа ћерка, Еби, видела је јединствену прилику да стоји као бранитељка улоге мајке. Једног дана добила је обавештење из школе коју похађају њена деца да ће имати презентацију различитих професија. Родитељи су били позвани да се пријаве ако желе да разговарају са децом о својим професијама и Еби је осетила подстицај да се пријави да дође и говори о мајчинству Из школе јој нису ништа одговорили, и како се презентација професија приближавала, сама је позвала школу јер је мислила да је њена пријава загубљена. Организатори су на брзину пронашли два наставника која су се сложила да Еби дође и разговара са њиховим разредом на крају презентације професија.
Еби је поучавала децу на забаван начин, између осталог о томе да мајка понекад мора бити стручњак за медицину, психологију, религију, поучавање, музику, књижевност, уметност, финансије, украшавање, фризуре, вожњу, спорт, кување, и многе друге ствари. Деца су била импресионирана. Завршила је тако што је затражила да се свако дете сети своје мајке тако што ће јој написати захвалницу за многе поступке љубави и служења које свакодневно примају. Еби је осетила да су деца одједном видела своју мајку у потпуно новом светлу и да је улога мајке и оца нешто од велике вредности. И ове године се поново пријавила за Дан професија и позвана је да говори у шест разреда.
О свом искустви Еби је рекла: Сматрам да је у овом свету деци веома лако да стекну утисак да је родитељство инфериоран посао или чак понекад и непријатан. Желим да свако дете осећа као да је најважнији приоритет свом родитељу, и можда ће им, ако им кажем колико је мени важно да будем родитељ, то помоћи да схвате шта све њихови родитељи чине за њих и зашто.”
Наш вољени пророк, председник Томас С. Монсон је диван пример некога ко цени жене и материнство, посебно своју мајку. Када је говорио о нашим земаљским мајкама, рекао је: „Нека свако од нас цени следећу истину: Човек не може да заборави мајку а да се сећа Бога. Човек не може да се сећа мајке а заборави Бога. Зашто? Због тога што су ове две свете особе, Бог и [наша земаљска] мајка, као једно, партнери у стварању, у љубави, у жртвовању, у служењу.”3
Последње начело за које се залажемо и бранимо је светост дома. Морамо да употребимо израз о коме се понекад говори са поругом и да га уздигнемо. Тај израз је домаћица. Сви ми - жене, мушкарци, млади и деца, слободни или у браку - можемо радити на томе да будемо домаћини. „Своје домове треба да учинимо“ местом реда, уточишта, светости и безбедности. Наши домови треба да буду места где можете осетити Духа Господњег у изобиљу и где се Света писма и јеванђеље проучавају, поучавају и живе. Колико би свет био другачији када би сви људи себе видели као оне који стварају праведне домове. Бранимо дом као место које је по светости на другом месту, одмах иза храма.
Сестре, захвална сам што сам жена у овим последњим данима. Имамо прилике и могућности које није имала ниједна друга генерација жена у свету. Помозимо у изградњи царства Божјег одважно се залажући и бранећи брак, родитељство, и дом. Господ жели да будемо храбри, постојани и непоколебљиви ратници који ће бранити Његов план и будуће генерације поучавати Његовим истинама.
Износим сведочанство да Небески Отац живи и да воли сваку од нас. Његов Син, Исус Христ, наш је Спаситељ и Откупитељ. Остављам то сведочанство са вама у име Исуса Христа, амен.