Утешитељ
Председник Хенри Б. Ајринг,
први саветник у Првом председништву
Сведочим да живи Христ шаље Светог Духа, Утешитеља, онима за које смо се обавезали да ћемо их тешити.
Моје вољене сестре, радујем се што сам са вама. Помислио сам на своју мајку, своју супругу, своје ћерке, своје снаје, своје унуке - од којих је велик број овде. Овај диван програм подстакао ме је да их још више ценим. Препознајем да поседовање такве породице и тако дивног породичног живота долази од тога што се Спаситељ налази у средишту њихових живота. Сетили смо Га се вечерас кроз музику, молитве и у надахнутим проповедма. Једна од Спаситељевих особина које највише ценимо је Његова бескрајна самилост.
Вечерас сте осетиле да вас Он познаје и воли. Осетиле сте Његову љубав према онима које седе око вас. Оне су ваше сестре, духовне ћерке нашег Небеског Оца. Они брине за њих као што брине за вас. Разуме све њихове жалости. Жели да им помогне.
Моја порука вама вечерас је да можете и морате бити важан део у Његовом пружању утехе онима којима је утеха потребна. То можете најбоље учинити ако више знате о томе како Он одговара на те молитве за помоћ.
Многи се моле Небеском Оцу за олакшање, за помоћ у ношењу терета жалости, усамљености и страха. Небески Отац чује те молитве и разуме њихове потребе. Он и његов вољени Син, васкрсли Исус Христ, обећали су помоћ.
Господ нам је дао ово драгоцено обећање:
„Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Јер jе jарам моj благ, и бреме jе моjе лако.”1
Бремена која његове верне слуге морају носити у животу олакшана су Његовим помирењем. Терет греха може се уклонити, међутим, искушења смртничког живота за добре људе још увек могу бити тешка бремeна.
Виделе сте таква искушења у животима добрих људи које волите. Осетиле сте потребу да им помогнете. Постоји разлог што осећате самилост према њима.
Ви сте заветне чланице обновљене Цркве Исуса Христа. Када сте ушле у Његову Цркву у вашем срцу започела је важна промена. Склопиле сте завет и примиле велико обећање које је почело да мења вашу природу.
Оно што сте обећале на свом крштењу и шта то значи вама и свима око вас - нарочито вашим породицама, Алма је описао својим речима код вода Мормонових. Говорио је онима који су се спремали да склопе завете које сте ви склопиле, а такође су примили обећање које је Господ дао вама:
„Гле, ево вода Мормонових (јер тако се зваху). И ево, како сте жељни да приступите стаду Божјем, и назовете се Његовим народом, и вољни сте да носите бремена један другом, да могу бити лака;
Да, вољни сте да тугујете са онима који тугују, да, и тешите оне којима је утеха потребна и стојите као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима где ћете можда бити, и то до смрти, да би вас Бог могао откупити и прибројати онима од првог васкрсења, да можете имати живот вечни.”2
То је разлог због кога осећате да желите да помогнете некоме коме је тешко да напредује са бременом туге и тешкоћа. Обећале сте да ћете им помоћи у олакшавању бремена и утешити их. Примиле сте моћ да помогнете Господу у олакшању тих терета када сте примиле дар Светог Духа.
Спаситељ је пред своје распеће описао начин на који помаже у олакшавању и ношењу терета. Знао је да ће Његови ученици бити жалосни. Знао је да ће се плашити будућности. Знао је да ће осећати несигурност у своју способност да иду напред.
Стога им је дао обећање које даје и нама као својим ученицима:
„И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утешитеља да буде с вама вавијек;
Духа истине, којега свет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.”3
Затим је обећао:
„А утешитељ Дух свети, коjега ће Отац послати у име моjе, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.
Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свет даје; да се не плаши срце ваше и да се не боjи.”4
У само неколико последњих недеља видео сам испуњење обећања о слању Светог Духа у животима Божје деце која су кроз молитву тражила олакшање свога бремена. Чудо олакшања бремена дошло је на начин који је Господ обећао. Он и Небески Отац послали су Светог Духа као Утешитеља да помогне Његовим ученицима.
Недавно су три генерације једне породице туговалe због смрти петогодишњег дечака. Преминуо је изненада док је био на одмору са својом породицом. Имао сам прилику да поновно видim како Господ благосиља верне пружајући им помоћ и снагу да истрају.
Видео сам како је Господ олакшао њихово тешко бреме. Био сам са њима као Господњи заветни слуга - као што ћете и ви често бити у вашем животу - „плакати с онима који плачу ... и тешити оне којима је утеха потребна.”5.
Због тога што сам знао да је то истинито, било ми је драго и осећао сам мир када су ме деда и баба позвали да се пре сахране састанем са њима и дечаковим родитељима.
Молио сам се да сазнам знао како могу помоћи Господу да их утеши. Угријао сам собу те хладне ноћи с малом ватром у камину. Седели су са мном у нашој дневној соби. Те хладне ноћи угрејао сам собу малом ватром у камину.
Био сам подстакнут да им кажем да их волим. Рекао сам им да осећам Господњу љубав према њима. У само неколико речи покушао сам да им кажем да тугујем с њима, али да само Господ зна и може савршено разумети њихову бол и тугу.
После тих речи, осетио сам да са љубављу треба да их саслушам док буду говорили о својим осећањима.
Током тих сат времена колико смо заједно седели, говорили су много више од мене. Могао сам осетити у њиховом гласу и видети у њиховим очима да их је Свети Дух дотакао. Речима једноставног сведочанства говорили су о ономе што се догодило и како су се осећали. Свети Дух им је већ подарио мир који долази са надом у вечни живот, када ће њихов син, који је преминуо без греха, заувек бити њихов.
Када сам им дао свештенички благослов, захвалио сам се за утицај Светог Духа који је био присутан. Утешитељ је дошао доневши утеху, храброст и већу снагу свима нама.
Те ноћи сам видео како Господ делује да би олакшао бреме свог народа. Сећате се у Мормоновој књизи како је Његов народ био скоро сломљен због бремена којим су га оптеретили окрутни управитељи.
Народ је молио за олакшање, као што чине многи које волимо и којима служимо. Ево записа за који знам да је истинит:
„И уз то ћу олакшати бремена која су натоварена на плећа ваша, толико да их ни осетити нећете на леђима својим, и то док сте још у сужањству, а то ћу учинити да убудуће стојите као сведоци за мене, и да са сигурношћу можете знати да ја, Господ Бог, походим свој народ у невољама њиховим.
„И ево, догоди се да бремена што беху натоварена на Алму и браћу његову посташе лака. Да, Господ их оснажи да са лакоћом могу носити бремена своја и они се весело и са стрпљењем покорише свој вољи Господњој.”6
Стално сам био сведок том чуду. Најбоље олакшавамо терет других помажући Господу да их ојача. То је разлог што нам је Господ доделио дужност да тешимо друге, да будемо Његови сведоци у свако време и на сваком месту.
Дечакови отац и мајка су те вечери у мом дневном боравку сведочили о Спаситељу. Свети Дух је дошао и сви су били утешени. Родитељи су били ојачани. Бреме туге није нестало, али су они били ојачани да поднесу жалост. Њихова вера се увећала. А њихова снага ће наставити да расте док је буду тражили и живели за њу.
Сведочанство Духа о помирењу које је дошло те ноћи такође је ојачало Јова да носи своје бреме:
„Али знам да је жив мој искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
И ако се ова кожа моjа и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.”7
Сведочанство Духа дало му је снагу да издржи. Осетио је тугу и недостатак утехе од људи из свог окружења како би видео радост која долази вернима пошто верно поднесу искушење.
Била је то истина за Јова. Благослови су му дошли за овоземаљског живота. Прича о Јову завршава са овим чудом:
„И Господ благослови пошљедак Јовов више него почетак. …
И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац има даде нашљедство међу браћом њиховом.
И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртога кољена.
И умре Јов стар и сит живота.”8
Сведочанство Духа о предстојећем помирењу које је Јов видео кроз животна искушења односе се на све нас. То је део великог плана среће ког нам је Отац дао. Дозволио је свом Сину да својом помирбеном жртвом за нас обезбеди наду која нас теши без обзира колико је тежак повратак у Његов дом.
Отац и Син шаљу Светог Духа да теши и јача Учитељеве ученике на њиховом путу.
Видео сам то чудо утехе када сам стигао пред капелу где је требало да се одржи сахрана малог дечака. Зауставила ме је дивна млада жена коју нисам познавао. Рекла је да је дошла на сахрану да би туговала и пружила утеху, ако може.
Рекла је да је дошла на сахрану делимично и да би утешила себе. Рекла ми је да јој је прво дете недавно преминуло. У рукама је држала предивну девојчицу. Нагнуо сам се према њој како бих погледао насмејано лице девојчице. Упитао сам дететову мајку: „Како се зове?“ Одговорила је брзо и весело: „Зове се Џој (Радост). Радост увек долази после туге.“
Изнела ми је своје сведочанство. Могао сам видети да је мир и утеху примила из јединог сигурног извора. Само Бог познаје срца, и стога само Он може искрено рећи: „Знам како се осећаш.“ Ја могу само да замислим њену радост и тугу која јој је претходила, али Господ који је воли, зна.
Ја само делимично могу знати колику радост Он осећа сваки пут када му Његов ученик помогне да донесе мир и радост детету нашег Небеског Оца.
Износим своје сведочанство да је Господ затражио од свих нас, својих ученика, да помажемо једни другима у ношењу бремена. Обећали смо да ћемо то чинити. Сведочим да је Господ, својим помирењем и васкрсењем, сломио моћ смрти. Сведочим да живи Христ шаље Светог Духа, Утешитеља, онима за које смо се обавезали да ћемо их тешити.
Сви сте ви сведоци, као и ја што сам, истине написане на брошу који је моја мајка носила више од 20 година као чланица врховног одбора Потпорног друштва. Он гласи: „Милосрђе никад не престаје.”9 Још увек не знам пуно значење тих речи. Али сам на тренутак видео док сам је гледао како допире до оних у потреби. Света писма нам говоре ову истину: „Милосрђеје чиста љубав Гристова.”10
Његова љубав никада не престаје нити ћемо ми икада престати да осећамо у својим срцима подстицај да плачемо са онима који плачу … и тешимо оне којима је утеха потребна.”11 Нити ће нас мир који Он обећава икада напустити док служимо другима у Његово име.
Као Његов сведок, изражавам своју захвалност за све оно што чините тако добро како бисте помогле живом Господу Исусу Христу и Светом Духу, Утешитељу, да ојача клецава колена и подигне руке обешене.12 Захвалан сам свим срцем за жене у мом животу које су ми помагале и благосиљале ме као истинске ученице Исуса Христа. У име Исуса Христа, амен.