Подићи ћемо се заједно
Линда К. Бартон,
Врховна председница Потпорног друштва
Као мушкарци и жене који држе своје завете, треба да подижемо једни друге и помажемо једни другима да постанемо онакви какви Господ жели да будемо.
Поред надахнутих говора, музике и молитви које увек дотакну наша срца током генералне конференције, многе сестре су ми рекле да највише воле да посматрају Прво председништво и Веће дванаесторице када излазе на овај подијум у друштву својих вечних супруга. И зар сви ми не уживамо да чујемо браћу како нежно изражавају своју љубав према њима.
Говорећи о својој супрузи Дони, председник Бојд К. Пакер је рекао: „Због службе у коју сам заређен, имам свечану обавезу да говорим истину: Она је савршена.”1
„Она је сунце мог живота,”2 рекао је председник Дитер Ф. Ухдорф о својој супрузи Харијет.
Председник Хенри Б. Ајринг, говорећи о својој супрузи Кетлин, рекао је: „Она је особа која ме увек подстиче да желим да будем најбољи што могу.”3
А председник Томас С. Монсон, говорећи о својој вољеној Франсис је рекао: „Она је била љубав мог живота, особа којој сам могао да се поверим и моја најближа пријатељица. Рећи да ми недостаје не преноси ни делић дубине мојих осећања.”4.
И ја желим да изразим своју љубав према мом вољеном супругу, Крејгу. Он је за мене драгоцени дар. Односећи се на мог мужа, драгоцене и свете речи у мом патријархалном благослову обећавају да ће мој живот и животи моје деце бити „добро збринути у његовим рукама“. Јасно је да је Крејг испуњење тог обећања. Позајмићу речи Марка Твена и рећи да „живот без [Крејга] не би био живот.”5 Волим га свим срцем и душом!
Божанске улоге и одговорности
Данас бих желела да изразим поштовање према мужевима, очевима, браћи, синовима, ујацима, течама и стричевима који знају ко су и који дају све од себе да би испунили задатке које им је Бог дао, као што је описано у прогласу о породици, укључујући праведно председавање својом породицом, бригу о њој и заштиту. Молим вас да знате да сам болно свесна да теме о очинству, материнству и браку могу бити узнемиравајуће. Знам да неки чланови Цркве осећају да њихови домови никада неће достићи оно што они сматрају идеалним. Многи су повређени због занемаривања, злостављања, зависности и погрешних обичаја и културе. Не могу да зажмурим на поступке мушкараца и жена који у својим домовима свесно или чак несвесно узрокују бол, муку и очај. Али данас желим да говорим о нечему другом.
Уверена сам да супруг никада није привлачнији својој жени него када служи у својој Богом датој улози као достојан носилац свештенства - пре свега код куће. Волим ове речи председника Пакера упућене достојним мужевима и очевима и верујем у њих: „Имате моћ свештенства која потиче директно од Господа да заштити ваш дом. Биће тренутака када ће та моћ бити све што буде стајало као штит између ваше породице и противникових зала.”6
Духовне вође и учитељи у дому
Почетком ове године била сам на сахрани једног изванредног обичног човека - супруговог тече Дона. Један од синова тече Дона поделио је једно своје искуство из детињства, које је доживео убрзо пошто су његови родитељи купили њихову прву кућу. Пошто су имали петоро мале деце коју је требало хранити и облачити, није било новца за ограђивање дворишта. Будући да је теча Дон озбиљно схватао своју божанску улогу заштитника породице, укуцао је у земљу неколико малих дрвених кочића, узео је конопац и повезао сваки кочић око дворишта. Затим је позвао своју децу. Показао им је кочиће и конопац и објаснио им је да ако остану са унутрашње стране те привремене ограде, биће безбедни.
Једнога дана кућне учитељице су са неверицом посматрале призор док су се приближавале кући и угледале петоро малишана како послушно стоје поред ограде, чежњиво гледајући лопту која је одскочила иза њихове ограде на улицу. Једно мало дете отрчало је по њиховог тату који је отишао по лопту.
Касније, на сахрани, најстарији син је са сузама рекао да је све чему се икада надао у животу било да буде попут свог вољеног оца.
Председник Езра Тафт Бенсон jе рекао:
„О, мужеви и очеви у Израелу, толико тога можете учинити за спасење и узвишење својих породица! …
Имајте на уму ваш свети позив оца у Израелу - ваш најважнији позив у времену и вечности - позив кога никада нећете бити разрешени.”
„Морате створити дом у коме Дух Господњи може пребивати.”7
Ове пророчке речи важе и данас.
За заветне мушкарце мора да је јако тешко живети у свету који не само да омаловажава њихове божанске улоге и одговорности, него и шаље лажне поруке о томе шта значи бити „прави мушкарац“. Један погрешна порука каже: „Ја сам најважнији.“ Са друге стране ваге је деградирајућа и подсмешљива порука да мужеви и очеви више нису потребни. Молим вас, не слушајте Сотонине лажи! Он је изгубио свету привилегију да икада постане муж и отац. Због тога што је љубоморан на оне који имају свете улоге које он никада неће остварити, намера му је да „сви људи ... постану бедни као што је он сам”!8
Подизање и помагање у нашим комплементарним улогама
Браћо и сестре, потребни смо једни другима! Као мушкарци и жене који држе своје завете, треба да подижемо једни друге и помажемо једни другима да постанемо онакви какви Господ жели да постанемо. И треба да сарађујемо у подизању младе генерације и помогнемо им да досегну свој божански потенцијал као сунаследници вечног живота. Можемо учинити оно што су старешина Роберт Д. Хејлс и његова супруга, Мери, учинили и следити изреку: „Ти подигни мене, а ја ћу подићи тебе, и заједно ћемо се подићи.”9
Из Светих писама знамо да „није добро да је човек сам.“ Из тог разлога Небески Отац му је начинио „друга.”10 Израз друг значи „помоћника према њему, достојног њега или који му одговара.”11 На пример, наше две руке су сличне једна другој, али нису сасвим исте. У ствари, потпуно су супротне, али допуњују једна другу и одговарају једна другој. Када сарађују, јаче су.12
Поглавље о породицама у Црквеном приручнику садржи ову изјаву: „Природа мушких и женских духова је таква да се међусобно допуњују.”13 Молим вас да обратите пажњу да не каже да се такмиче него „међусобно допуњују.” Треба да помажемо, подижемо и радујемо се једни са другима док се трудимо да постанемо најбољи што можемо. Сестра Барбара Б. Смит је мудро поучила: „Када се радујемо успесима других, а не само сопственима, доживљавамо много више среће.”14 Када настојимо да „допуњујемо“ уместо да се „такмичимо“ много лакше подстичемо једни друге.
Када сам била млада мајка неколико мале деце, на крају дана испуњеног мењањем пелена, прањем веша и дисциплиновањем, нико не би са више осећања од мене певао песму из Школице „Тако сам срећна кад тата дође кући.”15 Међутим, нерадо признајем да нисам увек била весела када би Крејг улетео на врата после напорног радног дана. Он је увек поздрављао сваког од нас загрљајем и пољупцем и претварао многе тешке и понекад катастрофалне дане у радосне тренутке са татом. Желела бих да сам била мање окупирана бескрајним списком свега онога што је требало урадити и да сам се, попут њега, мудрије фокусирала на оно што је најважније. Чешће бих се заустављала да уживам у у светом времену са породицом и чешће бих му се захваљивала што је благословио наше животе.
Често изговарајмо љубазне речи jедни другима.
Не тако давно једна верна сестра у Цркви поделила је са мном дубоку забринутост о нечему за шта се већ неко време молила. Била је забринута за неке од сестара у одељењу. Рекла ми је како је боли срце кад примети како понекад нељубазно разговарају са својим мужевима и о својим мужевима, па чак и пред својом децом. Затим ми је испричала како је као млада жена желела и ревносно се молила да нађе и уда се за достојног носиоца свештенства и подигне са њим срећан дом. Одрасла је у дому у коме је њена мајка „владала гвозденом руком“ и њен отац је ради мира у кући испуњавао мајчине захтеве. Она је осећала да постоји бољи начин. Није видела тај узор у кући у којој је одрасла, али како се жарко молила за вођство, Господ је благословио да зна како да створи дом са својим мужем у којој ће Дух бити дочекан са добродошлицом. Била сам у том дому и могу посведочити да је свето место!
Сестре и браћо, колико често намерно говоримо „љубазне речи једни другима”?16
Можемо тестирати себе постављањем неколико питања. Мало прилагођена, ова питања се могу применити на већину, без обзира да ли смо у браку или самци, каква је ситуација у нашем дому.
-
Када смо последњи пут искрено похвалили свог супружника, било насамо или у присуству деце?
-
Када смо му се последњи пут захвалили, изразили љубав или се ревносно и са вером молили за њега?
-
Када смо се последњи пут зауставили да не кажемо нешто увредљиво?
-
Када смо се последњи пут извинили и понизно тражили опроштај - без речи као што су „није требало“ или „требало је?“
-
Када смо последњи пут изабрали да будемо срећни уместо да само захтевамо да будемо у праву?
А сада, ако вас било које од ових питања наведе да се промешкољите или осетите трунку кривице, сетите се да је старешина Дејвид А. Беднар поучио да је „кривица за наш духу оно што је бол за наше тело - упозорење на опасност и заштита од додатне штете.”17
Позивам све нас да обратимо пажњу на искрену молбу старешине Џефрија Р. Холанда: „Браћо и сестре, у овој дугој вечној потрази да будемо више попут нашег Спаситеља, надам се да се можемо трудити да будемо ‘савршени’ мушкарци и жене најмање на један од ових начина: да не вређамо речима, да се изражавамо позитивније, да говоримо новим језиком, језиком анђела.”18
Док сам се припремала за данашњу прилику, Дух ме је поучавао, и ја сам се обавезала да ћу чешће говорити речи љубазности свом драгоценом супружнику и о њему, подизати мушкарце у мојој породици и изражавати захвалност за начине на које испуњавају своје божанске и комплементарне улоге. И одлучила сам да ћу следити изреку „Ти подигни мене, ја ћу подићи тебе и заједно ћемо се подићи.“
Да ли ћете ми се придружити у тражењу помоћи Светог Духа да нас поучава како можемо боље подизати једни друге у нашим комплементарним улогама заветних синова и ћерки наших брижних небеских родитеља?
Знам да захваљујући оспособљавајућој моћи помирења Исуса Христа и нашој вери у Њега, можемо то учинити. Молим се да ћемо се уздати у Њега да нам помогне како бисмо помагали једни другима да живимо срећно и вечно док заједно напредујемо, у име Исуса Христа, амен.