Наша лична служба
Од старешине Хуга Е. Мартинеса,
Из Седамдесеторице
Љубав Исуса Христа мора да буде наш водич да бисмо постали свесни потреба оних којима можемо помоћи на неки начин.
У Цркви Исуса Христа светаца последњих дана, пружа нам се прилика и лични благослов да служимо. Од кад сам постао члан, служио сам на бројне начине. Као што је брат Удине Фалабела, отац старешине Енрикеа Р. Фалабела, имао обичај да каже: „Онај ко служи у нечему, добар је у нечему; онај ко не служи ни у чему, није добар ни у чему. „ То су речи које морамо да имамо на уму и у нашим срцима.
У потрази за вођством током своје службе, пронашао сам утеху сетивши се да Спаситељ усмерава своју пажњу на појединца и на породицу. Његова љубав и брижност према појединцу научили су ме да Он препознаје велику вредност сваког детета Небеског Оца и да је неопходно да се постарамо да се сваком појединцу послужи јеванђеље Исуса Христа и да се ојача њиме.
У Светим писмима читамо:
„Сетимо се да jе вредност душа велика у Божjим очима ...
А потрудите ли се све време своје... премда само једну душу приведете к мени, колика ли ће бити радост ваша с њоме у краљевству Оца мога!”1
Свака душа је од велике вредности Богу, јер ми смо Његова деца и имамо потенцијал да постанемо налик Њему.2
Љубав Исуса Христа мора да буде наш водич да бисмо постали свесни потреба оних којима можемо помоћи на неки начин. Учења нашег Господа, Исуса Христа, показују нам пут. И на тај начин почиње наша лична служба: откривањем потреба, а затим њиховим збрињавањем. Као што је сестра Линда К. Бартон, врховна председница Потпорног друштва, рекла: „Прво посматрајте, потом служите.”3
Председник Томас С. Монсон је велики пример овог начела. Јануара 2005. године, председавао је конференцијом свештеничког вођства у Порторику када је демонстрирао како Спаситељ и Његове слуге остварују службу личним служењем. На крају овог дивног састанка, председник Монсон је почео да поздравља све присутне свештеничке вође. Изненада, приметио је да је једном од њих поглед одлутао и да седи сам.
Председник Монсон је изашао из групе, приближио се том брату и обратио му се. Узбуђен, Хосе Р. Сајас му је рекао да је то што му је пришао било чудо и одговор на молитве које су његова жена, Јоланда, и он упутили пре састанка. Рекао је председнику Монсону да је његова ћерка тешко болесна и да је понео са собом писмо које је његова жена желела да му уручи. Брат Сајас је рекао својој жени да то неће бити могуће јер ће председник Монсон бити веома заузет. Председник Монсон је саслушао причу и затражио писмо, које је прочитао у себи. Потом га је ставио у џеп одела и рекао брату Сајасу да ће се побринути за њихову молбу.
На овај начин, породицу је дотакао наш Господ, Исус Христ, кроз свог слугу. Верујем да се речи Спаситеља у параболи о добром Самарјанину односе на нас: „Иди, и ти чини тако.”4
21. септембра 1998. године, ураган Џорџ је погодио Порторико и нанео велику штету. Сестра Мартинес, наших петоро деце и ја, успели смо да преживимо ту страшну олују и ураганске ветрове јер смо остали у нашем дому. Међутим, провели смо две недеље без текуће воде и струје.
Када смо потрошили наше залихе воде, било је тешко набавити још. Никада нећу заборавити браћу која су нам служила, доневши ту драгоцену течност, нити ћу заборавити брижни и надахнути начин на који су нам сестре служиле.
Херман Колон је дошао до нас са великим контејнером воде у камионету. Рекао нам је да је то урадио јер је, према његовим речима, знао да имамо „малу децу којима је потребна вода. „ Неколико дана касније, браћа Ноел Муњос и Ерминио Гомес натоварили су три велика резервоара воде на камион. Неочекивано су се појавили пред нашом кућом и напунили све флаше које смо имали са водом за пиће и позвали наше комшије да ураде исто.
Примили смо одговор на наше молитве кроз њихова лична дела служења. Лица та три брата одражавала су љубав коју Исус Христ осећа према нама, а њихова служба - другим речима, њихова лична служба - донела је у наше животе много више од воде за пиће. Сваком сину или ћерки Божјој, знање да су људи заинтересовани и да брину о њиховом благостању је од пресудног значаја.
Сведочим вам да нас Небески Отац и наш Господ, Исус Христ, познају појединачно и лично. Из тог разлога, Они нам пружају оно што нам је потребно да бисмо имали прилику да достигнемо свој божански потенцијал. Они постављају дуж пута људе који ће нам помоћи. А када постанемо оруђе у Њиховим рукама, способни смо да служимо и помогнемо онима које нам покажу путем откривења.
На овај начин, Господ Исус Христ ће досегнути до све деце Небеског Оца. Добри Пастир ће окупити све своје овце. Окупиће их једну по једну док буду исправно користиле своју слободну вољу - након што чују глас Његових слугу и приме њихову службу. Тада ће препознати Његов глас, и следиће Га. Таква лична служба је пресудна у држању наших крсних завета.
Исто тако, када смо добар пример ученика Исуса Христа, то је наш најбољи начин да се представимо онима са којима можемо да поделимо Његово јеванђеље. Док отварамо своја уста и делимо обновљено јеванђеље Исуса Христа, постајемо „Његови копастири, задужени да бринемо о овцама на Његовом пашњаку и о јагњадима из Његовог стада”5; постајемо „слаби и припрости”6, „ловци људски.”7
Наше служење и лична служба нису ограничени на оне који живе на овој земљи. Можемо да обављамо и рад за мртве - за оне који живе у духовном свету и који, током свог смртничког живота, нису имали прилику да приме спасоносне обреде јеванђеља Исуса Христа. Такође, можемо да водимо дневник и бележимо историју своје породице, да бисмо приближили срца живих живима - као и срца живих њиховим прецима. Повезивање чланова наше породице, генерације за генерацијом, у вечне споне, најважнији је задатак. Док то чинимо, постајемо „избавитељи... на гору Сион.”8
Имамо посебну прилику да будемо оруђе у Његовим рукама. Такви можемо бити у својим браковима, у својим породицама, са својим пријатељима и са својим сапутницима. То је наша лична служба као истинитих ученика Исуса Христа.
„И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
И поставиће овце с десне стране себи, и јарце с лијеве.
Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је приправљено од постања свијета.
Јер огладнех, и дадосте ми да jедем; ожеднех, и напоjисте ме; гост беjах, и примисте ме;
Го беjах, и оденусте ме; болестан беjах и обиђосте ме; у тамници беjах, и дођосте к мени.
Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе! кад те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напоjисмо?
Кад ли те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
Кад ли те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к теби?
„И одговараjући цар рећи ће им: заиста вам кажем: кад учинисте jедноме од ове моjе наjмање браће, мени учинисте.”9
Да можемо чинити тако, моја је молитва у име Исуса Христа, амен.