2010–2019
Закон поста: Лична одговорност за бригу о сиромашнима и убогима
октобар 2014


Закон поста: Лична одговорност за бригу о сиромашнима и убогима

Као Спаситељеви следбеници, имамо личну одговорност да бринемо о сиромашнима и убогима.

Моја драга браћо, волим свештенство, и волим што сам са вама. Веома сам захвалан што можемо да служимо заједно у овом великом делу.

Живимо у невероватним временима. Чудесни напредак у медицини, науци и технологији побољшао је квалитет живота многима. Ипак, такође видимо доказе велике људске патње и беде. Поред ратова и гласова о ратовима, пораст природних катастрофа - укључујући поплаве, пожаре, земљотресе и болести - утиче на животе милиона људи широм света.

Црквено вођство је свесно тога и будно брине о добробити Божје деце где год да су. Када је, и где је то могуће, црквени извори за хитне случајеве обезбеђују се као одговор онима у потреби. На пример, прошлог новембра, тајфун Хаијан је погодио острвску земљу Филипине.

Супер тајфун пете категорије, Хаијан, проузроковао је разарање и патњу. Цели градови су били уништени. Многи животи су били изгубљени. Милиони домова су били значајно оштећени или уништени, а основне услуге, као што су вода, канализација и струја, престали су да функционишу.

Црквени извори су били доступни у првим тренуцима након несреће. Чланови цкрве који живе на Филипинима су похрлили да спашавају своју браћу и сестре, обезбеђујући храну, воду, одећу и хигијенске пакете, како члановима тако и нечлановима.

Црквена састајалишта постала су уточишта за хиљаде бескућника. Под вођством Обласног председништва и локаланих свештеничких вођа, од којих су многи изгубили све што су имали, начињена је процена како би се утврдило стање и безбедност свих чланова. Надахнути планови су почели да добијају облик како би се помогло члановима да поврате прихватљиве животне услове и самосталност.

Скромни извори су обезбеђени како би се помогло члановима Цркве да поново изграде своја дрвена склоништа и домове. То није било само бесплатно уручивање. Чланови су примили обуку и обавили неопходне радове за себе, а потом и за друге.

Један од благослова који је проистекао из тога је тај што су чланови, док су развијали вештине столарства, водоинсталатерства и остале грађевинарске вештине, могли да обезбеде значајне прилике за рад док су се оближњи градови и заједнице почели обнављати.

Брига за сиромашне и убоге је централно јеванђеоско учење и основни елемент у вечном плануспасења.

Пре своје смртничке мисије, Јехова је преко свог пророка изјавио: „Јер неће бити без сиромаха у земљи; зато ти заповедам и кажем: отварај руку своју брату својему, невољнику и сиромаху својему у земљи својој.”1

У наше време, брига о сиромашнима и убогима је једна од четири дужности које је Црква одредила, које помажу појединцима и породицама да се квалификују за узвишење.2

Брига за сиромашне и оне у потреби разматра и временско и духовно спасење. Она садржи служење чланова Цркве појединачно док се лично старају за сиромашне и убоге, као и званично црквено старање, које се обавља преко свештеничке власти.

Средиште Господњег плана о бризи за сиромашне и убоге је закон поста. „Господ је установио закон поста и посних приноса како би благословио свој народ и пронашао начин да служе онима у потреби.”3

Као следбеници Спаситељеви, имамо личну одговорност да бринемо о сиромашнима и убогима. Верни чланови Цркве, где год да се налазе, помажу постећи сваког месеца - уздржавајући се од хране и воде 24 сата - а потом дајући Цркви посни принос у новцу који је једнак вредности хране коју би појели.

Исаијине речи би требало уз молитву размотрити и поучавати у сваком дому:

„А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?

Није ли да преламаш хљеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? кад видиш гола, да га одјенеш, и да се не кријеш од свога тијела?”4

Исаија је затим наставио да набраја дивне благослове обећане од Господа онима који су послушни закону поста, Он каже:

„Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, Слава Господња биће ти задња стража.

Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути: викаћеш, и рећи ће: ево ме. …

И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну, тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне:

Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши.”5

У вези са овим стихом председник Харолд Б. Ли је имао да каже следеће: „Огромни благослови који долазе [од поста] су веома јасни у сваком раздобљу и у овом стиху нам Господ говори преко овог великог пророка зашто постоји пост и благослови који долазе од поста.“ ... Ако анализирате ... 58. главу књиге Исаијине пронаћи ћете разлог зашто Господ жели да плаћамо посни принос, зашто жели да постимо. То је зато што се тако квалификујемо да можемо да Га призивамо а Господ може да одговори. Можемо да завапимо, а Господ ће рећи: ‘Ево ме’.“

Председник Ли додаје: „Да ли икада желимо да будемо у ситуацији када ћемо моћи да завапимо а да Он неће одговорити? Ми ћемо завапити у нашој невољи а Он неће бити са нама? Сматрам да је време да размишљамо о овим основама, јер су ово дани пред нама, када ће нам требати све више благослова Господњих, када се осуде изливају неублажене по целој земљи.”6

Наш љубљени пророк, председник Томас С. Монсон, поделио је своје сведочанство о овим начелима - сведочанство које је резултат личног искуства. Рекао је: „Ни један члан Цркве који је помогао онима у потреби није заборавио то искуство или зажалио због њега. Марљивост, штедљивост, самосталност и дељење са другима нису нам новина.”7

Браћо, чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана су особе завета и држања заповести. Не могу се сетити ни једног закона, ни једне заповести, која је, ако је верно држимо, лакша за држати, а која даје веће благослове од закона поста. Када постимо и дајемо поштен посни принос, дајемо у Господње складиште оно што бисмо потрошили за оброке. То не захтева већу новчану жртву од суме која би се иначе потрошила. У исто време, обећани су нам велики благослови, као што је претходно напоменуто.

Закон поста се односи на све чланове Цркве. Чак и мала деца се могу поучити посту, почињући са једним оброком а потом два, уколико су у стању да схвате и физички издрже закон поста. Мужеви и супруге, чланови самци, омладина и деца требало би да отпочну пост са молитвом, исказујући захвалност за благослове у својим животима, тражећи благослове и снагу током периода поста. Потпуно испуњење закона поста се дешава када се посни принос преда Господњем заступнику, бискупу.

Бискупи, ви усмеравате социјалну помоћ у одељењу. Имате божански мандат да потражите сиромашне и бринете о њима. Уз подршку председнице Потпорног друштва и вођа у Већу Мелхиседекових свештеника, ваш циљ је да помогнете члановима да помогну себи и постану самостални. Ви управљате временским и духовним потребама чланова пажљивим коришћењем посних приноса као привременом подршком и као део шире породице и извор заједнице. Док уз молитву користите свештеничке кључеве и разумевање при помоћи сиромашнима и убогима, сазнаћете да исправна употреба посних приноса служи да одржи живот, а не животни стил.

Председници Већа Аронових свештеника, ви поседујете кључеве и имате моћ да послужујете спољне обреде. Ви сарађујете са бискупом и упознајете чланове Већа у вези са њиховим дужностима у свештенству а потом их водите у потрагу за члановима Цркве како би им пружили прилику да дају допринос посту. Док ви носиоци Ароновог свештенства величате своје свештеничке дужности и преносите ту прилику на све чланове Цркве, често делите обећане благослове поста онима којима су најпотребнији. Бићете сведоци да дух бриге за сиромашне и убоге има моћ да смекша обично тврда срца и благослови животе оних који не долазе у Цркву тако често.

Председник Монсон је рекао: „Они бискупи који организују већа Ароновог свештенства како би учествовала у прикупљању посних приноса откриће повећан успех у овој светој дужности.”8

Бискупи, запамтите да се околности веома разликују од једне области до друге и од државе до државе. Контакти од врата до врата, од стране чланова већа Аронових свештеника, можда неће бити практични у крају у ком ви живите. Међутим, позивамо вас да уз молитву размотрите пророков савет и потражите надахнуће на прикладне начине, кроз које носиоци Ароновог свештенства у вашим одељењима могу величати своје свештенство учествујући у прикупљању посних приноса.

У 27. поглављу of 3. Нефија, васкрсли Господ пита: „Какви људи морате бити?“ Одговорио је: „Онакви као што сам ја.”9 Када преузмемо на себе име Христово и тежимо да Га следимо, усадићемо Његов лик у нас и постати више налик Њему. Брига за сиромашне и убоге је нераздвојив део Спаситељеве службе. Она је у свему што Он чини. Он досеже до свакога од нас и подиже нас. Његов jарам је благ, и бреме Његово jе лако. Позивам свакога од нас да постанемо више налик Спаситељу бринући за сиромашне и убоге, верно држећи закон поста, и великодушно дарујући посни принос. Понизно сведочим да је верна брига за сиромашне и убоге одраз духовног раста и благословиће и даваоца и примаоца. У свето име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. 5. књ. Мојсијева 15:11.

  2. Видети Handbook 2: Administering the Church (2010), 2.2.

  3. Приручник 2, 6.1.2.

  4. Исаија 58:6–7.

  5. Исаија 58:8–11.

  6. Harold B. Lee, “Listen, and Obey” (Welfare Agricultural Meeting, Apr. 3, 1971), примерак рукописа, 14, Church History Library, Salt Lake City.

  7. Thomas S. Monson, “Are We Prepared?” Ensign или Liahona, септ. 2014, стр. 4.

  8. Thomas S. Monson, на састанку са Председавајућим бискупством, 28. феб. 2014.

  9. 3 Nephi 27:27.