Останите у чамцу и држите се!
Од старешине М. Расела Баларда,
из Већа Дванаесторице апостола
Ао се усредсредимо на Господа обећани су нам немерљиви благослови.
Недавно je један мој пријатељ повео свог сина на излет низ реку Колорадо кроз Катаракт кањон, који се налази на југоистоку Јуте. Кањон је познат по својих 23 км брзака који могу бити посебно опасни.
Припремајући се за своју пустоловину пажљиво су проучили интернет страницу Службе за националне паркове, која садржи важне податке о личној припреми и уобичајеним, скривеним опасностима.
На почетку путовања искусан речни водич прегледао је важна упутства о безбедности, истичући три правила која ће осигурати да група безбедно путује преко брзака. „Правило број један: Останите у чамцу! Правило број два: Увек носите прслук за спасавање! Правило број три: Увек се држите са обе руке!“ Затим је поново рекао, још више нагласивши: „Изнад свега, запамтите правило број један: Останите у чамцу!“
Ова пустоловина ме подсећа на наше смртничко путовање. Већина нас пролази кроз тренутке у животу када су пожељне мирне животне воде. У другим приликама доживљавамо опасне брзаке који се метафорично пореде са онима који се протежу дуж 23 км Катаракт кањона - изазове који укључују физичке и менталне тегобе, смрт вољених, распршене снове и наде, а за неке и кризу вере када се суочавамо са животним проблемима, питањима и сумњама.
Господ је у својој доброти обезбедио помоћ, укључујући чамац, нужне потрепштине попут прслука за спасавање, и искусне речне водиче који дају смернице и упутства о безбедности како би нам помогли да се спустимо реком живота до нашег коначног одредишта.
Размислимо о правилу број један: Останите у чамцу!
Председник Бригам Јанг је обично користио израз „стари брод Сион“ као метафору за Цркву Исуса Христа светаца последњих дана.
Једном приликом је рекао: „Налазимо се на сред океана. Долази олуја, и као што морнари кажу, даје све од себе. „Нећу да останем овде,“ каже један од њих; „Не верујем да је овај брод Сион.“ „Али ми смо на сред океана.“ „Баш ме брига, не остајем овде.“ Скида капут и скаче са брода. Зар се неће удавити? Хоће. Тако је и са онима који напусте Цркву. То је ‘стари брод Сион,’ останимо на њему.”1
Другом приликом, председник Јанг је рекао да је такође забринут због људи који изгубе свој правац када примају благослове - када је живот добар: „По мирном времену, када стари брод Сион плови на лаганом поветарцу и када је све мирно на палуби, догађа се да нека браћа желе да изађу на брзаке да се окупају; и неки се удаве, други се удаље, а неки врате на брод. Држимо се старог брода и он ће нас сигурно довести у луку; не треба да се бринете.”2
И на крају, председник Јанг је подсетио свеце: „Ми смо на старом броду Сион. ... [Бог] је за кормилом и ту ће и остати. … Све је у реду, певајмо Алелуја, јер Господ је ту. Он заповеда, води и усмерава. Ако људи буду имали безусловно поверење у свог Бога, никада не заборављајући своје завете, нити свог Бога, Он ће нас водити у правом смеру.”3
С обзиром на изазове са којима се данас суочавамо, како да останемо на старом броду Сион?
Ево како! Потребно је да доживимо трајну промену увећавајући своју веру у Исуса Христа и своју верност Његовом јеванђељу током наших живота - не само једном, него редовно. Алма је питао: „А сад гле, кажем вам, браћо моја [и сестре], ако доживесте промену срца и ако осетисте да певате песму о откупљујућој љубави, упитао бих вас, можете ли сада то осетити.”4
Искусни речни водичи данас се могу упоредити са апостолима Цркве и пророцима, надахнутим локалним свештеничким вођама и вођама помоћних организација. Они нам помажу да безбедно стигнемо до нашег коначног одредишта.
Недавно сам говорио на семинару за нове председнике мисија и тим вођама дао савет:
„Држите очи мисије уперене у вође Цркве. ... Нећемо и ... не можемо [вас] водити погрешним путем.
„И док будете поучавали ваше мисионаре да се ослањају на нас, поучите их да никада не следе оне који мисле да знају више о томе како се управља Црквом од ... Небеског Оца и Господа Исуса Христа“ преко свештеничких вођа који имају кључеве да председавају.
У свом службовању открио сам да су они који су изгубљени [и] збуњени обично они који су најчешће … заборављали да када Прво председништво и Веће дванаесторице говоре једним гласом, тада је то глас Господњи. Господ нас подсећа: „да ли гласом моjим или гласом слугу моjих, свеједно“ ’ [УИЗ 1:38].”5
Другим речима, они напуштају стари брод Сион - они одступају, отпадају од Њега. Нажалост, они често навлаче краткорочне, а онда и дугорочне последице - не само на себе, већ и на своје породице.
Наше локалне црквене вође, попут речних водича, поучени су животним искуством: обучавали су их и поучавали апостоли и пророци као и други службеници Цркве, а најважније, поучавао их је сам Господ.
Другом приликом ове године, обратио сам се одраслим младим члановима Цркве у мају на преносу духовног састанка ЦОС-а. Рекао сам:
„Чуо сам да неки људи мисле да црквене вође живе „изван стварности“. Оно што заборављају је да смо ми мушкарци и жене са искуством, и живели смо на многим местима и радили са много људи различитог порекла. Наши тренутни позиви нас буквално воде широм планете, где се упознајемо са политичким, верским, пословним и хуманитарним вођама света. Иако смо посетили [вође у] Белој кући, у граду Вашингтону, и вође држава [и цркава] широм света, такође смо посетили најпонизније [породице и људе] на земљи. …
„Када потпуно размотрите наше животе и службеништво, вероватно ћете се сложити да видимо и доживљавамо свет на начин на који то мало ко чини. Разумећете да смо мање „изван стварности“ од већине људи. …
… Постоји нешто у појединачној и заједничкој мудрости [црквених вођа] што би требало да пружи неку утеху. Сви смо то доживели, укључујући последице различитих јавних закона и правила, разочарења, трагедија и смрти у сопственим породицама. Ми нисмо ван додира са вашим животима.”6
Поред правила број један, које сам применио, сетите се другог и трећег правила: увек носите сигурносни прслук, и држите се обема рукама. Речи Господње, се налазе у Светим писмима,и учења апостола и пророка. Оне нам пружају савет и усмеравање који ће, када се следе, деловати као духовни сигурносни прслуци и помоћи нам да знамо како да се држимо са обе руке.
Потребно је да постанемо попут синова Мосијиних који „постадоше чврсти у познању истине.“ Можемо постати мушкарци и жене „дубоког разумевања.“ То се може остварити само уз наше „марљиво истраживање Светих писама, како бисмо могли знати реч Божју.”7
Истражујући Писма и речи старих и садашњих апостола и пророка, потребно је да се усредсредимо на то да проучавамо, живимо и волимо Христово учење.
Осим развијања навике личног проучавања Писама, потребно је да будемо попут синова Мосијиних и посветимо се „честим молитвама и посту.”8
Чини се да је све то што није лако измерити, од великог значаја. Останите усредсређени на те једноставне ствари и избегавајте ометања.
Пошто сам познавао људе који нису остали у чамцу и нису се држали обема рукама током искушења и невоља или који нису остали у чамцу за време привидног мира, запазио сам да су многи од њих скренули своју пажњу са суштинских јеванђеоских истина - разлога због којих су пре свега приступили Цркви; разлога због којих су остали потпуно посвећени и активни у живљењу према јеванђеоским стандардима и благосиљању других кроз одано и посвећено служење; и начина на које је Црква присутна у њиховим животима као „место духовне неге и раста.”9
Џозеф Смит је поучио овој најважнијој истини: „Основна начела наше религиjе [су] сведочанство апостола и пророка о Исусу Христу, да jе умро, био сахрањен, и поново устао трећег дана, и узнео се на небо. А све остало у вези са нашом религиjом само је додатак томе.”10
Ако задржимо нашу пажњу на Господу, обећани су нам немерљиви благослови: „Стога, морате хрлити напред с постоjаношћу у Христу, имаjући савршен одсjаj наде и љубави према Богу и свим људима. Стога, будете ли хрлили напред, гостећи се речју Христовом, и истрајете до краја, гле, овако говори Отац: Имаћете живот вечни.”11
Понекад верни свеци последњих дана и искрени истраживачи почињу да усмеравају пажњу на „додатке“ уместо на фундаментална начела. То јест, Сотона се труди да нас удаљи од једноставне и јасне поруке обновљеног јеванђеља. Они који су ометени на такав начин, одричу се узимања причести јер су постали фокусирани, чак преокупирани, мање важним поступцима или учењима.
Други могу бити усредсређени на питања и сумње које их муче. Наравно, питања и сумње нису неспојиви са посвећеним следбеништвом. Недавно су Савет Првог председништва и Веће Дванаесторице апостола изјавили: „Јасно нам је да ће с вемена на време чланови Цркве имати питања у вези са црквеним учењима, историјом или обичајима. Чланови увек могу слободно да постављају таква питања и искрено траже веће разумевање.”12
Сетите се, сам Џозеф Смит је имао питања која су покренула Обнову. Он је био истраживач и, попут Аврама, открио је одговоре на најважнија животна питања.
Значајна питања су усредсређена на оно најважније - план Небеског Оца и Спаситељево Помирење. Наша потрага треба да нас доведе до тога да постанемо љубазни, брижни, склони праштању, стрпљиви и посвећени ученици. Морамо бити вољни, како је Павле поучавао да носимо „бремена један другоме, и тако [ћемо] испунити закон Христов.”13
Носити бремена једни другима подразумева, подршку и разумевање према сваком, укључујући болесне, слабе, сиромашне у духу и телу, изгубљене и узнемирене, а такође и друге чланове-ученике - укључујући црквене вође које су позване од Господа да служе на одређено време.
Браћо и сестре, останите у чамцу, користите прслук за спасавање, и држите се обема рукама. Избегавајте ометања! И ако било ко од вас испадне из чамца, потражићемо вас, наћи ћемо вас, послуживати вам и извући вас на сигурно на стари брод Сион, где су Бог, наш Отац и Господ Исус Христ за кормилом и водиће нас исправно, о чему понизно сведочим у име Исуса Христа, амен.