Проналажење радости у дељењу Јеванђеља
Имамо брижног Небеског Оца који чека да Му се обратимо да би благословио наше животе и животе оних око нас.
Једна од мојих омиљених песама из Школице почиње овим речима:
Припадам Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.
Знам ко сам.
Знам Божји план.
Следићу га са вером.
Верујем у Спаситеља, Исуса Христа.1
Каква једноставна и лепа изјава о истинама у које верујемо!
Као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, знамо ко смо. Знамо да „Бог је Отац наших духова. Ми смо… Његова деца и Он нас воли. Живели смо [са Њим на Небу] пре него што [смо дошли на] Земљу”.
Знамо Божји план. Били смо тамо са Њим када га је изложио. „Сва сврха нашег Оца на Небу - Његово дело и Његова слава - је да омогући сваком од нас да ужива у свим Његовим благословима. Он нам је… обезбедио савршен план за остварење својих намера. Разумели смо и прихватили овај план… среће… откупљења, и... спасења” пре него што смо дошли на Земљу.
„Исус Христ је у средишту Божјег плана. Својим помирењем Исус је Христ је испунио сврху свог Оца и омогућио је да свако од нас ужива у бесмртности и узвишењу. Сотона или ђаво непријатељ је Божјег плана” и тако је било од почетка.
„Слободна воља, или могућност избора, један је од Божијих највећих дарова Његовој деци… Морамо изабрати да ли ћемо следити Исуса Христа или Сотону.”2
То су једноставне истине које можемо делити са другима.
Испричаћу вам о времену када је моја мајка делила такве једноставне истине тако што је једноставно била отворена за разговор и препознавање прилике.
Пре много година, моја мајка је са мојим братом ишла у Аргентину ради посете. Моја мама никада није нешто волела лет авионом, стога је замолила једног од мојих синова да јој да благослов утехе и заштите. Он је био подстакнут да своју баку благослови и посебним вођством и усмерењем од Светог Духа да ојача и дотакне срца многих који су желели да уче о Јеванђељу.
На аеродрому у Солт Лејку моја мајка и брат упознали су седмогодишњу девојчицу која се са породицом враћала кући са скијања. Када су њени родитељи приметили колико дуго разговара са мојом мамом и братом, одлучили су да им се придруже Представили су се као породица Пол, Едуардо и Марија Сузана, и њихова ћерка Гиада. Природно и срдачно су се повезали са том драгом породицом.
Обе породице су биле узбуђене што заједно путују истим летом у Буенос Ајрес, у Аргентину. У наставку разговора, моја мајка је приметила да до тог тренутка никада нису чули за обновљену Цркву Исуса Христа.
Једно од првих питања које је Сузана поставила било је: „Да ли бисте ми испричали о оном прелепом музеју са златном статуом на врху?”
Моја мама је објаснила да прелепа грађевина није музеј, већ храм Господњи где склапамо завете са Богом како бисмо се једног дана могли вратити да живимо са Њим. Сузана је мојој мами признала да се пре њиховог путовања у Солт Лејк молила за нешто што ће јој ојачати дух.
Током лета моја мама је дала своје једноставно, али снажно сведочанство о Јеванђељу и позвала је Сузану да пронађе мисионаре у свом родном граду. Сузана је питала моју маму: „Како ћу их пронаћи?”
Моја мама је одговорила: „Не можете их омашити; или су то двојица младића обучених у беле кошуље и кравате, или две младе жене у сукњама, и увек носе плочицу са именом, а на плочици је и назив ‘Црква Исуса Христа светаца последњих дана’”.
Породице су размениле бројеве телефонске и опростиле се на аеродрому у Буенос Ајресу. Сузана, која је од тада постала моја добра пријатељица, више пута ми је рекла како је била веома тужна када је оставила моју маму на аеродрому. Рекла је: „Твоја мама је блистала. Не могу то да објасним, али зрачила је ведрином коју нисам желела да оставим.”
Чим се Сузана вратила у свој родни град, она и њена ћерка Гиада отишле су да поделе то искуство са Сусанином мамом, која је живела само неколико улица даље од њихове куће. Док су се возили, Сузана је угледала два младића како ходају улицом обучени онако како је описала моја мама. Зауставила је аутомобил насред улице, изашла и питала ова два младића: „Да ли сте случајно из Цркве Исуса Христа?”
Рекли су: „Да.ˮ
„Mисионари?” упитала је.
Обојица су одговорила: „Дa, јесмо!”
Затим је рекла: „Уђите у мој ауто; идемо кући да ме поучавате.”
Два месеца касније Марија Сузана је крштена. Њена ћерка Гиада такође је крштена када је напунила 9 година. И даље радимо на Едуарду кога волимо без обзира на све.
Од тада, Сузана је постала један од најсјајнијих мисионара које сам икад упознала. Она, попут Мосијиних синова, приводи многе душе Христу.
У једном нашем разговору упитала сам је: „У чему је твоја тајна? Како делиш Јеванђеље са другима?”
Рекла ми је: „Врло је једноставно. Сваки дан пре него што изађем из куће, помолим се и тражим од Небеског Оца да ме усмери ка некоме коме је потребно Јеванђеље у животу. Понекад узмем Мормонову књигу да поделим или картице за прослеђивање од мисионара - и када почнем са неким да разговарам, једноставно питам да ли је чуо за Цркву.”
Сузана је такође рекла: „Други пут се само смешим док чекам воз. Једног дана један човек ме је погледао и рекао: „Због чега се смешиш?” Мало ме је изненадио.
„Одговорила сам:„Смешим се јер сам срећна!”
„Затим је рекао: ‘А због чега сте толико срећни?’
„Одговорила сам: „Члан сам Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, и то ме чини срећном. Јесте ли чули за њу?”
Кад је рекао да није, дала му је картицу и позвала га да присуствује предстојећим недељним службама. Следеће недеље поздравила га је на вратима.
Председник Далин Х. Оукс је поучио:
„Постоје три ствари које сви чланови могу да чине како би помогли у дељењу Јеванђеља…
Прва,, сви се можемо молити за жељу да помогнемо у том важном сегменту дела спасења.
Друга, можемо држати заповести… Верни чланови ће увек имати Спаситељевог Духа… са собом, да их води док се труде да учествују у великом делу дељења обновљеног Јеванђеља Исуса Христа.
Треће, можемо се молити за надахнуће о ономе што ми можемо учинити… да бисмо делили Јеванђеље са другима… [и] молити се са посвећеношћу да делује[мо] по надахнућу које прими[мо].”3
Браћо, сестре, децо и омладино, можемо ли бити попут моје пријатељице Сузане и делити Јеванђеље са другима? Можемо ли позвати пријатеља који није наше вере да у недељу иде са нама у цркву? Или, можемо ли поклонити примерак Мормонове књиге неком рођаку или пријатељу? Можемо ли помоћи другима да пронађу своје претке на FamilySearch или поделити са другима оно што смо научили током недеље, док смо проучавали приручник Хајде за мном? Можемо ли бити више попут нашег Спаситеља Исуса Христа и делити са другима оно што доноси радост у нашим животима? Одговор на сва ова питања је потврдан! Ми то можемо!
У Светим писмима читамо да се „чланови Цркве Исуса Христа шаљу ‘да раде у винограду Његовом за спасење душа човечјих’.138 То дело спасења укључује мисионарски рад чланова, задржавање обраћеника, активирање мање активних чланова, храмско дело и породичну историју, и поучавање Јеванђеља”.4
Моје драге пријатељице, потребне смо Господу за сабирање Израела. У Учењу и заветима Он је рекао: „И не брините унапред шта ћете говорити; већ скупљајте у умовима својим непрестано речи живота, и биће вам дат у правом часу онај део који ће бити одмерен за свакога.”5
Осим тога, обећао нам је:
„А ако будете радили свих дана својих узвикујући покајање овом народу, и приведете само једну душу к мени, колико ли ће велика бити радост ваша са њом у царству Оца мога!
А сада, ако радост ваша буде велика због једне душе коју приведосте к мени у царство Оца мога, колико велика ће бити ваша радост ако приведете много душа к мени!”6
Песма из Школице којом сам започела завршава се овом узвишеном изјавом:
Верујем у Спаситеља, Исуса Христа.
Поштоваћу Његово име.
Чинићу исправно.
Следићу Његово светло
Проглашаваћу Његову истину.7
Сведочим да су ове речи истините и да имамо брижног Небеског Оца који чека да се окренемо Њему да би благословио наш живот и животе оних који нас окружују. Да имамо жељу да приводимо своју браћу и сестре Христу, моја је молитва у име Исуса Христа, амен.