2010–2019
Спаситељев додир
Октобарска генерална конференција 2019.


Спаситељев додир

Кад дођемо Њему, Бог ће нам помоћи, било да нас исцели, било да нам пружи снагу да се суочимо са било којом ситуацијом.

Отприлике пре две хиљаде година, Спаситељ је сишао са планине након што је поучавао Блаженства и друга јеванђеоска начела. Док је ходао, пришао му је човек болестан од губе. Човек је исказао побожност и поштовање кад је клекнуо пред Христа, тражећи олакшање за своје невоље. Његов захтев је био једноставан: „Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити.”

Спаситељ је тада испружио руку и додирнувши га рекао: „Хоћу, очисти се.”1

Одатле сазнајемо да наш Спаситељ увек жели да нас благослови. Неке благослове можемо примити одмах, на друге морамо чекати дуже, а некe ћемо примити после овог живота, али благослове ћемо примати у право време.

Веома слично ситуацији са губавцем, у овом животу можемо пронаћи снагу и утеху прихватањем Његове воље и сазнањем да Он жели да нас благослови. Можемо пронаћи снагу да се суочимо са сваким изазовом, да превладамо искушења сваке врсте и да разумемо и поднесемо своје тешке околности. Свакако, у најболнијем тренутку свог живота, Спаситељева снага да издржи се увећала када је рекао своме Оцу: „Твоја воља да буде.”2

Губавац није упутио свој захтев на неискрен или захтеван начин. Његове речи откривају понизан став, са великим очекивањима, али и искреном жељом да буде Спаситељева воља. Tо је пример става са којим треба да дођемо Христу. Можемо доћи Христу са сигурношћу да ће Спаситељева жеља сада и увек бити најбоља за наш смртнички и вечни живот. Он има вечну перспективу коју ми немамо. Морамо доћи Христу са искреном жељом да своју вољи подложимо Очевој, као што је Он учинио.3 То ће нас припремити за вечни живот.

Тешко је замислити телесну и емоционалну патњу која је мучила губавца који је дошао до Спаситеља. Губа утиче на живце и кожу, изазивајући унакаженост и онеспособљеност. Осим тога, изазивала је велику љагу у друштву. Особа оболела од губе морала је да напусти своје најмилије и да живи изоловано од друштва. Губавци су сматрани нечистима, како телесно, тако и духовно. Из тог разлога, Мојсијев закон је налагао да губавци носе поцепану одећу и вичу „Нечист!” док су ходали.4 Болесни и презрени, губавци су завршавали у напуштеним кућама или гробницама.5 Није тешко замислити колико је губавац који је пришао Спаситељу сломљен.

Понекад - на овај или онај начин - и ми се можемо осећати сломљенo, било због сопствених поступака или поступака других, било због околности које можемо или не можемо да контролишемо. У таквим тренуцима своју вољу можемо положити у Његове руке.

Пре неколико година, Зулма - моја боља половина - примила је тешке вести само две недеље пре венчања једног од наше деце. Имала је тумор на паротидној жлезди који је брзо растао. Лице је почело да јој отиче и требало је одмах да се подвргне деликатној операцији. Многе мисли су јој се врзмале по глави и веома је бринула. Да ли је тумор злоћудан? Како ће јој се тело опоравити? Да ли ће јој се лице парализовати? Колико ће болети? Да ли ће јој на лицу остати ожиљци? Да ли ће јој се тумор вратити након уклањања? Да ли ће моћи да присуствује венчању нашег сина? Док је лежала у операционој сали, осећала се сломљеном.

У том веома важном тренутку, Дух јој је шапнуо да мора да прихвати Очеву вољу. Затим је одлучила да се узда у Бога. Снажно је осећала да ће, без обзира на резултат, Његова воља бити најбоља за њу. Убрзо је утонула у хируршки сан.

Касније је у свој дневник поетично написала: „На хируршком столу поклонила сам се Теби, и заспала предајући се вољи Твојој. Знала сам да могу да верујем Теби, знајући да од тебе ништа лоше не може доћи.”

Пронашла је снагу и утеху подлажући своју вољу Очевој. Тога дана Бог ју је силно благословио.

Какве год да су наше околности, можемо исказати веру да дођемо Христу и пронађемо Бога у кога се можемо уздати. Као што је једно од моје деце, Габријел, једном написало:

По речима пророка, Божје је лице сјајније од сунца

а коса је беља од снега

и глас му хучи попут набујале реке,

и поред Њега човек је ништа.…

Сломљен сам кад схватим да сам и ја ништа.

И тек тада налетим на бога коме могу веровати.

И тек тада откривам Бога коме могу веровати.6

Бог у кога се уздамо утврђује нашу наду. Можемо се уздати у Њега јер нас воли и жели оно што је најбоље за нас у свим околностима.

Губавац је иступио због наде. Свет му није понудио решење, чак ни утеху. Стога је Спаситељев једноставан додир вероватно осетио као миловање целом својом душом. Можемо само да замислимо дубоку захвалност коју је губавац осетио на Спасутељев додир, нарочито кад је чуо речи: „Хоћу, очисти се.”

У причи се каже да „одмах очисти се од губе”.7

И ми можемо осетити додир Спаситељеве брижне, исцељујуће руке. Каква радост, нада и захвалност обузимају наше душе због сазнања да Он жели да нам помогне да будемо чисти! Кад дођемо Њему, Бог ће нам помоћи, било да нас исцели, било да нам пружи снагу да се суочимо са било којом ситуацијом.

У сваком случају, прихватање Његове воље - а не наше - помоћи ће нам да разумемо своје околности. Ништа лоше не може доћи од Бога. Он зна шта jе наjбоље за нас. Можда нам неће одмах уклонити наша бремена. Понекад може олакшати та бремена као што је то чинио са Алмом и његовим народом.8 Коначно, због завета, бреме ће бити уклоњено,9 било у овом животу или при светом васкрсењу.

Искрена жеља да буде Његова воља, заједно са разумевањем божанске природе нашег Откупитеља, помаже нам да развијемо веру какву је показао губавац да бисмо се очистили. Исус Христ је Бог љубави, Бог наде, Бог исцељења, Бог који жели да нас благослови и помогне нам да будемо чисти. То је оно што је желео пре доласка на ову Земљу када је волонтирао да би нас спасао када паднемо у преступ. То је оно што је желео у Гетсеманији када се суочио са болом нерзаумљивом људима. када је агонијом платио цену греха. То је оно што жели сада када се моли Оцу за нас.10 Зато његов глас и даље одјекује: „Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.”11

Он нас може исцелити и подићи јер има способност да то учини. Преузео је на себе све болове тела и духа да би Му се утроба испунила милошћу како би нам могао помоћи у свиему и исцелити нас и подићи.12 Речи Исаијине, како их наводи Абинади, лепо и дирљиво говоре:

„Зацело поднесе туге наше и боли наше понесе, а ми држасмо да Га Бог удара и мучи…

… Он за наше преступе рањен беше, за наша безакоња избијен беше; казна беше на Њему нашега мира ради, и ранама Његовим ми смо исцељени.”13

Тај исти концепт је поучен у овој песми:

„О, Тесару из Назарета,

Ово срце непорављиво је сломљено,

Овај живот, који је уништен скоро до смрти,

Можеш ли их поправити, Тесару?”

И његовом добром и спремном руком,

Његов слатки живот прожет је

Нашим сломљеним животима, све док постоје

Ново створење - „све је ново”.

„Уништене [сломљене и неиспуњене тежње] срца,

Жељу, амбицију, наду и веру,

Испуни их,

О, Тесару из Назарета!”14

Ако осећате да на неки начин нисте чисти, ако се осећате сломљено, молим вас да знате да можете бити очишћени, можете бити опорављени јер вас Он воли. Верујте да од Њега не долази ништа лоше.

Будући да „се спусти испод свега”,15 омогућава да све што је у нашем животу сломљено буде поправљено, и тако се можемо измирити са Богом. Кроз Њега се све измирује, и оно шо је на земљи и оно што је на небу, чинећи „мир крвљу његовог крста”.16

Дођите Христу предузимајући све потребне кораке. Када то учинимо, нека наш став одражавају речи: „Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити.” Чинећи тако можемо примити Учитељев исцељујући додир, поред слатког одјека Његовог гласа: „Хоћу, очисти се.”

Спаситељ је Бог коме можемо веровати. Он је Христ, Помазаник, Свети Месија о коме сведочим у Његово свето име, управо име Исус Христа, амен.