Поштовање Његовог имена
Идентитетом и припадношћу завету, називамо се именом Исуса Христа.
Док родитељи с узбуђењем ишчекују рођење детета, одговорни су да изаберу име за своју нову бебу. Можда сте после рођења добиле име које се преноси са генерације на генерацију у вашој породици. Или је можда име које сте добиле било популарно у години или области у којој сте рођене.
Пророк Хеламан и његова супруга дали су значајна породична имена својим малишанима, Нефију и Лехију. Хеламан је касније рекао својим синовима:
„Дадох вам имена по нашим првим родитељима… да се, када се сетите имена својих, сетите њих. А када се сетите њих, да се сетите дела њихових… да беху она добра.
Стога, синови моји, ја бих да чините оно што је добро.”1
Имена Нефија и Лехија помогла су им да се сете добрих дела својих предака и подстицала их да и они чине добро.
Сестре, без обзира на то где живимо, којим језиком говоримо или имамо 8 година или 108, све делимо посебно име које има ове исте сврхе.
„Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте… јер [смо] сви једно у Христу Исусу.”2
Као чланице Цркве Исуса Христа светаца последњих дана „прво смо обећ[але] спремност да преузмемо на себе име Христово… обредом крштења”.3 Тим заветом обећале смо да чемо Га се увек сећати, држати Његове заповести и служити другима Наша спремност да држамо овај завет обнавља се сваког Шабата када узимамо причест и поновно се радујемо у благослову „у новом животу да ходимо”.4
Име које смо примиле рођењем одражава наш лични идентитет и указује на припадност нашим земаљским породицама. Међутим, када смо „поновно рођене” приликом крштења, наше разумевање тога ко смо увећало се. „Због завета који учинисте зваћете се децом Христовом… Јер гле, данас вас Он духовно роди, јер кажете да вам се срца изменише кроз веру у име Његово.”5
Такосмо, идентитетом завета и припадношћу, назван[е] именом Исуса Христа. И „неће [се] друго име дати нити неки други пут ни начин по ком спасење може доћи деци човечјој, осим преко и посредством Христа, Господа Сведржитеља.”6
Исусово име било је познато много пре Његовог рођења. Анђео је пророковао цару Венијамину: „И зваће се он Исус Христ, Син Божји… а мајка ће Му се звати Марија.”7 Његово дело „откупљујућ[е] љубави”8 такође је обзнањено Божјој деци када год је Јеванђеље било на Земљи, од дана Адама и Еве до данашњег дана како би могла знати „ком извору се могу обратити за опрост греха својих”.9
Прошле године председник Расел М. Нелсон упутио је пророчку молбу сестрама да „обликуј[у] будућност помажући у сабирању расејаног Израела”. Позвао нас је да читамо Мормонову књигу и „означи[мо] сваки стих који говори о Спаситељу или се односи на Њега”. Затражио је да „покажемо намеру да говоримо о Христу, радујемо се у Христу и проповедамо о Христу својим породицама и пријатељима”. Можда сте почеле да препознајете плодове његовог обећања: „Ви и они приближићете се Спаситељу… И почеће да се догађају промене, па и чудеса.”10
Наше обећање да ћемо се увек сећати Спаситеља пружа нам снагу да се залажемо за истину и праведност – било да смо у маси људи или на усамљеним местима, где нико не познаје наша дела осим Бога. Када се сећамо Њега и Његовог имена које носимо, нема места омаловажавајућим поређењима на нашу штету или охоле осуде. Погледа упртог у Спаситеља, видимо се онаквима какве заиста јесмо – драгоцено Божје дете.
Сећање наших завета умирује световне бриге, сумњу у себе претвара у храброст, пружа наду у времену искушења.
Када посрнемо и паднемо у нашем напредовању путем завета, само треба да се сетимо Његовог имена и Његове брижне доброте према нама „Јер Он има сву моћ, сву мудрост, и сво разумевање. Он разуме све и милостиво је Биће… онима који се покају и поверују у име Његово.”11 Засигурно не звучи ништа драже од Исусовог имена свима онима који скрушеног срца и раскајаног духа настоје да „чине боље и буду бољи”.12
Председник Нелсон је поучио: „Пролази време када можете да будете тих и лежеран хришћанин. Ваша вероисповест није везана само за долазак у Цркву недељом. Везана је за показивање да сте истински ученик од недеље ујутро до суботе увече. Не постоји тако нешто као повремени ученик Господа Исуса Христа.”13
Наша спремност да преузмемо на себе Христово име више је од формалне размене речи. То није пасивно обећање или културни допринос. Није право пролаза или плочица са именом коју носимо. Није изрека коју једноставно ставимо на полицу или окачимо на зид. Његово име је 14 записано у нашим срцима, и „обличје урезано на лицима [нашим]”.15
Спаситељеве жртве помирења треба се сећати, увек, у нашим мислима, поступцима и у комуникацији с другима. Не само да се Он сећа наших имена, него се увек сећа нас. Спаситељ је рекао:
„Јер, може ли жена заборавити одојче своје, да се не сажали на сина утробе своје? Да, оне могу заборавити, па ипак ја тебе нећу заборавити, о доме Израелов.
Гле, на длановима руке своје сам те урезао.”16
Председник Џорџ Алберт Смит је поучио: „Поштујте имена која носите јер ћете једнога дана имати повластицу и обавезу да обавестите… свог Оца на Небу… шта сте учинили са [тим] именима.”17
Попут помно одабраних имена Нефија и Лехија, да ли се о нама може рећи и написати да смо прави ученици Господа Исуса Христа? Да ли поштујемо име Исуса Христа које смо својевољно преузеле на себе? Да ли смо послужитељ и сведок18 Његове брижне доброте и Његове откупљујуће моћи?
Не тако давно, слушала сам Мормонову књигу. У последњем поглављу 2. Нефија, чула сам Нефија како каже нешто што никада раније нисам прочитала на исти начин. У целом свом запису он поучава и сведочи о „Откупитељу”, „Свецу Израеловом”, „Јагњету Божјем” и „Месији”. Али на крају свог записа чула сам га како изговара ове речи: „Радујем се јасноћи, радујем се истини, радујем се Исусу своме, јер душу моју откупи од пакла.”19 Када сам чула те речи срце ми се обрадовало и морала сам стално изнова да слушам. Препознала сам тај стих и реаговала на њега као што препознајем властито име и реагујем на њега.
Господ је рекао: „Да, благословен је овај народ који је вољан да носи име моје, јер ће се мојим именом звати и моји су.”20
Као чланице Цркве Исуса Христа светаца последњих дана радо преузмимо на себе име Христово,21 поштујући Његово име с љубављу, преданошћу и добрим делима. Сведочим да је Он „[Јагње Божје], да, и то [Син] Вечнога Оца!”22 У име Исуса Христа, амен.