Генерална конференција
    Порука, значење и мноштво
    Footnotes
    Theme

    Порука, значење и мноштво

    У непрестаној буци и збрци наше свакодневице, надам се да ћемо настојати да видимо Христа у средишту нашег живота, наше вере и нашег служења.

    Браћо и сестре, ово је Сами Хо Чинг, узраста седам месеци, који је прошлог априла гледао генералну конференцију на телевизији у својој кући.

    Sammie Watching Conference

    Када се приближило време подржавања председника Нелсона и других врховних власти, Самијеве руке су биле заузете држањем његове флашице. Стога је урадио следећу најбољу ствар.

    Sammie Watching Conference

    Сами даје потпуно ново значење концепту гласања ногама.

    Добродошли на ову полугодишњу конференцију Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Да бисте два пута годишње поставили основу за поруку о значају ових окупљања, позивам вас да размислите о следећем догађају који је Лука описао у Новом завету:1

    „А кад се [Исус] приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи:

    А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

    И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

    И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.”

    Запрепашћена његовом храброшћу, гомила је покушала да ућутка човека, али „он још више викаше”, каже се ту. Као резултат његове упорности, одвели су га до Исуса, који је чуо његову молбу пуну вере да му поврати вид, и Он га је исцелио.2

    Овај кратак, али живописан опис гане ме сваки пут кад га прочитам. Можемо да осетимо дубоку потребу овог човека. Скоро да га можемо чути како виче да привукао Спаситељеву пажњу. Смешимо се на његово одбијање да ућути - заиста, одлучност да буде гласнији када су му сви говорили да буде тиши. То је, само по себи, слатка прича о врло одлучној вери. Али као и у свим Писама, што их више читамо, све је више налазимо.

    Једна мисао која ме је тек недавно обузела је осећај за добро који је овај човек имао, окруживши себе духовно осетљивим људима. Читав значај ове приче састоји се у томе што је шачица неименованих жена и мушкараца, који су на питање особе, „Шта ова бука значи?” имали мудрост, ако хоћете, да означе Христа као разлог за буку; Он је био „човек-узрок”. Из овог кратког разговора свако од нас може научити лекцију. Када је реч о вери и посвећености, добра идеја је питати наше људе који такође имају веру и посвећеност! „Може ли слепац слепца водити?” Упитао је једном Исус. „[Ако је тако,] неће ли оба пасти у јаму?”3

    Ова потрага за вером и уверењем наш је циљ током ових конференција, и док сте данас са нама схватићете да је ваша потрага напор у коме многи учествују. Осврните се око себе. Овде видите мале и велике породице које долазе са свих страна. Стари пријатељи се грле од радости при сусрету, величанствени хор се загрева, а демонстранти вичу са својих омиљених трибина. Особе које су одслужиле мисију осврћу се у потрази за бившим сарадницима, док мисионари који су се недавно вратили са мисије траже потпуно нове сараднике (ако знате на шта мислим!). А фотографије! Нек нам је небо на помоћи! Са мобилним телефонима у свакој руци, из стања „сваки члан мисионар” мутирали смо у стање „сваки члан фотограф”. Усред свих тих пријатних узбуђења, неко се може са разлогом запитати: „Шта је све ово?”

    Као у нашој новозаветној причи, благословени видом ће схватити да упркос свим традицијама око конференције, ништа неће имати смисла ако у средишту свега тога не нађемо Исуса. Да бисмо схватили визију коју тражимо, исцељење које Он обећава, значај за који некако знамо да је ту, морамо се пробити кроз гужву - колико год била раздрагана - и усмерити своју пажњу на Њега. Молитва сваког говорника, нада свих који певају, побожност сваког госта - све је посвећено призивању Духа Онога чија је ово Црква - живог Христа, Јагњета Божјег, Кнеза мира.

    Али не морамо да будемо у конференцијском центру да бисмо Га пронашли. Када дете први пут прочита Мормонову књигу и очарано је Абинадијевом храброшћу или маршом 2000 младих ратника, можемо нежно додати да је Исус свеприсутна централна фигура у овој чудесној хроници, који стоји као главни лик на практично свакој страници и служи као веза између свих осталих промотера вере.

    Слично томе, када пријатељи сазнају за нашу веру, могу их мало збунити јединствени елементи и непознате речи у нашим верским обичајима - ограничења у исхрани, залихе за одржавање самосталности, пионирска ходочашћа, родословље у електронском формату, као и безброј центара кочића, у којима неки без сумње очекују да их послуже средње печеним роштиљем. Дакле, док наши нови пријатељи доживљавају мноштво нових слика и звукова, морамо их усмерити мимо гужве и усредсредити на смисао свега тога, на срце вечног Јеванђеља - љубав Небеских родитеља, дар помирења божанског Сина, утешно вођство Светог Духа, на обнову последњих дана свих ових истина и још много тога.

    Када људи посете свети храм први пут, то искуство може подстаћи у њима извесно страхопоштовање. „Наша одговорност је да осигурамо да нас свети симболи и откривени ритуали, свечана одећа и визуелне презентације никада не ометају, већ усмеравају према Спаситељу кога тамо славимо. Храм је Његов дом и наш ум и срце би требало да буду усмерени ка Њему - величанственом Христовом учењу које прожима наше биће као што прожима и храмске обреде - од тренутка када прочитамо натпис изнад улаза, па све до последњег тренутка у том здању. Међу свим чудима на која наилазимо, морамо видети, пре свега, значење Исуса у храму.

    Размотрите огроман број смелих иницијатива и нових најава у Цркви ових последњих месеци. Док послужујемо једни другима или усавршавамо своја искуства Шабатом или усвајамо нови програм за децу и младе, пропустићемо стварни разлог тих откровитељских прилагођавања ако их посматрамо као потпуно нове и неповезане елементе, а не као међусобно повезане напоре чији је циљ да нам помогну да чврсто градимо на стени нашег спасења.4 Свакако, то је оно што председник Расел М. Нелсон жели када је рекао да користимо откривено име Цркве.5 Ако Исус - Његово име, Његово учење, Његов пример, Његово божанство - могу бити у средишту нашег обожавања, ојачаћемо истину којој је Алма давно поучио: „Много је тога што ће доћи, [али] гле, има нешто што је од веће важности него све друго – …Откупитељ [ће] заживети и доћи међу свој народ.”6

    Завршна мисао: Погранично окружење Џозефа Смита у 19. веку пламтело је од надметања хришћанских сведока.7 Али у налету који су створили, иронија је што су ови усхићени препородитељи прикрили самог Спаситеља, кога је млади Џозеф тако ревносно тражио. Борећи се са оним што је назвао „мраком и пометњом”,8 повукао се у осаму шумарка где је видео и чуо сјајније сведочанство о Спаситељевој важности за Јеванђеље од било ког које смо овог јутра овде поменули. Са даром незамисливог и неочекиваног вида, Џозеф је имао виђење свог Небеског Оца, великог Бога универзума и Исуса Христа, Његовог савршеног Јединорођеног Сина. Тада је Отац дао пример о коме јутрос говоримо. Показао је на Исуса, рекавши: „Ово је Син мој љубљени. Слушај Га!”9 Не постоји већи доказ о Исусовом божанском идентитету, Његовој врховној улози у плану спасења и Његовом положају у очима Божјим који би икада могао премашити ту кратку изјаву од седам речи.

    Узнемиреност и збрка? Гужве и препирке? Наш свет обилује тиме. У ствари, скептици и верници још увек се свађају око те визије и практично свега осталог што сам данас споменуо. У случају да се ви можда трудите да јасније видите и нађете смисао усред мноштва мишљења, указујем вам на тог истог Исуса и износим апостолско сведочанство о искуству Џозефа Смита, које је дошло неких 1800 година након што је наш слепи пријатељ примио свој вид на древном путу за Јерихон. Сведочим са овом двојицом и мноштвом других током времена да је сигурно најзанимљивији призор и звук у животу да Исус не само да пролази 10 него долази к нама, зауставља се поред нас, и пребива са нама.11

    Сестре и браћо, у непрестаној буци и збрци наше свакодневице, надам се да ћемо настојати да видимо Христа у средишту нашег живота, наше вере и нашег служења. У томе је суштина. А ако је у неким данима наше разумевање ограничено, или нам је самопоуздање на измаку, или се наша вера тестира и усавршава - а то ће се сигурно догађати - нека наш вапај буде још гласнији: „Исусе, сине Давидов, помилуј ме.”12 Са апостолским жаром и пророчким уверењем обећавам да ће вас Он чути и, пре или касније, рећи: „Прогледај; вера твоја поможе ти.”13 Добродошли на генералну конференцију. У име Исуса Христа, амен.