Припадност завету
Припадати Богу и ходати са другима Његовим заветним путем значи бити благословен припаданошћу завету.
Драга браћо и сестре, ова прича говори о детету из Школице које учи да се моли. „Хвала ти за слово A, слово Б, … слово Г.” Дечја молитва се наставља: Хвала ти за слова Ч, Џ, Ш. Драги Небески Оче, хвала ти за број 1, број 2.” Учитељица у Школици се забринула, али мудро чека. Дете каже: „Хвала ти за број 5, број 6 - и хвала ти за моју учитељицу у Школици. Она је једина особа која ми је икад дозволила да завршим молитву.”
Небески Отац заиста чује молитву сваког детета. С бесконачном љубављу Он нас позива да поверујемо и припадамо заветом.
Овај свет је пун фатаморгана, привида, углађених руку. Толико тога се чини пролазним и површним. Када игноришемо маске, претварање, лајкове и дислајкове на друштвеним мрежама, чезнемо за више од пролазног изгледа, краткотрајне повезаности или крајње неиспуњавајуће потраге за сопственим световним интересом. На срећу, постоји начин путем одговора који су важни.
Када је реч о великим Божјом заповестима да волимо Њега и оне који су нам блиски по завету, то чинимо не као странац или гост, већ као Његово дете код куће.1 Вечни парадокс још увек важи. Кад не тежимо световним интересима због своје припадности завету, проналазимо своје вечно ја и постајемо најбоља верзија себе2 - слободни, живи, стварни - и дефинишемо своје најважније односе. Припадност завету је давање и држање свечаних обећања Богу и једни другима путем светих обреда који призивају објављивање моћи побожности у нашим животима.3 Када заветујемо све што јесмо, можемо постати више него што јесмо. Припадност завету даје нам место, причу, способност постајања. Она ствара веру за живот и спасење.4
Божански завети постају извор љубави према Богу и од Њега, а самим тим и једних према другима. Бог, наш Небески Отац, воли нас више и познаје боље него што ми волимо или познајемо сами себе. Вера у Исуса Христа и лична промена (покајање) доносе милост, благодат и опроштај. Ту утеху у болу, усамљености, неправди доживљавамо у смртности. Будући да Бог, наш Небески Отац жели да примимо Божји највећи дар - Његову радост, Његов вечни живот.5
Наш Бог је Бог завета. По својој природи Он држи завете и исказује милост.6 Његови завети трају „докле год време траје, или земља стоји, или има иједног човека да се спаси на лицу њеном”.7 Нисмо предодређени да лутамо у егзистенцијалној несигурности и сумњи, већ да се радујемо драгоценим односима „јач[им] од веза смртних”.8
Божји обреди и завети су универзални по својим захтевима а испуњавају се на индивидуалном нивоу. Захваљујући Божјој исправности, сваки појединац на сваком месту и било ког узраста може примити обреде спасења. На делу је слободна воља - појединци бирају да ли ће прихватити понуђене обреде. Божји закони дају смернице на Његовом путу завета. Божји план довођења Његове деце кући називамо планом откупљења, планом спасења, планом среће. Откупљење, спасење, небеска срећа могући су јер је Исус Христ „извршио ово савршено помирење”.9
Припадати Богу и ходати са другима Његовим путем завета значи бити благословен припаданошћу завету.
Прво, припадност завету усмерена је на Исуса Христа као „Посредник[а] завета новог”.10 Све може функционисати заједно за наше добро када смо „посвећени у Христу… у завету Очевом”.11 Сваки добар и обећани благослов долази онима који остану верни до краја. „Благословен[о] и срећн[о] стању оних који држе заповести Божје ”је да буду „[благословени] у свему, и у временском и у духовном”, и да „борав[е] са Богом у стању бескрајне среће”.12
Док поштујемо своје завете, понекад можемо осећати да смо у друштву анђела. И бићемо - са онима које волимо и који нас благосиљају на овој страни вела, и онима који нас воле и благосиљају са друге стране вела.
Недавно смо сестра Гонг и ја у једној болничкој соби видели најузвишенији и најбрижнији пример припадности завету. Младом оцу је очајнички била потребна трансплантација бубрега. Његова породица је плакала, постила и молила се за бубрег. Када је стигла вест да је спасоносни бубрег управо постао доступан, његова супруга је тихо рекла: „Надам се да је друга породица у реду. Припадност по завету је, према речима апостола Павла, „да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом”.13
На животном путу можемо изгубити веру у Бога, али Он никада не губи веру у нас. Такорећи, Његово светло на веранди је увек упаљено. Позива нас да дођемо или се вратимо заветима који обележавају Његов пут. Чека спреман да нас загрли, чак и кад смо „још подалеко”.14 Када са оком вере тражимо обрасце, лук или повезане тачке нашег искуства, можемо видети Његове благе милости и охрабрење, посебно у нашим искушењима, жалостима и изазовима, као и у нашим радостима. Колико год се често спотакнемо или паднемо, ако наставимо да идемо ка Њему, Он ће нам помоћи, корак по корак.
Друго, Мормонова књига је опипљив доказ који можемо да држимо у нашој руци припадања завету. Мормонова књига је обећани инструмент за окупљање Божје деце проречена као нови завет.15 Док читамо Мормонову књигу, сами и са другима, било тихо или наглас, можемо питати Бога „срца искреног, са правом намером, имајући веру у Христа”, и примити моћу Светог Духа Божјег уверење да је Мормонова књига истинита.16 То укључује уверење да је Исус Христ наш Спаситељ, Џозеф Смит је пророк обнове, а Господња Црква се зове Његовим именом - Црква Исуса Христа светаца последњих дана.17
Мормонова књига говори древним и модерним заветом вама који сте деца Лехијева, „деца пророка”.18 Ваши преци су примили заветно обећање да ћете ви, њихови потомци, препознати глас у Мормоновој књизи као да долази из праха.19 Тај глас који осећате док читате сведочи да сте „деца завета”20 а Исус је ваш Добри пастир.
Мормонова књига позива сваког од нас, по Алминим речима, да склопимо „завет с Њим, да ће[мо] му служити и држати заповести Његове, да може још обилније излити Духа свога на [н]ас?”21 Када желимо да се променимо на боље - како је то неко рекао, „да престанемо да будемо несрећни и да будемо срећни” - постајемо отворени за усмерење, помоћ и снагу. Захваљујући завету можемо припадати Богу и заједници оданих верника, и примити благослов обећан у Христовом учењу22 - сада.
Обновљена свештеничка власт и моћ на благослов све Његове деце је трећа димензија припадности завету. У овом раздобљу, Јован Крститељ и апостоли Петар, Јаков и Јован дошли су као прослављени Божји гласници да би обновили Његову свештеничку власт.23 Божје свештенство и његови обреди чине драгоценијим односе на Земљи и могу запечатити заветне односе на небу.24
Свештенство може благосиљати буквално од колевке до гроба - од бебиног имена и благослова до посвећења гроба. Благослови свештенства исцељују, теше, саветују. Један отац је био љут на свог сина све док га љубав праштања није обузела док је давао сину нежни свештенички благослов. Једини члан Цркве у својој породици, једна драга млада жена, била је несигурна у Божју љубав према себи док није примила надахнути свештенички благослов. Широм света, племенити патријарси духовно се припремају за давање патријаршких благослова. Док патријарх полаже руке на вашу главу, он осећа и изражава Божју љубав према вама. Изговара вашу лозу у дому Израеловом. Набраја Господње благослове. Уобичајено обазрива, супруга једног патријарха ми је рекла како она и њена породица позивају Духа у дане када им Тата даје патријаршке благослове.
Коначно, благослове припадности завету примамо када следимо Господњег пророка и радујемо се животу по завету склопљеном у храму, укључујући и брак. Заветни брак постаје узвишен и вечан док свакодневно бирамо срећу свог супружника и породице испред сопствене. Када „ја“ постане „ми”, напредујемо заједно. Док старимо заједно, напредујемо заједно. Док благосиљамо једни друге током живота заборављајући себе, откривамо да су наше надњ и радости посвећени у времену и вечности.
Иако се ситуације разликују, када чинимо све што можемо и искрено питамо и тражимо Његову помоћ све време, Господ ће нас водити Светим Духом, у Његово време и на Његов начин.25 Брачни завети су обавезујући узајамним избором оних који их чине - подсетник на Божје и наше поштовање према слободној вољи и благослов Његове помоћи када је обострано тражимо.
Плодови припадности завету кроз генерације породица осећа се у нашим домовима и срцима. Илустроваћу то личним примерима.
Кад смо се сестра Гонг и ја заљубили и пожелели да се венчамо, сазнао сам за слободну вољу и одлуке. Неко време, док смо студирали, живели смо у две различите државе, на два различита континента. Зато искрено могу да кажем да сам зарадио докторску титулу из међународних односа.
Када сам питао: „Небески Оче, треба ли да се оженим са Сузан?”, осетио сам мир. Али, то се догодило када сам научио да се молим са искреном намером: „Небески Оче, волим Сузан и желим да се оженим са њом. Обећавам да ћу бити најбољи могући муж и отац” - када сам деловао и доносио своје најбоље одлуке, тада сам примао најснажније потврде.
Сада наша породична стабла на FamilySearch, Гонг и Линдзи, приче и фотографије помажу нам да откријемо и повежемо се кроз живо искуство генерацијске припадности завету.26 Наши поштовани преци су:
Прабаба Алис Блауер Бангертер, која је имала три брачне понуде у једном дану, касније је замолила свог супруга да угради педалу на бућкалицу за путер како би истовремено могла да мути путер, штрика и чита.
Прадеда Лој Куеи Чар носио је своју децу на леђима и нешто од ствари своје породице на магарцу док су прелазили поља лаве на хавајском Великом острву. Генерације посвећености и жртве породице Чар благосиљају нашу породицу и данас.
Бака Мери Алис Пауел Линдзи остала је са петоро мале деце када су њен супруг и најстарији син изненада преминули у размаку од само неколико дана. Удовица 47 година, бака је одгајила своју породицу уз подржавајућу љубав локалних вођа и чланова. Током тих многих година, бака је обећала Господу да се никад неће жалити ако јој буде помагао. Господ јој је помагао. Никад се није жалила.
Драга браћо и сестре, сведочанством Светог Духа, све што је добро и вечно усредсређено је на живу стварност Бога, нашег Вечног Оца и Његовог Сина, Исуса Христа, и Његово помирење. Наш Господ, Исус Христ, Посредник је новог завета. Сведочење о Исусу Христу је заветна сврха Мормонове књиге.27 Заклетвом и заветом, Божја обновљена свештеничка власт има за циљ да благослови сву Божју децу, укључујући преко брачног завета, генерацијских породица и личних благослова.
Наш Спаситељ објављује: „Ја сам Алфа и Омега, Христ Господ; да, ја сам Он, почетак и крај, Откупитељ света.”28
Са нама у почетку, Он је са нама у нашем завету припадности, до краја. Тако сведочим у посвећено и свето име Господа Исуса Христа, амен.