Веће старешина
Једно веће Мелхиседековог свештенства у одељењу, уједињује носиоце свештенства да би остварили све аспекте дела спасења.
Убрзо након организовања Цркве у овом последњем раздобљу, Господ је објавио откривењем: „И молитвом вере своје примићете закон мој, да бисте могли знати како да управљате црквом мојом и имате све исправно преда мном.”1 Црква се придржава овог начела - а Господ држи своје обећање откако је ово откривење дато. С времена на време откривају се модели за организацију и службу свештенства, почев од пророка Џозефа Смита када су први пут у наше време успостављене свештеничке службе и већа. Значајна побољшања су откривена и спроведена током трајања мандата председника Бригама Јанга, Џона Тејлора и Спенсера В. Кимбала, између осталих, у вези са Већем дванаесторице, Седамдесеторице, високим свештеницима и другим службама и већима у Мелхиседековом и Ароновом свештенству.2 Сада, у историјској изјави коју смо чули пре само неколико тренутака, председник Расел М. Нелсон најавио је још једно значајно прилагођавање.
Дозволите ми да поновим део његове изјаве: „Вечерас објављујемо значајно реструктурирање наших већа Мелхиседековог свештенства ради делотворнијег извршавања дела Господњег. У сваком одељењу високи свештеници и старешине биће сада спојени у једно веће старешина…[и] састав већа [високих свештеника у кочићу] засниваће се на тренутним позивима у свештенству.”
Председник Нелсон је додао:
„Ове измене су проучаване месецима. Осетили смо хитну потребу да побољшамо начин на који се бринемо о нашим члановима… Да бисмо то чинили боље, морамо ојачати наша свештеничка већа, како би пружили боље усмерење у послуживању љубави и подршке које је Господ наменио својим свецима.
Та прилагођавања су надахнута од Бога. Када их будемо примењивали, бићемо делотворнији него икада раније.”3
Под руководством Првог председништва, старешина Роналд А. Разбанд и ја ћемо вам представити додатне појединости, које ће вам, надамо се, дати одговор на ваша питања.
Већа старешина и високих свештеника
Прво, да поновимо, која су прилагођавања за групе високих свештеника и већа старешина у одељењу? У одељењима, чланови већа старешина и група високих свештеника сада ће бити удружени у једно веће Мелхиседековог свештенства са једним председништвом већа. Ово веће, увећано бројно и у јединству, називаће се „веће старешина”. Групе високих свештеника се укидају. Веће старешина укључује све старешине и потенцијалне старешине у одељењу, као и високе свештенике који тренутно не служе у бискупству, у председништву кочића, у високом савету, или као патријарси. Веће високих свештеника у кочићу биће састављено од оних високих свештеника који служе у председништву кочића, у бискупствима, у високом савету и као патријарси.
Председништво већа старешина
Како се организује председништво већа старешина? Председништво кочића ће разрешити тренутно вођство групе високих свештеника и председништва већа старешина и позваће новог председника и саветнике већа старешинау сваком одељењу. Ново председништво већа старешина може укључивати старешине и високе свештенике, различите старосне доби и искуства, који служе заједно у једном председништву. Старешина или високи свештеник може служити као председник већа или као саветник у председништву. Ово није „преузимањеˮ већа старешина од стране високих свештеника. Очекујемо да старешине и високи свештеници раде заједно у било којој комбинацији у председништву већа и у служби већа. Ова прилагођавања већа треба да се примене што је пре могуће.
Службе у свештенству у већу старешина
Да ли ово прилагођавање структуре већа мења свештеничку службу коју држе чланови већа? Не, овај поступак не поништава ниједну свештеничку службу у коју је неки члан већа можда раније заређен. Као што знате, мушкарац може бити заређен у различите свештеничке службе током свог живота, и он не губи или се не одриче ниједног претходног заређења када прими ново. Док у неким случајевима носилац свештенства може служити у више служби одједном, као и када високи свештеник служи као патријарх или као бискуп, он обично не функционише у свим својим свештеничким службама истовремено. Бискупи и Седамдесеторица, на пример, не служе активно у тим службама када су разрешени или пензионисани. Стога, без обзира на другу свештеничку службу или службе које мушкарац може држати, док је члан већа старешина, он служи као старешина.
Пре много година, председник Бојд К. Пакер је приметио да је „свештенство веће од било које од његових служби… Свештенство није дељиво. Старешина држи исто свештенство као и апостол. (Видети УИЗ 20:38.) Када човек [добије свештенство], он га прима у целости. Међутим, у оквиру свештенства постоје службе - области надлежности и одговорности… Понекад се о једној служби говори као ‘вишој’ или ‘нижој’ од друге службе. Уместо израза ‘виша’ или ‘нижа’, службе у Мелхиседеквом свештенству представљају различите области служења.”4 Браћо, искрено се надам да више нећемо говорити у смислу да смо „унапређени” у другу службу у Мелхиседековом свештенству.
Старешине ће и даље бити заређиване у високе свештенике када их позову у председништво кочића, високи савет или бискупство - или у другим приликама у складу са надахнућем и разматрањем уз молитву од стране председника кочића. Након завршетка службе у председништву кочића, високом савету или бискупству, високи свештеници ће се вратити у веће старешина у свом одељењу.
Упутство за председника већа старешина
Ко усмерава рад председника већа старешина? Председник кочића председава над Мелхиседековим свештенством у свом кочићу. Стога, председник већа старешина је директно одговоран председнику кочића, који обезбеђује обуку и вођство од председништва кочића и преко високог савета. Бискуп, као председавајући високи свештеник у одељењу, такође се редовно састаје са председником већа старешина. Бискуп се саветује са њим и даје одговарајуће усмерење како најбоље служити члановима одељења и благословити их, складно сарађујући са свим организацијама у одељењу.5
Сврха тих промена
Која је сврха прилагођавања већа Мелхиседековог свештенства? Постојање једног већа Мелхиседековог свештенстав у одељењу, уједињује носиоце свештенства како би остварили све аспекте дела спасења, укључујући храмски рад и истраживање породичне историје које су раније усклађивале групе високих свештеника. Оно омогућава члановима већа свих старосних група и порекла да искористе перспективу и искуство других и оних у различитим фазама живота. Искусним носиоцима свештенства такође пружа додатне могућности да буду ментори другима, укључујући потенцијалне старешине, нове чланове, младе пунолетне особе и оне који се враћају активности у Цркви. Не могу адекватно да изразим колико сам узбуђен због чињенице да ће веће старешина играти све важнију улогу у будућности. Мудрост, искуство, способност и снага који ће се наћи у овим већима представљају нови дан и нови стандард свештеничке службе широм Цркве.
Пре двадесет година на генералној конференцији, испричао сам причу старешине Вона Џ. Федерстона из Седамдесеторице за коју верујем да се уклапа овде.
„Године 1918, брат Џорџ Гоац био је фармер који је гајио шећерну репу у Лехији, у Јути. Те године зазимило је раније и значајан део његових усева смрзао се у земљи.За Џорџа и његовог младог сина Франсиса, берба је била спора и тешка. У међувремену, владала је епидемија грипа. Страшна болест однела је животе Џорџовог сина Чарлса и троје Чарлсове мале деце - две девојчице и дечака. За само шест дана, ожалошћени Џорџ Гоац је отишао је у град Огден, у Јути, три пута, како би тела довезао кући за сахрану. На крају тог ужасног периода, Џорџ и Франсис су упрегли кола и кренули према њиви са репом.
‘[Путем] су пролазила једна по једна кола за пуна репе коју су њихови суседи фармери возили у фабрику. Док су пролазили, сваки кочијаш би махнуо: „Здраво, чика Џорџеˮ, „Жао нам је, Џорџеˮ, „Тешко време, Џорџеˮ, „Имаш пуно пријатеља, Џорџеˮ.
‘У последњим колима био је … пегави Џаспер Ролф. Махнуо је веселим поздравом и добацио: „Tо је све, чика Џорџе.”
[Брат Гоац] се окренуо према Франсису и уздахнуо: „Штета што није наша.ˮ
Када су стигли до капије на фарми, Франсис је скочио са великих црвених кола и отворио капију док је [његов отац] возио у поље. [Џорџ] је повукао узде, зауставио коње… и погледао у поље… На целој њиви није било репе. Онда је схватио шта је Џаспер Ролф мислио када је добацио: „Tо је све, чика Џорџе.”
‘[Џорџ] је сишао са кола, узео шаку плодног, смеђег земљишта које је толико волео, а онда… стабљику од репе, и на тренутак погледао те симболе свог рада, као да није могао да верује својим очима.
Онда је сео на гомилу стабљика репе - човек који је за шест дана довезао кући четворо вољених да би их сахранио; направио ковчеге, ископао гробове и чак помогао са одећом за сахрану - овај невероватан човек који ниједном није поклекао, нити устукнуо, или се поколебао у тој агонији - сео је на гомилу стабљика репе и заплакао као дете.
‘Затим је устао, обрисао сузе… погледао у небо, и рекао: „Хвала, Оче, за старешине нашег одељења.’”6
Да, хвала Богу за мушкарце из свештенства и за службу коју ће тек пружити, у послуживању појединцима и породицама, и у успостављању Сиона.
Прво председништво, Веће дванаесторице апостола и председништво Седамдесеторице разматрали су ова прилагођавања током дужег периода. После много молитве, након пажљивог проучавања основа свештеничких већа у Писмима и добили потврду да је ово воља Господња, једногласно смо направити корак напред, што је заиста још један корак у ширењу Обнове. Господ је открио правац и радујем се због тога, док сведочим о њему, Његовом свештенству и вашим заређењима у овом свештенство. У име Исуса Христа, амен.