Да ли сам Божје дете?
Како свако од нас може доживети моћ разумевања свог божанског идентитета? Почињемо настојањем да упознамо Бога, нашег Оца.
Недавно сам отишао у цркву са својом драгом мајком у нашу стару камену капелу. Привучен гласићима који су долазили из исте просторије за Школицу коју сам похађао пре више деценија, ушао сам у задњи део просторије и посматрао како брижне вође поучавају овогодишњу тему: „Божје сам дете јаˮ.1 Насмешио сам се кад сам се сетио стрпљивих и брижних учитеља који би за време певања често бацали поглед према мени - немирном дечачићу на крају клупе, који као да је говорио: „Да ли је он стварно дете Божје? И ко га је послао ту?”2
Позивам све нас да отворимо срца Светом Духу, који „сведочи нашем духу да смо деца Божија”.3
Речи председника Бојда К. Пакера су јасне и драгоцене: „Ви сте божје дете. Он је отац вашег духа. Духовно сте племенитог порекла, потомство Цара небеског. Упамтите ту истину и држите је се. Упркос многим генерацијама ваших смртничких предака, без обзира на расу или народ коме припадате, педигре вашег духа записан је на једној линији. Ви сте Божје дете!”4
„Када… видите нашег Оца”, описао је Бригам Јанг, „видећете биће које сте дуго познавали, и Он ће вас пригрлити, и ви ћете бити спремни да Га загрлите и пољубите”.5
Велики рат због божанског идентитета
Мојсије је сазнао за своје божанско наслеђе у разговору са Господом, лицем у лице. Након тог искуства, „Сотона дође да га искуша, говорећи: Mojсије, сине човечји, поклони ми се. И… Moјсије погледа Сотону и рече: Ко си ти? Јер гле, ја сам син Божји.”6
Тај велики рат због божанског идентитета жестоко се распламсава, с обзиром да Сотона непрестано усавршава арсенал метода које за циљ имају уништење наше вере и знања о нашем односу са Богом. На срећу, благословени смо јасним разумевањем нашег истинског идентитета од почетка: „И рече Бог, ‘Начинимо човека на своју слику, себи слична,”7 а живи пророци проглашавају: „Свако [људско биће] је љубљени духовни син или ћерка небеских родитеља и као такав има божанску природу и судбину.”8
Познавање тих истина са сигурношћу9 помаже нам да превазиђемо искушења, невоље и патње сваке врсте.10 Када су га упитали: „Као можемо помоћи онима који се боре са [личним изазовом]?” један Господњи апостол je поучио: „Поучавајте их њиховом идентитету и сврси.”11
„Најмоћније знање које поседујемˮ
Те моћне истине промениле су живот моје пријатељице Џен,12 која је као тинејџерка изазвала тешку саобраћајну несрећу. Иако су њене физичке повреде биле тешке, осећала је ужасну бол због тога што је друга особа изгубила живот. „Неко је изгубио маму, и то мојом кривицомˮ, рекла је. Џен, која је само неколико дана раније стојала и рецитовала „Ми смо ћерке Небеског Оца који нас воли”,13 сада се питала: „Како може да ме мe воли?”
„Физичка патња је прошла”, каже, „али нисам мислила да ћу икада оздравити од емоционалних и духовних рана”.
Да би преживела, Џен је дубоко скривала своја осећања, поставши резервисана и недодирљива. После годину дана, када је коначно могла да разговара о несрећи, надахнути саветник ју је замолио да реченицу „Ја сам Божјеˮ дете напише и изговори 10 пута дневно.
„Било је лако написати те речи”, присећа се, „али нисам могла да их изговорим… То их је чинило стварнима, а ја нисам заиста веровала да Бог жели да будем Његово дете. Скупила бих се и плакала.ˮ
После неколико месеци, Џен је коначно могла да уради тај задатак свакога дана. „Излила сам целу своју душу”, рекла је, „молећи се Богу… Тада сам почела да верујем у те речиˮ. То уверење омогућило је Спаситељу да почне да опоравља њену рањену душу. Мормонова књига донела је утеху и храброст захваљујући Његовом помирењу.14
„Христ је осећао мој бол, моју тугу, моју кривицуˮ, закључила је Џен. „Осетила сам чисту Божју љубав и никада нисам осетила ништа толико моћно! Сазнање да сам Божје дете је најмоћније знање које поседујем!ˮ
Настојање да упознамо Бога, нашег Оца
Браћо и сестре, како свако од нас може доживети моћ разумевања свог божанског идентитета? Почињемо настојањем да упознамо Бога, нашег Оца.15 Председник Расел М. Нелсон је посведочио: „Нешто моћно се дешава када Божје дете настоји да сазна више о Њему и Његовом Љубљеном Сину.”16
Када учимо о Спаситељу и следимо Га, то нам помаже да упознамо Оца. „Будући… обличје бића [Очевог]”,17 Ису је поучио: „Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини.”18 Свака Христова реч и дело откривају праву природу Бога и наш однос са Њим.19 Старешина Џефри Р. Холанд је поучио: „Са крвљу која је текла из сваке поре и болним вапајем са усана, Христ је тражио Онога кога је увек тражио - свог Оца. ‘Abba’, вапио је, ‘Тата’.”20
Као што је Исус жарко тражио свог Оца у Гетсеманији, тако је млади Џозеф Смит, 1820. године, уз молитву тражио Бога у Светом шумарку. Након што је прочитао, „ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога”,21 Џозеф се повукао да би се помолио.
„Клекнуо самˮ, написао је, „и почео да износим Богу жеље свога срца…
… Угледао сам сноп светлости тачно изнад своје главе…
… угледао сам две особе, чиjи се сjаj и слава не даjу описати, где стоjе у ваздуху изнад мене. Један од њих ми проговори, позвавши ме по имену и рече, показуjући на другог - [Џозефе,] Ово је Син мој љубљени. Слушај га!”22
Када следимо примере Спаситеља и пророка Џозефа искрено тражећи Бога, спознаћемо на веома стваран начин, као што је Џен спознала, да нас наш Отац познаје по имену, да смо ми његова деца.
Мајкама, које се често осећају преоптерећено и под притиском док настоје да одгаје „генерацију отпорну на грех,”23 поручујем: Никада не потцењујте своју централну улогу у Божјем плану. У стресним тренуцима - можда када јурите малишане, а мирис загорелости из кухиње вас обавештава да је ваша с љубављу припремљена вечера сада жртва паљеница - знајте да Бог посвећује ваше најтеже дане.24 „Не бој се, јер сам ја с тобом”,25 умирује Он. Поштујемо вас док испуњавате наду сестре Џој Д. Џонс, која је рекла: „Наша деца заслужују да разумеју свој божански идентитет.”26
Позивам сваког од нас да тражи Бога и Његовог Љубљеног Сина. „Нигде”, рекао је председник Нелсон, „те истине нису поучене јасније и моћније него у Мормоновој књизи”.27 Oтворите њене странице и сазнајте да Бог чини „све за [машу] добробит и срећу”;28 да је „милостив и благородан, спор на гнев, трпељив и пун доброте”;29 и да су „сви су пред [Њим] једнаки”.30 Када се осећате повређено, изгубљено, уплашено, узнемирено, тужно, гладно или безнадежно напуштено у најтежим животним тренуцима31 - отворите Мормонову књигу, и сазнаћете да нас Бог „никад неће напустити. Никада није и никада неће. Не може то учинити. Није у складу са Његовом природом [да тако учини]”.32
Знање о нашем Оцу све мења, нарочито наша срца, јер Његов нежан Дух потврђује наш прави идентитет и велику вредност у Његовим очима.33 Бог хода са нама путем завета док Га тражимо кроз молитве, истраживањем Писама и настојањем да будемо послушни.
Узвишеност Божје природе - Mоје сведочанство
Волим Бога својих очева,34 „Господа Бога Свемогућег”, 35 који плаче са нама у нашим жалостима, стрпљиво обуздава нашу неправедност и радује се кад желимо да одбацимо све грехе своје да бисмо Га упознали.36 Славим Њега, који је увек „отац сиротнима”,37 и сапутник усамљенима. Са захвалношћу сведочим да сам упознао Бога, свог Оца, и износим сведочанство о савршености, врлинама и „узвишености [Његове] природе”.38
Да свако од нас може заиста разумети и ценити своје „племенито порекло”39 као детета Божјег упознавањем Њега, „јединог истинитог Бога, и кога [је Он] послао Исуса Христа”40 моја је жарка молитва у име Исуса Христа, амен.