Онај који истраје до краја биће спашен
Будимо верни ономe у шта смо поверовали и знамо.
Драгa браћo и сестре, осећам се понизно што сам јутрос са вама.
Пре неколико година моја супруга и ја били смо присутни на инаугурационој церемонији интерактивне дечје изложбе у Музеју црквене историје у Солт Лејк Ситију. На крају церемоније председник Томас С. Монсон је дошао до нас, и док се руковао са нама рекао: „Издржите и победићете” - мудро учење и једна од истина коју, наравно, сви можемо потврдити.
Исус Христ нас је уверавао да „који претрпи до краја благо њему.” 1
Претрпети значи „остати чврсти у решености да будемо верни Божјим заповестима упркос искушењима, противљењу или недаћи.”2
Чак и они који су имали моћна духовна искуства и верно служили, једнога дана могу одступити или постати неактивни уколико не издрже до краја. Надам се да ћемо у својим мислима и својим срцима снажно чувати речи „То ми се неће догодити”.
Када је Исус поучавао у Капернауму „многи од његових ученика су се вратили и више нису ходали уз њега.
А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?”3
Верујем да Исус Христ и данас пита све нас који смо склопили свете завете са Њим: „Да нећете и ви отићи?”
Молим се да сви ми, са дубоким размишљањем о ономе што нас очекује у вечности, можемо одговоритипопут Симона Петра: „Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота.”4
Будимо верни ономe у шта смо поверовали и знамо. Ако нисмо живели у складу са својим сазнањем, променимо се. Грешници који наставе са својим гресима и не покају се тону све дубље у прљавштину, све док их Сотона не привеже за себе, значајно им угрожавајући прилику да се покају, да им буде опроштено и да буду благословени свим благословима вечности.
Од оних који су престали да буду активни у Цркви и изгубили исправну визију сврхе нашег путовања на овој земљи чуо сам многа оправдања. Подстичем их да размисле и врате се јер верујем да нико неће моћи да нађе оправдање пред нашим Господом, Исусом Христом.
Када смо крштени склопили смо завете - не са неким човеком него са Спаситељем, пристајући да „на [себе] преузмемо име Исуса Христа, имајући одлучност да Му служимо до краја.”5
Присуствовање причесном састанку један је од кључних начина на који можемо вредновати своју решеност да Му служимо, своју духовну способност и раст своје вере у Исуса Христа.
Узимање причести је нешто најважније што чинимо на дан Шабата. Непосредно пред смрт Господ је објаснио овај обред својим апостолима. Исто је учинио на америчком континенту. Рекао нам је да ако учествујемо у овом обреду биће то сведочанство Оцу да ћемо Га се увек сећати, а Он обећава да ћемо тада имати Његовог Духа уз себе.6
У учењима Алме Млађег намењеним његовом сину Шиблону, проналазимо мудар савет и упозорење који нам помажу да останемо верни својим заветима:
„Припази да се не узнесеш у охолости. Да, припази да се не хвалиш мудрошћу својом ни великом снагом својом.
„Примени одважност, али не надмоћ и гледај уз то да обуздаш све страсти своје, да можеш бити љубављу испуњен. Гледај да се уздржаваш од доколице.”7
Пре неколико година, док сам био на одмору, желео сам да се по први пут провозам кајаком. Изнајмио сам кајак и пун ентузијазма се отиснуо у море.
После неколико минута, талас је преврнуо кајак. Са пуно напора, држећи весло у једној руци а кајак у другој, успео сам да се поново усправим.
Поново сам покушао да веслам, али само неколико минута касније кајак се опет преврнуо. Тврдоглаво сам наставио са покушајима, безуспешно, све док ми неко ко се разуме у вожњу кајаком није рекао да вероватно постоји пукотина у чамцу и да се испунио водом, што га чими нестабилним и немогуће га је контролисати. Одвукао осам кајак до обале, уклонио чеп и исцурила је велика количина воде.
Мислим да понекад пролазимо кроз живот са гресима који, попут пропуштања мог кајака, ометају наш духовни напредак.
Уколико истрајавамо у својим гресима, заборављамо завете које смо склопили са Господом и тако настављамо да се преврћемо због неравнотеже коју ти греси стварају у нашим животима.
Попут пукотина на мом кајаку и са пукотинама у нашим животима морамо се суочити. Неки греси захтеваће више напора да се искају од других.
Стога се морамо запитати: „Где се налазимо што се тиче става о Спаситељу и Његовом делу?” Да ли смо у Петровој ситуацији, када се одрекао Исуса Христа? Или, да ли смо узнапредовали до тачке да имамо став и одлучност које је он имао после „великог задатка” који је примио од Спаситеља?8
Морамо тежити да будемо послушни свим заповестима и да обратимо велику пажњу на оне које нам је најтеже држати. Господ ће бити на нашој страни, помажући нам у време потребе и слабости и уколико покажемо искрену жељу и делујемо у складу са тим Он ће учинити да „оно што је слабо постане јако”.9
Послушност ће нам дати снагу да превазиђемо грех. Такође, морамо схватити да искушавање наше вере захтева да будемо послушни, често незнајући шта следи.
Предлажем формулу која ће нам помоћи да издржимо до краја:
-
Свакога дана да се молимо и читамо Света писма.
-
Сваке недеље да узимамо причест срца скрушеног и духа раскајаног.
-
Да плаћамо своју десетину и месечни посни принос.
-
Сваке две године – сваке године за младе – да обнављамо своје храмске препоруке.
-
Током целог живота да служимо у Господњем делу.
Надам се да ће дивне јеванђеоске истине заокупљати наше мисли и да ћемо сачувати своје животе без пукотина које могу ометати наше безбедно путовање морем овог живота.
Успех на Господњи начин има цену, а једини начин да га остваримо је да ту цену платимо.
Како сам захвалан што је наш Спаситељ издржао до краја, довршивши своју величанствену помирбену жртву.
Патио је за наше грехе, боли, потиштеност, патњу, слабости и страхове и зато зна како да нам помогне, како да нас надахне, како да нас утеши и како да нас ојача како бисмо издржали до краја и добили круну која чека оне који нису поражени.
Живот сваког од нас је другачији. Сви имамо време искушења, време среће, време за доношење одлука, време за савладавање препрека и време за искоришћавање прилика.
Какве год да су наше личне прилике, сведочим да наш Небески Отац стално говори: „Волим те. Подржавам те. Са тобом сам. Не одустај. Покај се и издржи на путу који сам ти показао. И уверавам те да ћемо се поново видети у нашем небеском дому.” У име Исуса Христа, амен.