Припрема за сусрет са Богом
Вршење божански одређених одговорности у праведности, јединству и једнакости припремиће нас за сусрет с Богом.
Елиза Р. Сноу, говорећи о посвећењу храма у Киртланду (ком је присуствовала), рекла је: „О обредима тога посвећења може се поновно причати, али ниједан смртнички језик не може описати небеске манифестације тог незаборавног дана. Некима су се указали анђели, док су сви присутни осетили божанско присуство и свако је срце било испуњено неизрецивом и узвишеном радошћу.”1
Божанске манифестације у храму у Киртланду биле су основне за сврху обновљене Цркве Исуса Христа остваривања спасења и узвишења деце нашег Небеског Оца.2 Док се припремамо за сусрет с Богом, можемо знати које су наше божански одређене одговорности прегледом светих кључева обновљених у храму у Киртланду.
У молитви посвећења, пророк Џозеф Смит је понизно тражио од Господа да „прихвати овај дом… који нам ти заповеди да изградимо.”3
Недељу дана касније, ускршње недеље, Господ се указао у чудесној визији и прихватио свој храм. То се догодило 3. априла 1836, пре готово 182 године од ове ускршње недеље. Било је то такође раздобље Пасхе - једна од оних ретких прилика када се Ускрс и Пасха поклапају. Након што се визија завршила, три древна пророка, Мојсије, Илија пророк и Илија, указали су се и поверили кључеве који су били неопходни за остваривање Господње сврхе за Његову обновљену Цркву у овом раздобљу. Та сврха је једноставно, али речито, дефинисана као сабирање Израела, њихово печаћење као породица и припремање света за Други долазак Господа.4
Указивање Илије и Мојсија било је „запањујуће поређење… [са] јеврејском традицијом, према којој ће Мојсије и Илија стићи заједно на ‘крају времена’”.5 У нашој доктрини ово појављивање остварило је основну обнову одређених кључева „дат[их] за последње дане и последње време, у којима је раздобље пунине времена.”6
Храм у Киртланду је, и по положају и по величини, био релативно незнатан. Али у погледу на његов огроман значај за људски род обликовао је вечност. Древни пророци обновили су свештеничке кључеве за вечне спасоносне обреде Јеванђеља Исуса Христа. То је резултирало огромном радошћу за верне чланове.
Ови кључеви дају „моћ са висина”7 за божански одређене одговорности које чине примарну сврху Цркве.8 Тога дивног ускршњег дана у храму у Киртланду обновљена су три кључа:
Прво, Мојсије се указао и поверио кључеве сабирања Израела са четири краја земље, што је мисионарски рад.9
Друго, Илија пророк се указао и поверио кључеве раздобља Јеванђеља Аврамовог, што укључује обнову Аврамовог завета10 Председник Расел М. Нелсон је поучио да је сврха заветних кључева припрема чланова за царство Божје. Рекао је: „Ми знамо ко смо и [знамо] шта Бог очекује од нас.”11
Tреће, Илија се указао и поверио кључеве моћи печаћења у овом раздобљу, што значи рад на породичној историји и храмске обреде које омогућавају спасење за живе и за мртве.12
Под вођством Првог председништва и Већа дванаесторице, постоје три извршна савета у седишту Цркве која надгледају ове три божански одређене одговорности засноване на кључевима који су обновљени у храму у Киртланду. Они су Мисионарски извршни савет, Извршни савет за свештенство и породицу и Извршни савет за храм и породичну историју.
Где се налазимо данас у испуњавању ових божански одређених одговорности?
Прво, у односу на Мојсијеву обнову кључева за сабирање Израела, данас је готово 70 хиљада мисионара распоређено широм света, који проповедају Његово Јеванђеље како би сабрали његове изабране. Ово је почетак испуњавања великог и чудесног дела које је Нефи предвидео и међу нејеврејима и међу домом Израеловим. Нефи је видио наше време, када ће свеци Божји бити на целом лицу земље, али ће њихов број бити мали због безбожности. Међутим, он је предвидео да ће бити „наоружани праведношћу и моћу Божјом у великој слави.”13 Када се размотри кратка историја обновљене Цркве, мисионарски напори су били изванредни. Ми видимо испуњење Нефијеве визије. Иако нас је бројчано релативно мало, наставићемо са нашим настојањима и допирањем с оних који ће одговорити на Спаситељеву поруку.
Друго, Илија пророк се указао и поверио раздобље Јеванђеља Аврамовог говорећи да ће у нама и нашем потомству сви нараштаји после нас бити благословени. На овој конференцији представљено је значајно вођство да помогне у усавршавању светаца и њиховом припремању за царство Божје.14 Најава на заседању свештенства у вези са већима старешине и високих свештеника ће одрешити моћ власт свештенства. Кућно поучавање и кућне посете поучавања, сада „послуживањеˮ, како је веома речито поучено на овом заседању, припремиће свеце за сусрет са Богом.
Треће, Илија је поверио кључеве печаћења у овом раздобљу. Нама који сада живимо, пораст броја храмова и рада на породичној историји је запањујући. Овај темпо ће се наставити и убрзавати све до Другог доласка Спаситеља, да цела земља не би „била сасвим опустошена код доласка његова.”15
Рад на породичној историји, небески благословено технологијом, драматично је порасло у неколико претходних година. Не би било мудро да се уљуљкамо у вези са овом божански одређеном одговорношћу и очекујемо да ће се тетка Јана или неки други посвећени рођак побринути за то. Поделио бих директне коментаре председника Џозефа Филдинга Смита: „Нико није изузет од ове велике обавезе. Тражи се од апостола као и од најскромнијег старешине [или сестре]. Положај, или истакнутост или дуготрајна служба у Цркви… не даје за право некоме да занемари спасење својих мртвих.”16
Сада имамо храмове широм света и ресурсе фонда за помоћ посетиоцима да помогну онима у потреби који су далеко од храма.
Као појединци, било би добро да проценимо своје напоре у остваривању мисионарског рада, храмског дела и рада на породичној историји и припреме за сусрет с Богом.
Праведност, јединство и једнакост пред Господом су основа ових светих одговорности
Када је реч о праведности, овај живот је време за све нас да се припремимо за сусрет са Богом.17 Мормонова књига даје бројне примере трагичних последице због тога што појединци или групе нису држали заповести Божје.18
Током мог живота, световни проблеми и бриге ишли су из једне крајности у другу - од неозбиљних и безначајних радњи до озбиљног неморала. Похвално је што је неморал без пристанка откривен и осуђен.19 Такав неморал без пристанка је против Божјих закона и друштва. Они који разумеју Божји план морају се такође супротставити неморалу са пристанком, који је такође грех. Проглас о породици упућен свету упозорава „да ће се појединци, који крше завете чедности, који злостављају брачног друга или потомство [или било кога другог]… једног дана наћи одговорнима пред Богом.”20
Док гледамо око себе, видимо разорну безбожност и зависности на сваком кораку. Ако смо, као појединци, заиста забринути због последњег суда пред нашим Спаситељем, треба да тежимо покајању. Плашим се да се многи људи више не осећају одговорнима пред Богом и не окрећу се Светим писмима или пророцима за вођство. Ако бисмо као друштво, размотрили последице греха, јавност би се масовно успротивила порнографији и објективизацији жена.21Као што је Алма рекао свом сину Коријантону у Мормоновој књизи: „Опакост никад није била срећа.”22
У вези са једниством, Спаситељ је изјавио: „Ако нисте једно, нисте моји.”23 Знамо да је дух препирке од ђавола.24
У наше време, заповест из Светих писама о јединству углавном се занемарује, а за многе људе нагласак је на племенској припадности,25 често на основу положаја, пола, расе и богатства. У многим земљама, ако не и у већини, људи су дубоко подељени око тога како живети. У Господњој Цркви једина култура које се држимо и коју поучавамо је култура Јеванђеља Исуса Христа. Јединство коме тежимо је да будемо уједињени са Спаситељем и Његовим учењима.26
Када размотримо примарне сврхе Цркве, све су утемељене на једнакости пред Господом27 и слеђењу културе Јеванђеља Исуса Христа. Што се тиче мисионарског рада, првенствене квалификације за крштење су понизност пред Богом и приступање скрушеног срца и раскајаног духа.28 Образовање, богатство, раса или национална припадност уопште се не разматрају.
Осим тога, мисионари понизно служе понизно тамо где су позвани. Не покушавају да служе на основу свјтовних мерила положаја или припреме за будуће каријере. Служе свим својим срцем, моћу, умом и снагом где год да су распоређени. Не бирају своје мисионарске сараднике и марљиво се труде да развију христолике особине,29 које су у срцу културе Исуса Христа.
Света писма дају вођство за наше најважније односе. Спаситељ је поучио да је прва заповест „љуби[ти] Господа Бога свогаˮ. А друга је: „Љуби ближњега свога као самога себе.”30
Спаситељ је додатно објаснио да је свако наш ближњи.31 Мормонова књига јасно каже да не сме бити -аца, племена или класа.32 Морамо бити уједињени и једнаки пред Богом.
Свети обреди и божанске одговорности изграђене су на тој претпоставци. Очекивао бих да су ваша искуства у храму слична мојима. Када бих напустио свој пословни свет у Сан Франциску и стигао у храм Окланд, доживeо бих снажан осећај љубави и мира. Највећи дeо тога био је осећај да сам ближе Богу и Његовим сврхама. Спасоносни обреди биле су ми на првом месту, али значајан део тих дивних осећања били су једнакост и јединство који се осећају у храму. Сви су обучени у бело. Нема назнака о богатству, положају или професионалним достигнућима; сви смо ми браћа и сестре који су понизни пред Богом.
У светој соби за печаћење, обред вечног брака исти је за све. Волим чињеницу да пар из најскромније средине и пар из најбогатије средине имају потпуно исто искуство. Носе исту врсту одеће и склапају исте завете преко истог олтара. Такође примају исте вечне свештеничке благослове. То се обавља у дивном храму који је изграђен захваљујући десетини светаца као свети дом Господњи.
Испуњавање божански одређених одговорности, на темељу праведности, јединства и једнакости пред Господом, доноси личну срећу и мир у овом свету и припрема нас за вечни живот у будућем свету.33 Припрема нас за сусрет са Богом.34
Молимо се да се свако од вас, без обзира на тренутне околности, саветује са својим бискупом и буде достојан храмске препоруке.35
Захвални смо што се много више чланова припрема за одлазак у храм. Већ годинама се бележи значајан пораст броја достојних одраслих носилаца храмске препоруке. Број ограничених препорука за достојне младе особе драматично се повећао у последње две године. Очигледно је да верно чланство Цркве никада није било јаче.
Као закључак, молим вас будите сигурни да старије црквене вође које председавају над божански одређеним сврхама Цркве примају божанску помоћ. То вођство долази од Духа и понекад директно од Спаситеља. Дају се обе врсте духовног вођства. Захвалан сам што сам примио такву помоћ. Али вођство се даје у Господње време, редак по редак, поука за поуком,36 када нас „свезнајући Господ са намером изабере и поучи”.37 Вођство за Цркву као целину прима само Његов пророк.
Сви смо имали повластицу да подржимо председника Расела М. Нелсона као нашег пророка и председника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана на овој конференцији. Дванаесторица, као група и појединачно, имали су значајно духовно искуство када смо положили руке на главу председника Нелсона и када га је председник Далин Х. Оукс, који је деловао као глас, заредио и издвојио као председника Цркве. Сведочим да је био предодређен и целог живота припреман да буде Господњи пророк нашег времена. У име Исуса Христа, амен.