Послуживање на Спаситељев начин
Покажимо своју захвалност и љубав према Богу са љубављу послужујући својим вечним сестрама и браћи.
Како је диван благослов живети у време сталног откривења од Бога. Док се радујемо „[времену] кад се све поправи”1 и прихватамо га, које је дошло и долазиће путем проречених догађаје нашег времена, припремамо се за Спаситељев други долазак.2
А који је бољи начин припреме за сусрет са Њим од настојања да постанемо попут Њега брижно послужујући другима! Као што је Исус Христ поучио своје следбенике на почетку овог раздобља: „Ако ме љубиш, служићеш ми и држати све моје заповести.”3 Наше служење другима демонстрација је учеништва и наше захвалности и љубави према Богу и његовом Сину, Исусу Христу.
Понекада мислимо да треба да учинимо нешто велико и херојско да бисмо то „рачуналиˮ као служење својим ближњима. Ипак једноставна дела служења могу дубоко утицати на друге - као и на нас саме. Шта jе Спаситељ чинио? Својим узвишеним даровима Помирења и Васкрсења - које славимо ове предивне ускршње недеље - „нико други није имао тако дубок утицај на све оне који су живели или ће тек живети на земљи”.4 Али, Он им се такође смешио, разговарао са њима, ходао са њима, слушао их, одвајао време за њих, охрабривао их, поучавао их и хранио, и праштао им. Подједнако је служио породици и пријатељима, ближњима и странцима, и позивао је познанике и вољене да уживају у богатим благословима Његовог Јеванђеља. Ови „једноставниˮ поступци служења и љубави представљају модел за наше послуживање данас.
Пошто имате повластицу да представљате Спаситеља у свом послуживању, запитајте се: „Како могу да делим јеванђеоско светло са овом особом или породицом? Шта ме Дух надахњује да учиним?ˮ
Послуживати се може на различите појединачне начине. Како то изгледа?
Послуживање изгледа као када се председништва већа старешина и Потпорног друштва уз молитву саветују о задужењима. Уместо да вође поделе комаде папира, оно изгледа као приватно саветовање о појединцима и породицама док се задужења дају браћи и сестрама који ће послуживати. Изгледа као одлазак у шетњу, окупљања на вечери игара, нуђење службе или чак заједничко служење. Изгледа као лична посета, разговор преко телефона или интернета, или слања СМС-а. Изгледа попут слања рођенданске честитке и навијања на фудбалској утакмици. Изгледа попут цитирања стиха из Светих писама или из говора са конференције који би могли бити значајни тој особи. Изгледа као дискутовање о јеванђеоском питању и дељењу сведочанства које доноси јасноћу и мир. Изгледа као када постајемо део нечијег живота и бринемо се о тој особи. Изгледа попут интервјуа послуживања на ком се о потребама и снагама разговара пажљиво и прикладно. Изгледа попут одељењског савета који се организује да одговори на већу потребу.
Овакав облик послуживања оjачао је једну сестру која се одселила далеко од куће када јој је муж кренуо на факултет. Без телефона и са малом бебом, осећала се дезоријентисаном на новој локацији, у потпуности изгубљеном и самом. Без претходне најаве, сестра из Потпорног друштва дошла је на врата доневши пар ципелица за бебу, ставила их је обоје у свој ауто и повела да пронађу бакалницу. Захвална сестра је известила: „Спасила ме је!”
Истинско послуживање приказала је старија сестра у Африци која је била задужена да пронађе сестру која већ дуго није долазила на црквене састанке. Када је отишла до куће те сестре, сазнала је да је жена претучена и опљачкана, имала је врло мало хране и није имала одећу коју је сматрала прикладном за недељне црквене састанке. Жена задужена да јој послужује била је спремна да је саслуша, донела јој је производе из своје баште, Света писма и понудила своје пријатељство. Сестра која је „недостајала” убрзо се вратила у Цркву и сада има позив јер зна да је вољена и цењена.
Комбиновање таквих настојања Потпорног друштва са сада реструктуисаним већем старешина донеће јединство које може остварити задивљујуће резултате. Послуживање постаје једно усклађено настојање у испуњавању свештеничке дужности „похађати кућу сваког чланаˮ и „бдети над црквом увек, и бити уз њих и јачати их,”5 као и у остваривању сврхе Потпорног друштва међусобним помагањем у припреми за благослове вечног живота.6 Заједничким радом под вођством бискупа, председништва већа старешина и Потпорног друштва могу бити надахнута док траже најбоље начине да бдију нас сваким појединцем и сваком породицом и надгледају их.
Дозволите ми да изнесем један пример. Једној мајци је дијагностификован рак. Убрзо је кренула са терапијом, а сестре Потпорног друштва су одмах кренуле на посао, планирајући како најбоље да помогну са храном, превозом на лекарске прегледе и другом подршком. Редовно су је посећивале, пружајући радосно дружење. У исто време се и веће Мелхиседековог свештенства ангажовало. Својим радом су допринели преуређењу спаваће собе и купатила како би нега болесне сестре била лакша. Млади мушкарци су својим рукама и леђима учествовали у том значајном настојању. А укључиле су се и младе жене: радосно су се договориле да свакога дана шетају пса. Како је време пролазило, одељење је учестовало у служењу, додајући и прилагођавајући где је то било потребно. Било је јасно да је то био рад из љубави, сваки члан је доприносио, уједињено показујући бригу на засебне начине који нису благословили само сестру која је патила, већ и сваког члана њене породице.
Након храбре борбе, сестра је на крају подлегла болести и отпраћена на починак. Да ли је одељење одахнуо сматрајући да је задатак добро обављен и завршен? Не, младе жене су наставиле да свакодневно шетају пса, свештеничка већа су наставила да послужују оцу и његовој породици, а сестре Потпорног друштва наставиле су да показују љубав јачањем и задовољавањем потреба. Браћо и сестре, то је послуживање - то значи волети на Спаситељев начин!
Још један благослов ових надахнутих најава је прилика за младе жене узраста 14 до 18 година да учествују у послуживању као сараднице сестрама у Потпорном друштву, баш као што млади мушкарви њиховог узраста служе као сарадници у послуживању браћи у Мелхиседековом свештенству. Млади могу прилагати своје јединствене дарове и расти духовно док служе уз одрасле у делу спасења. Укључивање младих у задужења послуживања може такође могу повећати досег бриге Потпорног друштва и већа старешина за друге повећавајући број чланова који учествују.
Док размишљам о сјајним младим женама које сам познавала, узбуђена сам због тих сестара Потпорног друштва које ће имати прилику да буду благословене ентузијазмом, талентима и духовном осетљивошћу младих жена док служе једна уз другу или док им оне послужују. Подједнако сам одушевљена приликом коју ће младе жене имати да им њихове сестре из Потпорног друштва буду ментори, поучавају их и јачају. Ова прилика да учествују у изградњи Божјег царства биће од огромне користи младим женама, помажући им да се боље припреме за своје улоге вођа у Цркви и заједници и оних које доприносе у својим породицама. Како је сестра Бонние Л. Оскарсон објавила јуче, младе жене „желе да буду од користи. Треба да знају да су цењене и неопходне у делу спасења.”7
У ставри, младе жене већ послужују другима, без давања задужења или помпе. Породица коју познајем преселила се стотинама километара далеко на нову локацију где никога нису познавали. Прве недеље, четрнаестогодишња девојчица из њиховог новог одељења појавила се на њиховим вратима са тањиром колача, пожелевши им добродошлицу у област. Њена мајка је стајала иза ње са смешком као спремни шофер, подржавајући жељу своје ћерке да послужује.
Друга је мајка била забринута што њена шеснаестогодишња ћерка једнога дана није била код куће у уобичајено време. Када је девојка коначно стигла, мајка ју је узрујано питала где је била. Шеснаестогодишњакиња је готово бојажљиво одговорила да је однела цвеће удовици која је живела у близини. Старија сестра јој је деловала усамљено и пожелела је да је посети. Са мајчиним одобрењем, девојка је наставила да посећује ову старију жену. Постале су добре пријатељице и њихово пријатно дружење се наставило годинама.
Свака од ових младих жена, и многе друге попут њих, примећујунечију потребу и раде на томе да је испуне. Младе жене имају природну жељу да се брину и деле, што се може добро усмерити послуживањем у сарадњи са одраслом сестром
Без обзира на наше године, када размотримо како најделотворније можемо послуживати, питамо: „Шта је њој [или њему] потребно?ˮ Са тим питањем и искреном жељом за служењем Дух нас води да чинимо оно што ће уздићи и ојачати особу. Чула сам безбројне приче о браћи и сестрама који су били благословени једноставним гестом укључивања и изражавања добродошлице у цркви, пажљивом и-мејл поруком или СМС-ом, личним контактом у тешком тренутку, позивом на групне активности или нуђењем помоћи у изазовној ситуацији. Самохраним родитељима, новим обраћеницима, мање активним члановима, удовицама и удовцима или младима који се муче можда ће бити потребна додатна пажња и неодложна помоћ браће и сестара послужитеља. Координација председништава већа старешина и Потпорног друштва омогућава доношење исправне одлуке.
Након свега реченог и учињеног, право послуживање остварује се један на један са љубављу као мотивацијом. Вредност, заслуге и чудо искреног послуживања је у томе да оно заиста мења животе! Када су наша срца отворена и вољна да воле и прихвате, охрабрују и теше, моћ нашег послуживања биће неодољива. Са љубављу као мотивацијом, чуда ће се догађати и ми ћемо пронаћи начине да своје сестре и браћу који „недостају” доведемо у свеобухватни загрљај Јеванђеља Исуса Христа.
Спаситељ је наш пример у свему - не само у ономе што треба да чинимо него и зашто то треба да чинимо.8 „Његов живот на Земљи био нам је позив - да мало више проширимо своје видике, заборавимо на сопствене проблеме и да допремо до других.”9 Док прихватамо прилику да од свег срца послужујемо својим сестрама и браћи, благословени смо већим духовним прочишћењем, у већој хармонији са Божјом вољом и способнији да разумемо Његов план да свима помогнемо да Му се врате. Лакше ћемо препознати Његове благослове и бити спремнији да их пружимо другима. Наша срца ће певати једнственим гласом:
Христе, дај да волим друге
како мене волиш ти,
ти си снага, светионик,
теби ја ћу служити.
Христе, дај да волим друге;
ја ћу те следити.10
Покажимо своју захвалност и љубав према Богу послужујући са љубављу нашим вечним сестрама и браћи.11 Резултат ће бити јединство осећања каква су људи у древној Америци доживели 100 година након Спаситељевог указивања у њиховој земљи.
„И догоди се да не беше сукоба… због љубави Божје која пребиваше у срцима људи.
… не беше никаквих зависти, ни раздора… И сигурно не могаше бити срећнијег народа међу свим народима које беше створила рука Божја.”12
Са задовољством износим своје лично сведочанство да је Бог надахнуо ове објављене промене и да ћемо, док их драговољно прихватамо, постати спремнији за сусрет са Његовим Сином, Исусом Христом, приликом његовог доласка. Бићемо ближи томе да постанемо народ Сиона и осећаћемо огромну радост са онима којима смо помогли на путу учеништва. Да чинимо тако моја је жарка и понизна молитва, у име Исуса Христа, амен.