Срце пророка
Можемо се радовати што је Господњи пророк постављен и што је Господ задовољан јер се Његово дело обавља на начин који је Он божански прописао.
Жарко сам се молио да данас Свети Дух буде са свима нама данас у овој божанској прилици. Оно што је било најупечатљивије јесте тренутак када је седамнаести пророк овог раздобља подржан на свечаној скупштини, чему смо сви заједно били сведоци.
Док сам тражио вођство да знам о чему Господ жели да говорим данас, размишљао сам о недавном разговору са новопозваним Првим председништвом. У том разговору, један од саветника је рекао нешто слично овоме: „Заиста се надам да чланство Цркве може да разуме величину онога што се десило позивањем нашег новог пророка, председника Расела М. Нелсона и значај и светост свечане скупштине која ће се одржати на генералној конференцији.” Наставио је: „Прошло је 10 година и многи је се, нарочито омладина Цркве, не сећају или јој нису присуствовали раније.”
То ме је подсетило на моја искуства. Први пророк ког се сећам је председник Дејвид О. Мекеј. Имао сам 14 година када је преминуо. Сећам се осећаја губитка после његове смрти, суза у очима моје мајке и туге целенаше породице. Сећам се како сам, у својим молитвама, речи „Молим те благослови председника Дејвида О. Мекеја” изговарао толико спонтано да сам их изговарао чак и после његове смрти. Питао сам се у уму и срцу да ли ћу имати иста осећања и уверење према пророцима после њега. Али попут родитеља који воле свако своје дете, осећао сам љубав и повезаност са председником Џозефом Филдингом Смитом који је уследио после председника Мекеја, и имао сам сведочанство о њему, а исто се односи и на сваког пророка касније: Харолда Б. Лија, Спенсера В. Кимбала, Езреу Тафта Бенсона, Хауарда В. Хантера, Гордона Б. Хинклија, Томаса С. Монсона, и данас председника Расела М. Нелсона. У потпуности сам подржао сваког пророка подигнуте руке - и уздигнутог срца.
Након смрти сваког од наших вољених пророка, једино што је природно је осећај туге и губитка. Али наша туга је ублажена радошћу и надом које долазе када доживимо један од највећих благослова обнове: позивањем и подржавањем живог пророка на земљи.
Из тог разлога говорићу о том божанском процесу како се одвијао током ових последњих 90 дана. Описаћу га у четири сегмента: први, смрт нашег пророка и распуштање Првог председништва; други, раздобље чекања на организацију новог Првог председништва; трећи, позив новог пророка и четврти, подржавање новог пророка и Првог председништва на свечаној скупштини.
Смрт пророка
2. јануара 2018. године наш драги пророк, Томас С. Монсон, отишао је иза друге стране вела. Заувек ће имати место у нашим срцима. Председник Хенри Б. Ајринг изразио је осећања након смрти председника Монсона која савршено описују наша осећања: „Обележје његовог живота, попут Спаситељевог, биће његова лична укљученост у допирању до сиромашних, болесних – свих појединаца – широм света.”1
Председник Спенсер В. Кимбал је објаснио:
„Како једна звезда нестаје иза хоризонта, на видику се појављује друга и смрт ствара живот.
Господње дело је бесконачно. Чак и кад моћни вођа умре, Црква ни на тренутак не остаје без вођства, захваљујући добром Провиђењу које је свом царству дало континуитет и трајност. Као што се већ догодило… раније у овом раздобљу, људи су побожно затворили гроб, отрли сузе и окренули се према будућности.”2
Апостолска међувлада
Временски период између смрти пророка и поновног организовања Првог председништва назива се „aпостолска међувлада”. Током тог периода, Веће дванаесторице апостола, под вођством председника већа, заједнички држи кључеве управљања вођством Цркве. Председник Џозеф Ф. Смит је поучио: „У Цркви увек постоји руководилац, и ако се председништво Цркве укида због смрти или неког другог разлога, онда улогу следећег руководиоца Цркве преузимају Дванаесторица апостола, све док се председништво поново не организује.”3
Последње раздобље међувладе започело је када је председник Монсон преминуо 2. јануара, а завршило се 12 дана касније, у недељу 14. јануара. Тог шабатног јутра, Веће дванаесторице састало се у горњој соби Храма Солт Лејк у духу поста и молитве, под председавајућим вођством председника Расела М. Нелсона, старијег апостола и председника Већа дванаесторице.
Позивање новог пророка
На том светом и незаборавном састанку, следећи успостављен модел у јединству и једногласности, браћа су седела по старешинству у полукругу од 13 столица, и подигла руке да подрже организовање Првог председништва, а потом да подрже председника Расела Мариона Нелсона за председника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Подржавање се одржало након што се Веће дванаесторице окупило у круг и положило руке на главу председника Нелсона да би га заредили и издвојили, са следећим најстаријим апостолом који је говорио у име свих.
Председник Нелсон је тада именовао своје саветнике, председника Далина Х. Оукса, председника Хенрија Б. Ајринга, са председником Оуксом као председником Већа дванаесторице апостола и председником Мелвином Раселом Балардом као вршиоцем дужности Већа дванаесторице апостола. Након истог начина подржавања, сваки од ове браће је издвојен за своје функције од стране председника Нелсона. Било је то веома свето искуство које је пратило изливање Духа. Дајем вам своје апсолутно сведочанство да се воља Господња, за коју смо се жарко молили, упечатљиво објавила у дешавањима и догађајима тог дана.
Заређењем председника Нелсона и организовањем Првог председништва, апостолска међувлада је завршена, и новоуспостављено Прво председништво је почело да функционише без иједне секунде прекида у управљању Господњим царством на земљи.
Свечана скупштина
Овог јутра, овај божански процес достиже врхунац у складу са светописамским налогом из Учења и завета да се све мора чинити по реду и заједничком сагласношћу у цркви, молитвом вере4 и „тројица председавајућих високих свештеника, … подржаних поверењем, вером и молитвом цркве, формирају веће Председништва Цркве.”5
Старешина Дејвид Б. Хајт описао је претходно дешавање онога у чему смо учествовали данас:
„Сведоци смо и учесници у веома светој прилици - свечаној скупштини, да делујемо у складу са оним што је небеско. Као и у старим временима, свеци широм света су се молили и постили да би могли да приме изливање Духа Господњег, који је веома очигледан… овом приликом јутрос.
Свечана скупштина, како само име каже, означава свети, трезвени и побожни догађај када се свеци окупе под вођством Првог председништва.”6
Браћо и сестре, можемо се радовати - и узвикивати Осана! - што је Господњи гласник, Божји пророк, постављен и што је Господ задовољан јер се Његово дело обавља на начин који је Он божански прописао.
Председник Расел М. Нелсон
Овај божански успостављен процес води до божански позваног пророка. Као што је председник Монсон био један од најизузетнијих становника који су живели на овој земљи, тако је и председник Нелсон. Он је био интензивно припреман и посебно поучаван од Господа да нас води у ово време. Какав је то благослов да сада имамо драгог председника Расела М. Нелсона за нашег драгог и посвећеног пророка - 17. председника Цркве у овом, последњем раздобљу.
Председник Нелсон је заиста изванредан човек. Имао сам повластицу да више од две и по године служим са њим као својим председником већа у Већу дванаесторице. Путовао сам са њим и дивим се његовој енергији, јер треба се брзо кретати како бисте одржали корак са њим! Током свог живота посетио је укупно 133 земље.
Допире до свих, младих и старих. Чини се да познаје свакога и посебно је надарен да памти имена. Сви који га познају осећају да су му омиљени. Исти случај је са сваким од нас - због његове истинске љубави и бриге за свакога.
Мој првенствени однос са председником Нелсоном био је у црквеним улогама, али такође познајем и професионални живот који је председник Нелсон водио пре него што је позван у врховну власт. Као што многи од вас знају, председник Нелсон је био светски познат кардиохирург, а на почетку своје медицинске каријере био је један од првих који је развио апарат за плућа и срце. Био је у истраживачком тиму који је подржао прву операцију на отвореном срцу изведену на човеку 1951. године користећи срчано-плућни бајпас. Осим тога, председник Нелсон је оперисао срце председнику Спенсера В. Кимбала кратко време пре него што је председник Кимбал постао пророк.
Интересантно је како је позив председника Нелсона у Дванаесторицу пре 34 године окончао његову професионалну медицинск каријеру јачања и лечења срца, а наставио доживотну свештеничку службу апостола посвећену јачању и исцељењу срца безброј десетина хиљада широм света оних који су били уздигнути и исцељени његовим мудрим речима и поступцима, служењем и љубављу.
Христолико срце
Када помислим на христолико срце у свакодневним задацима, видим председника Нелсона. Нисам упознао никога ко је пример ове особине на вишем нивоу од њега. За мене је било изванредно поучно да будем у положају да из прве руке посматрам испољавање христоликог срца председника Нелсона.
Неколико недеља након свог позива у Дванаесторицу у октобру 2015, имао сам прилику да доживим блиски сусрет са прошлим професионалним животом председника Нелсона. Позван сам да присуствујем догађају на коме је примио признање као пионир у кардиохирургији. Када сам ушао у просторију, био сам запањен када сам видео велики број стручњака који су дошли да одају почаст и признање раду председника Нелсона који је обављао пре много година као лекар и хирург
Те вечери бројни стручњаци су устајали и изражавали своје поштовање и дивљење за изузетан допринос председника Нелсона његовој медицинској стручности. Колико год да је сваки говорник био импресиван у описивању различитих остварења председника Нелсона, још више ме је фасцинирао разговор са човеком који је седео поред мене. Није знао ко сам, али је познавао председника Нелсона као др Нелсона, директора торакалне хирургије на медицинском факултету 1955.
Тај човек је био бивши студент председника Нелсона. Испричао је многе успомене. Најинтересантнији је био његов опис начина предавања председника Нелсона који је, рекао је, био веома познат. Објаснио је да се најважнији део учења хирурга специјализаната за срце одвијао у операционој сали. Ту су специјализанти посматрали и вршили операције под надзором медицинског особља факултета, као лабораторијској учионици. Испричао је да је атмосфера у сали за операције код неких хирурга на факултету била хаотична, такмичарска, испуњена набојем и себичношћу. Описао је то као тешко окружење, понекад и понижавајуће. Често су хирурзи специјализанти чак осећали да су им каријере на ивици.
Затим је објаснио јединствену атмосферу која је владала у сали за операције председника Нелсона. Било је мирно, сталожено и достојанствено. Према специјализантима се опходио са дубоким поштовањем. Међутим, након демонстрације поступка, др Нелсон је очекивао највиши стандард извођења од сваког специјализанта. Овај човек је даље описао како су најбољи резултати на пацијентима и најбољи хирурзи изашли из операционе сале др Нелсона.
То ме уопште не изненађује. То је оно што сам видео из прве руке и чиме сам заиста био благословен у Већу дванаесторице. Осећам се као да сам у извесном смислу један од његових „специјализаната на пракси”.
Председник Нелсон има изузетан начин за поучавање других и исправља на позитиван начин, с поштовањем и достојанством. Он је оличење христоликог срца и пример свима нама. Од њега учимо да без обзира на ситуацију у којој се налазимо, наше понашање и срца могу бити у складу са начелима Јеванђеља Исуса Христа.
Сада имамо велики благослов да подржимо нашег пророка, председника Расела М. Нелсона. Током свог живота он је увеличао своје бројне улоге: као студент, отац, професор, муж, доктор, свештенички вођа, деда и апостол. Испунио је те улоге тада – и наставља то да чини – са срцем пророка.
Браћо и сестре, оно што смо видели на свечаној скупштини данас на којој смо учествовали, води мом сведочанству да је председник Расел М. Нелсон Господњи живи гласник за цело човечанство. Такође додајем своје сведочанство о Богу Оцу, о Исусу Христу и о Његовој улози нашег Спаситеља и Откупитеља. У име Исуса Христа, амен.