1. И ја, Аврам, имадох ^аУрим и Тумим, који ми Господ Бог мој даде, у Уру халдејском.

2. И видех ^азвезде, да беху изразито велике, и да једна од њих беше најближа престолу Божјем; и беше још много великих које њој беху близу;

3. А Господ ми рече: Ово су оне које владају; а име повелике је ^аКолоб, јер је мени најближа, јер сам ја Господ Бог твој: Поставих ову да управља над свим оним које припадају истом реду као она на којој стојиш.

4. И Господ ми рече, преко Урима и Тумима, да је Колоб у складу са Господом, према свом времену и годишњим добима насталим окретањем његовим; да један круг његов јесте ^адан Господу, по начину Његовог рачунања, а то је једна хиљада ^бгодина према времену одређеном на оној на којој стојиш. Овако се рачуна време код Господа, у складу с рачунањем на Колобу.

5. И Господ ми рече: Планета која је мање видело, мање од онога које влада дању, па и од онога које влада ноћу, изнад је или веће од оног на коме ти стојиш према рачунању времена, јер се креће својим током и то споријим; то је у реду јер оно стоји изнад земље на којој ти стојиш, зато према рачунању времена на њему нема толико дана, месеци и година.

6. И Господ ми рече: Дакле Авраме, постоје ове ^адве чињенице, гле, очи твоје их виде; дате су ти да би познавао рачунање времена, и успостављено време, да, успостављено време на земљи на којој стојиш, и успостављено време на већем виделу које влада дању, и успостављено време на мањем виделу постављеном да влада ноћу.

7. Ево, успостављено време на мањем виделу дуже траје према рачунању на њему него према рачунању времена на земљи на којој стојиш.

8. А где ове две чињенице постоје, још једна чињеница је изнад њих, а то је да ће бити још једна планета на којој ће рачунање времена бити још дуже;

9. И тако ће се рачунати време једне планете поврх друге, све док не дођеш до Колоба, а тај Колоб је према Господњем рачунању времена, и тај Колоб је постављен близу престола Божјег, да управља свим оним планетама које припадају истом ^ареду као она на којој стојиш.

10. И дато ти је да упознаш успостављена времена за све звезде које су постављене да дају светло, све док не дођеш близу престола Божјег.

11. Тако ја, Аврам, ^аговорах с Господом, лицем у лице, као што човек говори с човеком; и Он ми говораше о делима које руке његове изведоше;

12. И он ми рече: Сине мој, сине мој (и рука његова беше испружена), гле, показаћу ти све ово. И он стави руку своју на очи моје, и видех све оно што руке његове начинише, а тога беше много; и умножи се то пред мојим очима, и не могах му видети крај.

13. И Он ми рече: Ово је Шинеха, а то је сунце. И рече ми: Кокоб, а то је звезда. И рече ми: Олеа, а то је месец. И рече ми: Кокаубим, а то представља звезде, или сва велика видела, која су на своду небеском.

14. И беше вече када ми је Господ говорио ове речи: ^аУмножићу те, и ^бсеме твоје након тебе, налик овима, и ако би могао да избројиш ^взрна песка, толики ће бити број семена твога.

15. И Господ ми рече: Авраме, показујем ти све ово пре него што одете у Египат, како бисте могли да проглашавате све ове речи.

16. Ако постоје две ствари, и једна је изнад друге, биће још већих изнад њих; дакле, ^аКолоб је највећа од свих Кокаубима које си видео, јер је најближи мени.

17. Дакле, ако постоје две ствари, једна изнад друге, и месец је изнад земље, онда може бити да постоји планета или звезда изнад њега; и нема ничега што ће Господ Бог твој у свом срцу одлучити да учини, а да то не ^аучини.

18. Поред тога, Он начини већу звезду; исто тако, постоје ли два духа, и један је паметнији од другог, а ипак ова два духа, упркос томе што је један паметнији од другога, немају почетка; они постојаху пре, неће имати краја, постојаће после, јер су ^анолум, или вечни.

19. И Господ ми рече: Постоје две чињенице, да постоје два духа, један паметнији од другога; онда ће бити још један који је паметнији од њих; ја сам Господ Бог твој, ја сам ^апаметнији од свих њих.

20. Господ Бог твој посла анђела свога да те ^аизбави из руку свештеника Елкене.

21. Пребивам међу свима њима; стога сада сиђох к теби да ти прогласим ^адела која руке моје изведоше, у чему их ^бмудрошћу својом све надмашујем, јер владам горе на небесима и доле на земљи, у свој мудрости и разборитости, над свим разумима које твоје очи видеше од почетка; Сиђох у почетку међу све разуме које си видео.

22. Онда Господ беше показао мени, Авраму, ^аразуме који беху организовани ^бпре него што света беше; и међу свима њима многи беху ^вплеменити и велики;

23. И Бог виде да су ове душе добре, и стајаше међу њима, и рече: Ове ћу начинити владарима мојим; јер Он стајаше међу онима који беху духови, и виде да су добри; и рече ми: Авраме, ти си један од њих; ^аизабран си пре него што се роди.

24. А међу њима стајаше ^аједан који беше налик Богу, и рече онима који беху с њим: Сићи ћемо доле, јер тамо има простора, и узећемо од материје ове, и начинићемо ^бми ^вземљу на којој ће ови боравити;

25. И ^аискушаћемо их тиме, да бисмо видели да ли ће ^бчинити све оно што им Господ Бог њихов буде заповедио;

26. И онима који задрже своје ^апрво стање надодаће се; а они који не задрже своје прво стање неће имати славе у истом царству с онима који задрже своје прво стање; а они који задрже своје ^бдруго стање имаће ^вславу надодату на главама њиховим у веке векова.

27. И ^аГоспод рече: Кога ћу послати? А одговори један који беше налик ^бСину Човечјем: Ево ме, мене пошаљи. И ^вдруги одговори и рече: Ево ме, мене пошаљи. А Господ рече: Послаћу првога.

28. И ^адруги беше гневан, и не задржа своје прво стање; и од тог дана ^бмноги га слеђаху.