1. Посланица ^аоца мога Мормона, писана мени, Моронију, а написана ми је убрзо после позива мога на службу. А он ми написа на овај начин, говорећи:

2. Љубљени сине мој, Морони, силно се радујем што се Господ твој, Исус Христ, опомену тебе и позва те на службу своју и на свето дело своје.

3. У молитвама својим увек се опомињем тебе, без престанка се молећи Богу Оцу у име Светог Чеда Његовог, Исуса, да те својом бесконачном ^адобротом и ^бблагодаћу сачува истрајношћу у вери у име Његово до краја.

4. И ево, сине мој, говорим ти о ономе што ме силно жалости, јер жалости ме што насташе ^апрепирке међу вама.

5. Јер ако сазнах истину, препирке међу вама насташе у погледу на крштење ваше мале деце.

6. И ево, сине мој, желим да марљиво радите како би се та голема грешка уклонила код вас. Са том намером, наиме, пишем ову посланицу.

7. Јер одмах пошто сазнах то од вас, упитах Господа у погледу тога. И дође ми ^ареч Господња моћу Светог Духа, говорећи:

8. Послушај речи Христа, Откупитеља свога, Господа свога, и Бога свога. Гле, не дођох на свет да позовем праведнике, већ грешнике на покајање. Не треба ^аздравима лекар, већ болеснима. Стога су малена ^бдеца ^вбезгрешна јер нису кадра да почине ^ггрех. Стога је проклетство на ^дАдаму кроз мене скинуто са њих, да нема моћи над њима. И закон ^ђобрезања је кроз мене укинут.

9. И тако ми Свети Дух објави реч Божју. Стога, љубљени сине мој, знам да је озбиљно ругло пред Богом да крстите малу децу.

10. Гле, кажем ти да ово поучаваш – покајање и крштење за оне који су ^аурачунљиви и кадри да почине грех. Да, поучавајте родитеље да се морају покајати и крстити и понизити се као њихова мала ^бдеца, и сви они ће бити спашени са својом малом децом.

11. А малој ^адеци њиховој не треба покајање, нити крштење. Гле, крштење је на покајање за испуњавање заповести за ^бопрост греха.

12. Уместо тога, мала ^адеца су жива у Христу, и то од постанка света. Да није тако, Бог би био пристрасан Бог, а и променљив Бог, и онај који ^бгледа ко је ко, јер колико мале деце умре без крштења!

13. Ако се, дакле, мала деца не би могла спасти без крштења, она мора да иду у бескрајни пакао.

14. Гле, кажем вам да је онај који мисли да малој деци треба крштење, у жучи горчине и оковима безакоња, јер он нема ни ^авере, ни наде, ни милосрђа. Стога, док још мисли тако, треба да буде истребљен, мора да оде у пакао.

15. Наиме, страшна је опакост мислити да Бог спашава једно дете због крштења, а друго мора да страда јер нема крштења.

16. Јао онима који на тај начин изопачују путеве Господње, јер ће страдати уколико се не покају. Гле, говорим са одважношћу, јер имам ^авласт од Бога и не бојим се онога што човек може да учини, јер савршена ^бљубав ^втера сваки страх.

17. И испуњен сам ^амилосрђем, које је вечна љубав. Стога су сва мала деца иста мени. Стога, малу ^бдецу љубим савршеном љубављу, и сва су она иста и судеоници су у спасењу.

18. Знам, наиме, да Бог није пристрасан Бог, нити променљиво биће, већ је ^анепроменљив од ^бсве вечности до све вечности.

19. Мала ^адеца се не могу кајати, стога је страшна опакост порицати чисте милости Божје према њима, јер сва су она жива у Њему због ^бмилости Његове.

20. А онај који каже да малој деци треба крштење пориче милост Христову и низашта не држи ^апомирење Његово и моћ откупљења Његовог.

21. Јао таквима, јер су у опасности од смрти, ^апакла и ^ббескрајног мучења. Одважно то говорим, Бог ми заповеди. Послушај то и припази, иначе ће то стајати против тебе пред ^всудијском столицом Христовом.

22. Јер гле, сва мала деца су ^ажива у Христу, а и сви они који су без ^бзакона, јер моћ ^воткупљења, због тога, долази на све оне који су без закона. Онај, дакле, који није осуђен, или није под осудом, не може се покајати, а таквима крштење није од користи –

23. Већ је ругло пред Богом порицање милости Христове, и моћи Његовог Светог Духа, и полагање уздања на ^амртва дела.

24. Гле, сине мој, тога не треба да буде, јер ^апокајање је за оне који су под осудом и проклетством прекршеног закона.

25. А први плод ^апокајања је ^бкрштење. А крштење долази вером за испуњење заповести. А испуњење заповести доноси ^вопрост греха;

26. А опрост греха доводи до ^акроткости и смерности срца. А због кроткости и смерности срца долази до похођења ^бСветог Духа, ^вУтешитеља који испуњава ^гнадом и савршеном ^дљубављу, љубављу која истрајава ^ђмарљивошћу у ^емолитви, све док не дође крај када ће сви ^жсвеци пребивати са Богом.

27. Гле, сине мој, писаћу ти опет не изађем ли ускоро против Ламанаца. Гле, ^аохолост овог народа, то јест, народа нефијског потврди уништење њихово, уколико се не покају.

28. Моли се за њих, сине мој, да покајање може доћи на њих. Али гле, бојим се да се Дух преста ^анапрезати око њих, и они у овом делу земље такође настоје да свргну сву моћ и власт које долазе од Бога, и ^бпоричу Светог Духа.

29. И после одбацивања тако великог знања, сине мој, ускоро морају страдати, за испуњење пророштава као и речи самога Спаситеља нашег.

30. Збогом, сине мој, док ти не напишем, или те поново сретнем. Амен.