1. И ево, говорим и о онима који не верују у Христа.

2. Гле, хоћете ли поверовати у дан похођења свога – гле, кад Господ дође, да, и то у онај ^авелики дан кад се ^бземља смота као свитак и твари ^вотопе од жестоке врелине, да, у онај велики дан кад будете приведени да станете пред Јагње Божје – хоћете ли и тада рећи да Бога нема?

3. Хоћете ли и тада наставити да поричете Христа, или можете ли гледати Јагње Божје? Мислите ли да можете пребивати са Њим са свешћу о кривици својој? Мислите ли да бисте могли бити срећни да пребивате са тим светим Бићем када душе ваше раздире свест о кривици што увек кршисте законе Његове?

4. Гле, кажем вам да бисте били јаднији да пребивате са светим и праведним Богом са свешћу о прљавштини својој пред Њим, него да пребивате у ^апаклу с душама ^бпроклетим.

5. Јер гле, кад будете приведени да видите пред Богом ^аголотињу своју и уз то славу Божју и светост Исуса Христа, распалиће то у вама пламен неугасивог огња.

6. Онда, о ^аневерници, ^бокрените се Господу, завапите снажно Оцу у име Исусово, да бисте се можда тог великог и последњег дана нашли неукаљани, ^вчисти, наочити и бели, будући очишћени крвљу ^гЈагњетовом.

7. И опет, говорим вама који ^апоричете откривења Божја и кажете да су укинута, да откривења нема, нити пророштава, ни дарова, ни исцељења, ни говорења језицима, и ^бтумачења језика;

8. Гле кажем вам, онај који пориче ово не познаје ^ајеванђеље Христово. Да, он није читао Света писма, а ако јесте, не ^бразуме их.

9. Не читамо ли, наиме, да је Бог ^аисти јуче, данас и заувек, и у Њему нема колебљивости нити наговештаја промене?

10. И ево, замислисте ли у себи бога који се мења и у коме је наговештај промене, тада замислисте у себи бога који није Бог чуда.

11. Али гле, ја ћу вам показати Бога чуда, и то Бога Аврамовог, и Бога Исаковог, и Бога Јаковљевог, а то је исти онај ^аБог који створи небеса и земљу и све што је на њима.

12. Гле, створи Он Адама, а преко ^аАдама дође ^бпад човеков. А због пада човековог дође Исус Христ, који је Отац и Син, а због Исуса Христа дође ^воткупљење човечје.

13. А због откупљења човековог које дође по Исусу Христу, враћају се они у присуство Господње. Да, тако су сви људи откупљени, јер смрт Христова остварује ^аваскрсење које остварује откупљење од бескрајног ^бсна, сна из ког ће се сви људи моћу Божјом пробудити кад труба затруби, и они ће изаћи, и мали и велики, и сви ће стати пред суд Његов, откупљени и разрешени од ових вечних ^вокова смрти, а та смрт је временска смрт.

14. А тада на њих долази ^асуд Свечев. И тада долази време да ће онај који је ^бпрљав и даље бити прљав, а онај који је праведан и даље ће бити праведан. Онај који је срећан и даље ће бити срећан, а онај који је несрећан и даље ће бити несрећан.

15. А сад, о ви сви који замислисте у себи бога који ^ане може чуда чинити, питао бих вас, зар прође све то о чему говорах? Зар већ дође крај? Гле, кажем вам, не. И Бог не преста бити Бог чуда.

16. Гле, није ли оно што Бог изврши чудесно у нашим очима? Да, и ко може разумети чудесна ^адела Божја?

17. Ко ће рећи да није чудо што су по ^аречи Његовој небо и земља створени, и моћу речи Његове човек беше ^бстворен од ^впраха земаљског, и моћу речи Његове чуда беху извршена?

18. И ко ће рећи да Исус Христ не учини моћна ^ачуда? И многа моћна чуда беху извршена рукама апостола.

19. И ако се онда извођаху ^ачуда, зашто Бог преста да буде Бог чуда, а ипак буде непроменљиво Биће? И гле, кажем вам, Он се не мења. Да је тако, Он би престао да буде Бог, а Он не престаје да буде Бог, и јесте Бог чуда.

20. А разлог што Он престаје да чини ^ачуда међу децом човечјом је то што они ишчезавају у невери, и одступају са правог пута, и не познају Бога у ког треба да се ^буздају.

21. Гле, кажем вам да ко год поверује у Христа, не сумњајући ништа, ^ашта год заиште од Оца у име Христово, даће му се. И то је обећање свима, и то за све крајеве земаљске.

22. Јер гле, овако рече Исус Христ, Син Божји, ученицима својим који ће остати, да, а и свим ученицима својим, пред мноштвом које слушаше: ^аИдите по целом свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу;

23. И онај који поверује и крсти се биће спашен, али онај који не поверује биће ^апроклет;

24. А ови ^азнаци ће пратити оне који поверују – у име моје ће ^бђаволе истеривати, новим језицима ће говорити, змије ће држати, и попију ли шта смртоносно неће им нашкодити, на болесне ће ^вруке полагати и они ће оздрављати;

25. И ко год поверује у име моје, ништа не сумњајући, њему ћу ^апотврдити све речи своје, и то у свим крајевима земаљским.

26. И ево, гле, ко се може одупрети делима Господњим? ^аКо може порећи казивања Његова? Ко ће се подићи против свемогуће моћи Господње? Ко ће презрети дела Господња? Ко ће презрети децу Христову? Гле, сви ви који ^бпрезирете дела Господња, јер ћете се чудити и страдати.

27. О, не презирите онда и не чудите се, већ послушајте речи Господње и молите Оца у име Исусово за све оно што вам је потребно. Не сумњајте већ будите верни, и почните као у древна времена, и ^априђите Господу свим ^бсрцем својим, и ^втрудите се око спасења свога са страхом и дрхтањем пред Њим.

28. Будите ^амудри у данима провере своје. Уклоните са себе сву нечистоћу своју. Не иштите да бисте у ^бпожудама својим трошили, већ иштите са непоколебљивом чврстином да се не препустите искушењу, већ да служите правом и ^вживом Богу.

29. Гледајте да се не крстите ^анедостојно. Гледајте да не узимате причешће Христово ^бнедостојно, већ гледајте да све чините у ^вдостојности, а чините то у име Исуса Христа, Сина Бога живога. И будете ли то чинили, и истрајете до краја, нипошто нећете бити одбачени.

30. Гле, говорим вам као да ^аговорах из мртвих, јер знам да ћете имати речи моје.

31. Не осуђујте ме због ^анесавршености моје, нити оца мога због несавршености његове, нити оне који пре њега писаху, већ уместо тога захваљујте Богу што вам објави несавршености наше, да научите да будете мудрији него што ми бејасмо.

32. И ево, гле, написасмо запис овај у складу са знањем нашим, знацима који се код нас зову ^апрерађени египатски, које предавасмо и која променисмо у складу са начином говора нашег.

33. И да плоче наше беху довољно велике писали бисмо јеврејски, али јеврејски такође променисмо, а да могосмо писати јеврејски, гле, не би било несавршености у запису нашем.

34. Али зна Господ оно што записасмо, а и да ниједан други народ не познаје језик наш. И због тога што ниједан други народ не познаје језик наш, припреми Он стога ^асредство за тумачење његово.

35. А ово је написано да бисмо очистили одећу своју од крви браће наше која ишчезоше у ^аневери.

36. И гле, ово што ^апожелесмо у погледу на браћу нашу, да, и то обнову њихову у знању о Христу, у складу је са молитвама свих светаца који пребиваху у овој земљи.

37. И нека Господ Исус Христ дâ да молитве њихове буду услишене у складу са вером њиховом. И нека се Бог Отац сети завета који учини са домом Израеловим. И нека их заувек благослови, по вери у име Исуса Христа. Амен.