1. И ево, догоди се да три стотине шездесет и треће године Нефијци са војскама својим пођоше у битку против Ламанаца, из земље Пустоши.

2. И догоди се да војске нефијске поново беху потиснуте назад у земљу Пустош. И док још беху исцрпљене, свежа војска ламанска насрну на њих, и они имаху жестоку битку, толико да Ламанци заузеше град Пустош и побише многе Нефијце и ухватише много заробљеника.

3. А остатак побеже и прикључи се становницима града Теанкума. Ево, град Теанкум лежаше у крајевима уз обалу морску, а уз то беше близу града Пустоши.

4. А ^азбог тога што војске нефијске пођоше на Ламанце беху оне поражене, јер да не беше тога Ламанци не би имали моћи над њима.

5. Али гле, судови Божји ће се оборити на опаке, и опаки ^акажњавају опаке. Јер опаки су ти који на крвопролиће подстичу срца деце човечје.

6. И догоди се да Ламанци извршише припреме да пођу на град Теанкум.

7. И догоди се да три стотине шездесет и четврте године Ламанци нападоше град Теанкум, како би могли заузети и град Теанкум.

8. И догоди се да их Нефијци одбише и потиснуше назад. А кад Нефијци видеше да потиснуше Ламанце опет се хвалисаху снагом својом, и у снази својој изађоше и поново освојише град Пустош.

9. И ево, све то беше учињено, а на обе стране беше на хиљаде побијених, и Нефијаца и Ламанаца.

10. И догоди се да три стотине и шездесет и шеста година беше прошла, а Ламанци поново пођоше у битку против Нефијаца. И Нефијци се ипак не покајаше због зла које беху учинили, већ непрестано истрајаваху у опакости својој.

11. И немуогуће је да језик опише, или да човек забележи потпуни опис ужасног призора крви и покоља који беше међу народом, и нефијским и ламанским. И свако срце отврдну, тако да они без престанка уживаху у проливању крви.

12. И никад не беше тако велике ^аопакости међу свом децом Лехијевом, чак ни међу свим домом Израеловим, према речима Господњим, каква беше међу овим народом.

13. И догоди се да Ламанци освојише град Пустош, а то због тога што ^аброј њихов премаши број Нефијаца.

14. И они такође кренуше даље на град Теанкум и протераше становнике из њега и ухватише много заробљеника, и жена и деце, и принеше их као жртве својим боговима-^аидолима.

15. И догоди се да се три стотине шездесет и седме године Нефијци расрдише због тога што Ламанци беху жртвовали жене њихове и децу њихову, тако да кренуше на Ламанце у силно великој срџби, толико да поново потукоше Ламанце и протераше из земаља својих.

16. А Ламанци не кренуше на Нефијце све до три стотине седамдесет и пете године.

17. А те године нападоше Нефијце са свим моћима својим. А они не беху избројани због величине броја свога.

18. И ^аод тада па надаље Нефијци не стицаху премоћ над Ламанцима, већ их ови почеше брисати као сунце росу.

19. И догоди се да Ламанци нападоше град Пустош, и жестока битка беше вођена у земљи Пустош у којој они поразише Нефијце.

20. И они поново побегоше пред њима и дођоше до града Воза, а ту се са силном одважношћу одупреше Ламанцима, толико да их Ламанци не поразише све док не беху дошли други пут.

21. А када беху дошли други пут, Нефијци беху потиснути и побијени у силно великом покољу. Жене њихове и деца њихова поново беху жртвовани идолима.

22. И догоди се да Нефијци поново побегоше пред њима водећи све становнике са собом, и из градова и из села.

23. И ево, ја, Мормон, видевши да Ламанци скоро уништише земљу, пођох стога до брежуљка ^аШима и узех све записе које Амарон беше сакрио за Господа.