Света писма
Мормон 1


Књига Мормонова

Поглавље 1.

Амарон упућује Мормона у погледу на свете записе – Започиње рат између Нефијаца и Ламанаца – Три Нефијца су склоњена – Преовлађују опакост, неверовање, враџбине и чини. Око 321–326 год. после Христа.

1. И ево, ја, аМормон, правим бзапис о ономе што и видех и чух, и називам га Књигом Мормоновом.

2. И отприлике у време кад аАмарон сакри записе за Господа, дође он к мени, (беше ми тада око десет година и почех да бучим понешто у складу са учењем мога народа) и Амарон ми рече: Опажам да си разборито дете и да брзо схваташ;

3. Стога, кад ти буде око двадесет и четири године, ја бих да се сетиш онога што си запазио о овом народу. И кад ти буде толико година, иди у земљу Антум, на брежуљак који ће се звати аШим, а ја тамо за Господа оставих све свете урезе о овом народу.

4. И гле, узећеш себи аплоче Нефијеве, а остале ћеш оставити на месту на ком јесу, и урезаћеш на плочама Нефијевим све што си запазио о овом народу.

5. И ја, Мормон, будући потомак аНефијев, (и име оца мога беше Мормон) сетих се онога што ми Амарон заповеди.

6. И догоди се, када ми беше једанаест година, да ме отац поведе у земљу према југу, и то у земљу Зарахемлу.

7. Цело лице земље беше прекривено грађевинама, а народ беше бројан скоро као песак морски.

8. И догоди се да те године започе рат међу Нефијцима, који се састојаху од Нефијаца и Јаковљеваца и Јосифоваца и Зорамаца, а тај рат беше између Нефијаца и Ламанаца и Лемуиловаца и Исмаиловаца.

9. Ево, Ламанци и Лемуиловци и Исмаиловци беху названи Ламанцима, и те две стране беху Нефијци и Ламанци.

10. И догоди се да рат међу њима започе на границама Зарахемле, поред вода сидонских.

11. И догоди се да Нефијци беху окупили велик број мушкараца, да чак прелажаше број од тридесет хиљада. И догоди се да те исте године имаху бројне битке у којима Нефијци потукоше Ламанце и многе од њих погубише.

12. И догоди се да Ламанци повукоше своју замисао, и у земљи се успостави мир, а мир потраја отприлике током четири године, да не беше крвопролића.

13. Али, опакост превлада на лицу целе земље, толико да Господ склони своје аљубљене ученике, и дело чуда и исцељења преста због безакоња у народу.

14. И не беше адарова од Господа, и бСвети Дух не силажаше ни на кога, због њихове опакости и вневере.

15. И ја, имајући петнаест година и будући прилично разборит, стога ме Господ походи и ја искусих и познах доброту Исусову.

16. И настојах да проповедам овом народу, али уста ми беху затворена и беше ми забрањено да им проповедам. Јер гле, самовољно се беху апобунили против Бога свога, а љубљени ученици беху бсклоњени из земље због безакоња њиховог.

17. Ипак, ја остадох код њих, али беше ми забрањено да им проповедам, због тврдоће срца њихових. А због тврдоће срца њихових земља беше апроклета ради њих.

18. А они разбојници Гадијантонови, који беху међу Ламанцима, хараху земљом, толико да становници њени почеше да у земљу сакривају аблаго своје, а оно поста клизаво, јер Господ беше проклео земљу да га не могаху задржати, нити га пак сачувати.

19. И догоди се да беше враџбина и чини и мађија, а моћ Злога обузе сво лице земље, и то на испуњење свих речи Абинадијевих, а и Самуила Ламанца.