Света писма
2. Нефи 33


Поглавље 33.

Нефијеве речи су истините – Оне сведоче о Христу – Они који верују у Христа вероваће речима Нефијевим, које ће стајати као сведочанство пред судом. Око 559–545 год. пре Христа.

1. И ево, ја, Нефи, не могу записати све оно што се поучаваше међу мојим народом, нити сам авичан писању као говору. Јер када човек бговори моћу Светог Духа, моћ Светог Духа преноси то до срца деце човечје.

2. Али гле, много их је који аотврднуше срца своја против Светог Духа, те Му нема места у њима. Одбацише, стога, много тога што је записано и сматрају га безвредним.

3. Али ја, Нефи, записах што записах, и сматрам то за велику авредност, а нарочито за мој народ. Јер се за њих бмолим непрестано дању, и очи моје због њих влаже јастук мој ноћу, и вапим Богу своме са вером, и знам да ће Он чути вапај мој.

4. И знам да ће Господ Бог посветити молитве моје на добитак моме народу. А речи које записах у слабости биће аојачане за њих, јер их бнаводе да чине добро, упознају их са очевима њиховим и говоре о Исусу, и наводе их да у Њега верују и да истрају до краја, а то је живот ввечни.

5. И говоре аоштро против греха, по бјасноћи истине. Стога се ниједан човек неће гневити на речи које написах, осим ако није од духа ђаволовог.

6. Радујем се јасноћи, радујем се истини, радујем се Исусу своме, јер душу моју аоткупи од пакла.

7. Имам амилосрђа за свој народ, и велику веру у Христа да ћу срести многе душе неукаљане пред судијском столицом Његовом.

8. Имам милосрђа за аЈевреја – кажем Јевреја, јер мислим на оне одакле дођох.

9. Имам милосрђа и за анејевреје. Али гле, ни за једног се не могу надати уколико се са Христом не бизмире и не уђу на вуска врата, и гходају дтесним путем који води у живот, и не наставе тим путем све до краја дана провере.

10. И ево, љубљена браћо моја, а и Јевреји, и сви ви крајеви земаљски, послушајте ове речи и аверујте у Христа, а ако не верујете у ове речи верујте у Христа. А поверујете ли у Христа вероваћете у ове бречи, јер су то вречи Христове, и Он ми их даде, и оне гуче све људе да треба да чине добро.

11. И просудите нису ли то речи Христове – јер Христ ће вам показати, у последњи дан, амоћу и великом славом, да то јесу речи Његове. А ви и ја стајаћемо лицем у лице пред бсудом Његовим, и знаћете да ми Он заповеди да ово запишем, упркос слабости мојој.

12. И молим се Оцу у име Христово да многи од нас, ако не сви, могу бити спашени у ацарству Његовом у тај велики и последњи дан.

13. И ево, љубљена браћо моја, сви ви који сте од дома Израеловог, и сви крајеви земаљски, говорим вам попут гласа некога који авапи из праха: Збогом, док не дође тај велики дан.

14. А ви који нећете да узмете удела у доброти Божјој, и не поштујете аречи Јевреја, а и моје бречи, и речи које ће изаћи из уста Јагњета Божјег, гле, желим вам вечно збогом, јер ће вас ове речи восудити у последњи дан.

15. Јер што на земљи запечатим, биће изнето против вас пред асудом, јер овако ми Господ заповеди, а ја морам послушати. Амен.