1. Али гле, биће их много – у тај дан када ћу наставити да чиним чудесно дело међу њима, да се могу сетити завета мојих које учиних са децом човечјом, да могу опет по други пут ставити руку своју да обновим свој народ који је од дома Израеловог;

2. А и да се могу сетити обећања која дадох теби, Нефи, а и оцу твоме, да ћу се сетити потомства твога, и да ће речи потомства твога изаћи из уста мојих потомству твоме. И речи моје ће звиждати крајевима земаљским, као застава моме народу, који је од дома Израеловог;

3. А због речи мојих које ће брујати – многи од нејевреја ће рећи: Библија! Библија! Имамо Библију, и не може бити друге Библије.

4. Али овако говори Господ Бог: О, безумници, имаће они Библију, а изаћи ће она од Јевреја, мог древног заветног народа. А како захваљују Јеврејима за Библију коју примише од њих? Да, шта нејевреји мисле? Сећају ли се патњи, и трудова, и боли јеврејских, и марљивости њихове према мени у проношењу спасења нејеврејима?

5. О, ви нејевреји, споменусте ли се Јевреја, мог древног заветног народа? Не, већ их проклесте, и мрзисте их, и не настојасте их опоравити. Али гле, узвратићу све то на главе ваше, јер ја, Господ, не заборавих свој народ.

6. Ти безумниче, који ћеш рећи: Библија, имамо Библију, и не треба нам друга Библија. Да ли сте примили неку Библију осим оне од Јевреја?

7. Не знате ли да има више народа од једног? Не знате ли да ја, Господ Бог ваш, створих све људе, и да се сећам оних који су на острвима морским, и да владам горе на небесима и доле на земљи, и износим реч своју деци човечјој, да, и то свим народима земаљским?

8. Зашто гунђате што ћете примити још речи мојих? Не знате ли да је сведочанство два народа доказ вама да сам ја Бог, да се сећам једног народа као и другог? Стога, исте речи говорим једном народу као и другом. А када се два народа удруже удружиће се и сведочанство та два народа.

9. А то чиним да многима докажем да сам исти јуче, данас, и заувек и да речи своје изричем како ми се свиди. И зато што једну реч изговорих не мислите да не могу и другу изговорити, јер дело моје није још довршено нити ће бити до свршетка човечјег, нити од тада па надаље.

10. Стога, зато што Библију имате не мислите да она садржи све речи моје, нити мислите да не учиних да још тога буде записано.

11. Јер ја заповедам свим људима, и на истоку и на западу, и на северу и на југу, и на острвима морским, да пишу речи које им говорим, јер по књигама које ће бити написане судићу свету, сваком човеку по делима његовим, по оном што је записано.

12. Јер гле, говорићу Јеврејима и они ће то писати, а говорићу и Нефијцима и они ће то писати, а говорићу и другим племенима дома Израеловог, које изведох, и они ће то писати. И говорићу и свим народима земаљским, и они ће то писати.

13. И догодиће се да ће Јевреји имати речи Нефијаца, и Нефијци ће имати речи Јевреја, а Нефијци и Јевреји имаће речи изгубљених племена Израелових, а изгубљена племена Израелова имаће речи Нефијаца и Јевреја.

14. И догодиће се да ће мој народ, који је од дома Израеловог, бити сабран кући, у земље поседа њихових, а и реч моја биће у једно сабрана. И показаћу онима што се против речи моје боре и против мога народа, који је од дома Израеловог, да сам ја Бог, и да се заветовах Авраму да ћу се сећати потомства његовог заувек.