1. Ипак, замраченост неће бити онаква каква беше у мучењу њеном, када у прво време он благо измучи ^аземљу Завулонову, и земљу Нефталимову, и напослетку још теже се измучише путем ка Црвеном мору преко Јордана у Галилеји народа.

2. Народ који у ^атами ходаше беше видео светлост велику. Они који у земљи сенке смрти бораве, њих светло обасја.

3. Ти умножи народ, и ^аувећа радост – пред тобом се они радују као о жетви што се радују, и као што се људи веселе када грабеж деле.

4. Јер Ти сломи јарам терета његовог, и штап са плећа његових, шибу угњетача његовог.

5. Јер свака битка ратникова је уз буку збуњујућу, и одећу у крв уваљану, али ова ће са паљевином и уље огњу бити.

6. Јер нам се ^адете роди, син нам се даде и ^бвласт ће му бити на рамену, а име ће му бити: Дивни, Саветник, ^вБог Силни, ^гВечни Отац, Кнез ^дМира.

7. ^аНема краја расту ^бвласти и мира, на престолу Давидовом, и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада, и заувек. Ревност Господа над војскама то ће учинити.

8. Господ посла реч своју Јакову и она дође на ^аИзраел.

9. И знаће сав народ, па и Јефрем и становници Самарије, који охоло и срца поноситог говоре:

10. Опеке падоше, али ћемо зидати каменом клесаним. Смокве нам сасекоше, али ћемо их кедрима заменити.

11. Зато ће Господ подићи противнике ^аРесинове против њега, и удружити непријатеље његове;

12. Сиријце спреда а Филистејце отпозади. И ^апрождераће они Израел устима отвореним. Упркос свему томе ^бсрџба се Његова не одврати, него је рука Његова још увек испружена.

13. Јер се народ ^анеће обратити Оном који га удара, нити тражи Господа над војскама.

14. Зато ће Господ одсећи од Израела главу и реп, грану и рогоз у једном дану.

15. Старешина, он је глава, а пророк који учи лажи, он је реп.

16. Јер вође овог народа наводе их да греше, а они који су вођени уништени су.

17. Зато се Господ неће радовати младићима њиховим, нити ће ^амилости имати према сирочади и удовицама њиховим, јер је сваки од њих лицемер и зликовац, а свака уста ^ббудалаштине говоре. Упркос свему томе срџба се Његова не одврати, него је ^врука Његова још увек испружена.

18. Јер опакост гори попут огња, прождреће драч и трње, и запалити густе шуме, и они ће се попети као што се дим уздиже.

19. Од гнева Господа над војскама земља се замрачи и народ ће бити као уље огњу, ^анико неће поштедети брата свога.

20. И грабиће с десне стране и бити гладан, и ^ајешће с леве стране и неће се наситити. Сваки ће јести месо мишице своје –

21. ^аМанасија ^бЈефрема и Јефрем Манасију. Заједно ће бити против ^вЈуде. Упркос свему томе срџба се Његова не одврати, него је рука Његова још увек испружена.