1. Јер ће се смиловати Господ Јакову, и опет ће Израел ^аизабрати, и поставиће их у земљи њиховој, и припојени ће им бити ^бдошљаци, и придружиће се они дому Јаковљевом.

2. ^аИ народ ће их узети и довести их на место њихово, да, издалека све до краја земље, и они ће се вратити у своје ^бземље обећања. И дом Израелов ће их поседовати, и земља Господња биће за ^вслуге и слушкиње, и поробиће оне који њих беху поробили, и владаће над тлачитељима својим.

3. И догодиће се у тај дан да ће ти Господ дати ^аодмор од жалости твоје, и од страха твога, и од тешког ропства у ком си морао служити.

4. И догодиће се у тај дан, да ћеш рећи и пословицу ову против цара ^ававилонског, и рећи ћеш: Како неста тлачитеља, златни град нестаде!

5. Сломи Господ штап опаких, и жезло владарско.

6. Онај који удараше народ у гневу без престанка, онај који у срџби народом владаше, прогоњен је, и нема никог да то спречи.

7. Сва земља почива и мирна је, кличе ^апевајући.

8. Да, радује се ^ајела над тобом, а и кедрови ливански, говорећи: Откако ^бпаде не долази ^внико да нас сече.

9. ^аПакао доле узбуђује се због тебе да те дочека кад дођеш, због тебе ^бмртве оживљава, то јест, све поглаваре земаљске. Са престола својих подиже све цареве народне.

10. Сви ће проговорити и рећи ти: Јеси ли и ти попут нас слаб постао? Јеси ли нама сличан постао?

11. Сјај је твој у гроб оборен, не чује се бука псалтира твојих; црв је под тобом, и црви те прекривају.

12. ^аКако са неба паде, о ^бЛуцифере, сине зорин! Јеси ли на земљу оборен, ти који ослаби народе!

13. Јер рече у срцу своме: ^аУспећу се на небо, узвисићу престо свој изнад звезда Божјих, и сешћу на гори зборној, на крајњем ^бсеверу;

14. У висине ћу се уздићи, над облаке, попут Свевишњега бићу.

15. Ипак, бићеш у пакао оборен, у дубине ^апровалије.

16. Који те виде ^аизблиза ће те погледати, и посматрати те, и рећи ће: Је ли ово човек који земљу протресе и царства уздрма?

17. И који свет пустињом начини, и градове њене уништи, и не отвори кућу затвореника својих?

18. Сви цареви народа, да, сви они, леже у слави, сваки ^ау дому своме.

19. Али, ти си из гроба свог истеран као ^аодвратан огранак, и остатак оних који су убијени, мачем прободени, и који силазе у јаму ^бкамену као стрвина згажена.

20. Нећеш се здружити с њима на сахрани, јер земљу своју уништи и народ свој поби; ^апотомство оних ^бкоји зло чине неће се више славити.

21. Припремите покољ деци његовој за ^абезакоње отаца њихових, да се не подигну, нити земљу запоседну, и не испуне лице земаљско градовима.

22. Јер ћу устати против њих, говори Господ над војскама, и затрћу ^аиме Вавилону, и остатак, и сина и ^бнећака, говори Господ.

23. И начинићу га ^апоседом ћуковима, и локвама воде, и почистићу га ^бметлом уништења, говори Господ над војскама.

24. Закле се Господ над војскама, говорећи: Заиста, догодиће се како намислих, и како наумих тако ће бити –

25. Довешћу ^аАсирца у земљу своју, и на ^бгорама својим ногама ћу га изгазити. Тада ће се скинути ^вјарам његов са њих и бреме његово с плећа њихових скинуће се.

26. ^аОво је сврха намењена земљи целој, и ово је рука испружена свим народима.

27. Јер Господ над војскама науми, и ко ће укинути? И испружена је рука Његова, и ко ће је одгурнути?

28. У ^агодини када цар ^бАхаз умре беше ово бреме.

29. Немој се радовати сва земљо палестинска, што се сломи штап онога који те удараше, јер ће из корена змијског изаћи гуја, а плод њен биће змија огњена крилата.

30. И прворођенац сиромашних ће храњен бити и убоги ће безбедно почивати, а ја ћу корен твој глађу поморити, а она ће остатак твој побити.

31. Јаучите, о врата, и плачи, о граде. Ти, сва Палестино, пропаде, јер ће са севера дим доћи, и нико се неће осамити у одређеним временима његовим.

32. Шта ће тада гласници народа одговорити? Да Господ основа ^аСион, и ^бсиромаси његовог народа ће се ^ву њега уздати.