Поглавље 16.
Исаија види Господа – Исаијини греси су опроштени – Он је позван да пророкује – Он пророкује о одбијању Христових учења од стране Јевреја – Остатак ће се вратити – Упоредити са Књигом пророка Исаије пог. 6. Око 559–545 год. пре Христа.
1. У оној агодини када цар Озија умре, видех ја и Господа како седи на престолу, високом и уздигнутом, и бскут Његов испуњаваше храм.
2. Изнад њега асерафими стајаху. Сваки имаше шест крила, са два заклањаше лице своје, и са два покриваше ноге своје, а са два леташе.
3. И викаху један другом, и говораху: Свет, свет, свет је Господ над војскама. Сва земља је пуна славе Његове.
4. И задрмаше се апрагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се димом напуни.
5. Тад рекох: Јао мени! Јер апропадох, јер сам човек нечистих усана и боравим усред народа нечистих усана, јер очи моје цара видеше, Господа над војскама.
6. Тад долете један од серафима к мени, држећи аживи угљен у руци својој, који узе клештима са олтара.
7. И принесе га на уста моја, и рече: ево, додирну ово усне твоје и одузима се абезакоње твоје, и грех твој очисти се.
8. Такође, чух глас Господњи, који говори: Кога да пошаљем, и ко ће нам ићи? Тада рекох: ево ме, пошаљи мене.
9. И Он рече: Иди и реци овом народу – заиста послушајте, али они не разумеше и заиста гледајте, али они не познаше.
10. Учини да одебља срце овом народу, и уши да им отежају, и очи им затвори – да не виде очима својим, и не ачују ушима својим, и не разумеју срцем својим, и не обрате се и не исцеле.
11. Тад рекох: Господе, докле? А Он рече: Док градови не опусте, без становника остану, и куће без људи, и земља док потпуно не опусти;
12. И Господ аудаљи људе далеко, јер ће бити велико пустошење посред земље.
13. Али, ипак ће бити једна десетина, и они ће се вратити и биће поједени као липа и као храст чија је срж у њима када одбаце лишће своје. Тако ће свето семе бити асрж њихова.