1. Јао онима који проглашавају пресуде неправедне, и који исписују прописе свирепе;

2. Да одбију од ^асуда убоге, и да отимају право сиромашних у моме народу, да им ^будовице могу плен бити, и да могу од сирочади красти!

3. И шта ћете ви учинити у дан ^апохођења и пустошења који ће доћи из далека? Коме ћете за помоћ утећи? И где ћете славу своју оставити?

4. Без мене ће се погнути они међу робље, и пасти међу побијене. Упркос свему томе срџба се Његова не одврати, него је рука Његова још испружена.

5. О, Асиру, шибо срџбе моје, и прут у руци њиховој негодовање је ^ањихово.

6. ^аНа народ лицемеран послаћу га, и против народа гнева мога даћу му надзор да плени, и да отима, и да га изгази као блато на улицама.

7. Међутим, не мисли он тако, нити срце његово тако промишља, него је у срцу његовом да уништи и затре многе народе.

8. Јер он говори: Нису ли кнезови моји сви цареви?

9. Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?

10. Као што ^ами рука успостави царства идола, чији резани ликови надмашише оне у Јерусалиму и Самарији;

11. Нећу ли учинити Јерусалиму и идолима његовим као што учиних Самарији и идолима њеним?

12. Стога ће се догодити да кад Господ изврши сво дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, казнићу ^аплод охолог срца цара ^басирског, и славу поноситих очију његових.

13. Јер ^аон говори: Снагом руке своје и мудрошћу својом учиних ово, јер сам разборит и преместих међе народима, и благо њихово заплених, и оборих становнике као човек неустрашив.

14. И рука моја нађе као гнездо богатство народа. И као што се купе јаја остављена, тако покупих сву земљу. И не беше никога да крилом махне, или уста отвори или запијуче.

15. ^аХоће ли се ^бсекира хвалисати над оним који њом сече? Хоће ли се пила величати над оним који њом ради? Као да би прут махао на оне који га подижу, или би се штап уздизао као да није од дрвета!

16. Зато ће Господ, Господ над војскама, послати мршавост међу гојазне своје и ^аславу ће његову потпалити да гори као огањ.

17. И светлост Израелова биће попут огња, и Светац његов попут пламена, и упалиће и сажећи трње његово и драч његов у једном дану.

18. И ^ауништиће славу шуме његове, и плодну њиву његову, и душу и тело. И биће они као кад клоне онај који заставу носи.

19. И што ^аостане стабала шуме његове биће мало да их дете може пописати.

20. И догодиће се у ^атај дан да се остатак Израелов, и они који се избаве од ^бдома Јаковљевог, неће више ^вослањати на оног који их бије, него ће се истински ослањати на Господа, Свеца Израеловог.

21. ^аОстатак ће се вратити, да, и то остатак Јаковљев, Богу моћноме.

22. Јер иако народа твога Израеле буде као песка морског, ипак ће се остатак његов вратити. ^аУништење које је проглашено ^бпреплавиће праведношћу.

23. Јер ће Господ Бог над војскама ^аизвршити уништење већ утврђено у свој земљи.

24. Зато, овако говори Господ Бог над војскама: О, народе мој што пребиваш на Сиону, не бој се Асирца. Прутом ће те ударити, и штап свој подићи на тебе, ^апопут Египћана.

25. Јер још врло мало и негодовање ће престати, и срџба моја у уништењу њиховом.

26. И Господ над војскама подићи ће бич на њега као покољ ^амадијански код стене Орив. И као што штап његов на мору беше, тако ће га Он подићи као у Египту.

27. И догодиће се у тај дан да ће се ^абреме његово скинути с рамена твога, и јарам његов с врата твога, и уништен ће бити јарам због ^бпомазања.

28. Дође ^аон у Ајат, прође у Мигрон. У Михмасу остави кочије своје.

29. Пођоше они кланцем, у Гаваји заноћише. Препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.

30. Подигни глас, о кћери Галимова, нек се чује у Лаиси, о, јадни Анатоте.

31. Мадмина побеже, становници гевимски се сакупљају да утекну.

32. Још један дан па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, брегу јерусалимском.

33. Гле, Господ, Господ над војскама ужасом ће окресати гране, и што је ^ависоког стаса биће посечено, а охоло биће понижено.

34. И шипраге шумске ће гвожђем посећи, и Ливан ће пасти од Силнога.