Гледај у даљину
Усредсређеност на оно што је најважније – посебно оно што је „у даљини”, оно што је вечно – кључ је за маневрисање у овом животу.
Када сам напунио 15 година, добио сам дозволу за полазнике, која ми је омогућила да возим ауто ако је један родитељ са мном. Када ме је отац упитао да ли бих волео да се провозам, био сам одушевљен.
Возио је неколико миља до предграђа, до дугачког, правог пута са две траке који мало људи користи – требало би да напоменем, вероватно јединог места на коме би се осећао безбедно. Зауставио се поред пута, па смо заменили места. Дао ми је нека упутства а онда ми рекао: „Спусти се на пут и само вози док ти не кажем да станеш.
Следио сам доследно његова наређења. Али након 60 секунди, рекао је: „Сине, заустави ауто. Изазиваш ми мучнину. Кривудаш свуда по путу.” Рекао је: „У шта гледаш?”
Мало огорчено, рекао сам: „Гледам на пут”.
Онда је рекао ово: „Гледам те у очи, и гледаш само оно што се налази испред хаубе аутомобила. Ако само гледаш у оно што је непосредно испред тебе, никада нећеш возити право.” Затим је нагласио: „Гледај у даљину. То ће ти помоћи да возиш право.”
Као петнаестогодишњак, мислио сам да је то добра лекција за вожњу. Од тада схватам да је то била и велика животна лекција. Усредсређеност на оно што је најважније – посебно оно што је „у даљини”, оно што је вечно – кључ је за маневрисање у овом животу.
Једном приликом у Спаситељевом животу, пожелео је да буде сам, стога, „попе се на гору сам да се моли”.1 Послао је своје ученике са упутством како да пређу преко мора. У мрклој ноћи, брод на ком су се возили ученици упао је у бесну олују. Исус је отишао да их спасе али на необичан начин. У запису из Светог писма се каже: „А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.”2 Када су га видели, почели су да се плаше, јер су мислили да је особа која им се приближавала нека врста фантома или духа. Осетивши њихов страх и желећи да им умири ум и срце, Исус их позва: „Не бојте се; ја сам, не плашите се”.3
Петру није само лакнуло већ се и охрабрио. Увек храбар и често непромишљен, Петар је завапио Исусу: „Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води.”4 „Исус је одговорио својим познатим и ванвременским позивом: „Дођи.”5
Петар, сигурно одушевљен том могућношћу, изашао је из брода не у воду већ на воду. Док је био усредсређен на Спаситеља, могао је да чини немогуће, чак и да хода по води. У почетку, олуја није узнемирила Петра. Али „велики”6 ветар га је на крају омео, и изгубио је пажњу. Страх се вратио. За последицу, његова вера је ишчезла, и почео је да тоне. „Повика говорећи: Господе помагај.”7 Спаситељ који је увек спреман да спасе, допро је до њега и подигао га на сигурно.
Из овог чудесног записа може се извући безброј лекција, али поменућу три.
Усредсредите се на Христа
Прва лекција: Усредсредите се на Исуса Христа. Док је Петров поглед био усредсређен на Христа, могао је да хода по води. Олуја, таласи, и ветар нису га могли пореметити све док је био усредсређен на Спаситеља.
Разумевање наше крајње сврхе помаже нам да одредимо на шта треба да се усредсредимо. Не можемо успешно играти игру а да не знамо где је гол, нити можемо живети успешан живот без познавања његове сврхе. Један од великих благослова обновљеног Јеванђеља Исуса Христа је да оно одговара, између осталог, на питање: „Која је сврха живота?” „Наша сврха у овом животу је да имамо радост и да се припремамо за повратак у Божје присуство.”8 Сећање на то да смо овде на земљи да бисмо се припремили за повратак да живимо са Богом помаже нам да се усредсредимо на оно што нас води до Христа.
Усредсређеност на Христа захтева дисциплину, посебно у вези са малим и једноставним духовним навикама, које нам помажу да постанемо бољи ученици. Нема учеништва без дисциплине.
Наша усредсређеност на Христа постаје јаснија када погледамо у даљину, где желимо да будемо и ко желимо да постанемо а онда да одвојимо време сваки дан да чинимо све оно што ће нам помоћи да тамо стигнемо. Усредсређеност на Христа ће поједноставити наше одлуке и обезбедити смернице о томе како да најбоље користимо своје време и средства.
Иако постоје многе ствари које заслужују да се у њих усредсредимо, из Петровог примера учимо колико је важно увек бити усредсређен на Христа. Само се кроз Христа можемо вратити да живимо са Богом. Уздамо се у благодат Христову док тежимо да постанемо попут Њега и тражимо Његов опроштај и оснажујућу моћ када паднемо.
Чувајте се ометања
Друга лекција: чувајте се ометања. Када је Петар одвратио поглед од Исуса и окренуо се према ветру и таласима који су му запљускивали стопала, почео је да тоне.
Има пуно тога што је „испред хаубе” што нас може омести од усредсређености на Христа и на оно што је вечно а налази се „у даљини”. Ђаво је велики ометач. Из Лехијевог сна учимо да нас гласови из велике и простране зграде маме на оно што ће нас скренути са пута припреме за повратак да живимо са Богом.9
Али постоје и друга, мање видљива, ометања која могу бити исто тако опасна. Као што изрека каже: „Једино што је потребно за победу зла је да добар човек не ради ништа.” Изгледа да је противник одлучан у намери да натера добре људе да не чине ништа, или бар да троше своје време на оно што ће их одвратити од њихових узвишених намера и циљева. На пример, нешто што је здрава умерена забава без дисциплине може постати нездраво ометање. Противник разуме да ометања не морају да чине само лоше или неморалне ствари да би била ефикаснa.
Можемо се спасти
Трећа лекција: можемо се спасти. Када је Петар почео да тоне, завапио је: „Господе, помагај! И одмах Исус пруживши руку своју ухвати га.”10 Када ухватимо себе да тонемо, када се суочавамо са невољом, или када посрћемо, Он и нас може да спасе.
Суочени са невољом или искушењем, можете бити попут мене и надати се да ћете одмах бити спашени. Али не заборавите да је Спаситељ дошао као помоћ апостолима у четврту стражу ноћи – након што су се већи део ноћи мучили са олујом.11 Можемо се молити да ако помоћ не стигне одмах, да барем дође у трећу стражу или у другу стражу неизвесне ноћи. Кад морамо да чекамо, будите сигурни да Спаситељ увек гледа, пазећи да не трпимо више него што можемо да поднесемо.12 За оне који чекају у четврту стражу ноћи, можда још увек усред патње, не губите наду. Избављење увек долази вернима, било да је то у смртном животу или у вечности.
Понекад тонемо због наших грешака или преступа. Ако откријете да тонете због тих разлога, донесите радосну одлуку да се покајете.13 Верујем да мало тога Спаситељу задаје већу радост колико спасавање оних који Му се обраћају или се враћају.14 Света писма су препуна прича о људима који су некада пали или посрнули али који су се покајали и постали чврсти у вери у Христа. Мислим да се ове приче налазе у Светим писмима да би нас подсетиле да су Спаситељева љубав за нас и Његова моћ да нас откупи бесконачне. Не само да се Спаситељ радује када се покајемо, него и ми, исто тако, примамо велику радост.
Закључак
Позивам вас да намерно „гледате у даљину” и да увећате своју усредсређеност на оно што је заиста важно. Нека Христ остане у центру наше усредсређености. Усред свих ометања, онога што је „испред хаубе” и вртлога који нас окружују, сведочим да је Исус наш Спаситељ и наш Откупитељ и наш Избавитељ. у име Исуса Христа, амен.