Љубав Божја
Наш Отац и наш Откупитељ благословили су нас заповестима, а држањем Њихових заповести, осећамо Њихову савршену љубав потпуније и дубље.
Наш Небески Отац нас воли дубоко и савршено.1 У својој љубави Он је створио план, план откупљења и среће, како би нам омогућио сваку прилику и радост које смо вољни да примимо, укључујући и све оно што Он има и јесте.2 Да би то остварио, чак је био спреман да понуди свог вољеног Сина, Исуса Христа, за нашег Откупитеља. „Јер Богу тако омиље свет да је и сина свога јединороднога дао, да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни”.3 Његова љубав је чиста очинска љубав – свеобухватна за све, а ипак лична за сваког.
Исус Христ дели са Оцем ту исту савршену љубав. Када је Отац тек разрадио свој велики план среће, позвао је једног да буде Спаситељ који ће нас откупити – као неопходан део тог плана. Исус се добровољно јавио: „Ево ме, мене пошаљи”.4 „Не чини [Спаситељ] ништа осим оног што је за добробит света, јер љуби свет, толико да живот свој полаже да може све људе себи привући. Стога, не брани Он ником да узме удела у спасењу Његовом”.5
Та божанска љубав треба да нам пружи обилну утеху и поверење док се молимо Оцу у име Христово. Нико од нас није Њима странац. Не треба да оклевамо да призовемо Бога, чак и када се осећамо недостојнима. Можемо се ослонити на милост и заслуге Исуса Христа да ће нас чути.6 Ако пребивамо у Божјој љубави, све мање зависимо од пристанка других да нас воде.
Љубав Божја не оправдава грех; уместо тога, нуди откуп
Будући да је Божја љубав свеобухватна, неки о њој говоре као о „безусловној”, па могу умислити да то значи да су Божји благослови „безусловни” и да је спасење „безусловно”. Нису. Неки често говоре: „Спаситељ ме воли таквог какав јесам”, и то је свакако тачно. Али Он не може узети никога од нас у своје царство онаквима какви јесмо, „јер ништа нечисто не може боравити тамо, или боравити у Његовом присуству”.7 Наши греси морају прво бити разрешени.
Професор Хју Нибли једном је напоменуо да Божје царство не може издржати ако се препусти чак и најмањем греху: „И најмања трунка покварености би значила да други свет не би био отпоран на кварење нити би био вечан. Најмања пукотина у згради, установи, моралу или карактеру неизбежно ће се показати фаталном на дуже стазе у вечности”.8 Божје заповести су „строге”9 јер Његово царство и његови становници, без изузетка, могу издржати само ако доследно одбацују зло и бирају добро.10
Старешина Џефри Р. Холанд је приметио: „Исус је одлично разумео оно што многи у нашој модерној култури заборављају: постоји пресудна разлика између заповести да опростимо грех (за шта је Он имао безграничну способност) и упозорења против одобравања истог (што Он ниједном није учинио).”11
Упркос нашим садашњим несавршеностима, ипак се можемо надати да ћемо стећи „име и углед”,12 место, у Његовој Цркви и у целестијалном свету. Након што је јасно ставио до знања да не може оправдати или олако гледати на грех, Господ нас уверава:
„Ипак, оном који се покаје и држи заповести Господње, опростиће му се.”13
„Да, и колико год се пута мој народ покаје ја ћу им опростити преступе њихове против мене.”14
Покајање и божанска благодат решавају недоумицу:
„Сетите се и речи које Амулек говораше Зезрому у граду Амонихи. Он му, наиме, рече да ће Господ сигурно доћи да откупи свој народ, али да не може доћи да их откупи у гресима њиховим, већ да их откупи од греха њихових.
И Он има моћ коју му Отац даде да их откупи од греха њихових због покајања. Посла он, стога, анђеле своје да објаве вести о условима покајања које приближавају моћи Откупитеља, за спасење душа њихових.”15
Под условом покајања, Господ може проширити милосрђе без лишавања правде, и „Бог не престаје да буде Бог”.16
Пут света, као што знате, је анти-Христ, или „све осим Христа”. Наш дан је понављање историје Мормонове књиге у којој харизматичне личности теже неправедној власти над другима, величају сексуалну слободу и промовишу гомилање богатства као сврху нашег постојања. Њихова филозофија „оправдаће починимо ли мали грех”17 или чак велики грех, али нико не може понудити откупљење. Оно долази само кроз крв Јагњетову. Најбоље што гомила која заступа идеју „све осим Христа” или „све осим покајања” може понудити је неоснована тврдња да грех не постоји или да ако постоји, на крају нема последица. Не могу баш да видим како се овај аргумент признаје на Последњем суду.18
Не морамо покушавати немогуће у покушају да оправдамо своје грехе. Са друге стране, не морамо покушавати немогуће у брисању последица греха само сопственим заслугама. Наша религија није религија правдања нити религија перфекционизма, већ религија откупљења – откупљења преко Исуса Христа. Ако смо међу покајницима, Његовим помирењем наши греси су приковани за Његов крст, а „ранама Његовим ми смо исцељени”.19
Дирљива љубав пророка одражава Божју љубав
Дуго сам био импресиониран, а такође сам и осетио, дирљиву љубав Божјих пророка у њиховим упозорењима против греха. Њих не мотивише жеља да осуде. Њихова истинска жеља одражава љубав према Богу; у ствари je љубав Божја. Они воле оне којима су послани, ко год да су и какви год да су. Баш као Господ, ни Његове слуге не желе да ико пати због греха и лоших избора.20
Алма је послат да објави поруку покајања и откупљења народу пуном мржње, који је био спреман да прогања, мучи, па и убија хришћанске вернике, укључујући и самог Алму. Ипак, он их је волео и чезнуо за њиховим спасењем. Након што је људима из Амонихе прогласио Христово помирење, Алма је рекао: „А сада, браћо моја, желим из дубине срца свога, да, са великом бригом чак до бола, да послушате речи моје и одбаците грехе своје… да бисте били подигнути у последњи дан и ушли у покој [Божји]”.21
Према речима председника Расела М. Нелсона, „Управо зато што нам је јако стало до све Божје деце објављујемо Његову истину”.22
Бог вас воли; да ли ви волите Њега?
Љубав Оца и Сина се даје бесплатно, али такође укључује наде и очекивања. Поново цитирам председника Нелсона: „Божји закони су у потпуности мотивисани Његовом бесконачном љубављу према нама и Његовом жељом да постанемо све што можемо постати”.23
Зато што вас воле, не желе да вас оставе „таквима какви јесте”. Зато што вас воле, желе да будете радосни и успешни. Зато што вас воле, желе да се покајете, јер је то пут до среће. Али то је ваш избор – Они поштују вашу слободну вољу. Ви морате изабрати да Их волите, да Им служите, да држите Њихове заповести. Тада вас могу обилније благословити као и волети.
Њихово највеће очекивање од нас је да и ми волимо. „А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав.”24 Као што је Јован написао: „Љубазни! Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог.”25
Бивша врховна председница Школице, Џој Д. Џоунс, испрчала је како су она и њен супруг, као млади пар, добили позив да посете и послужују породици која годинама није била у Цркви. Већ приликом прве њихове посете било је јасно да нису добродошли. Након разочарања због додатних неуспелих покушаја, и након многих искрених молитава и размишљања, брат и сестра Џоунс примили су одговор на питање разлога њиховог служења у овом стиху из Учења и завета: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом моћу, умом и снагом својом; и у име Исуса Христа Му служи.”25 Сестра Џоунс је рекла:
„Схватили смо да се искрено трудимо да служимо овој породици и да служимо бискупу, али је требало да се запитамо да ли стварно служимо из љубави према Господу…
Почели смо да се радујемо нашим посетама овој драгој породици због наше љубави према Господу [видети 1. Нефи 11:22]. Чинили смо то за Њега. Он је учинио да то мучење више не буде мучење. После много месеци нашег стајања на прагу, породица нас је пустила унутра. На крају смо редовно имали заједничку молитву и пријатне разговоре о Јеванђељу. Развило се дугорочно пријатељство. Служили смо Му и волели Га тако што смо волели Његову децу.”27
Спознавши да нас Бог савршено воли, свако би се могао запитати: „Колико ја волим Бога? Може ли се Он ослонити на моју љубав као што се ја ослањам на Његову?” Зар не би била достојна тежња да живимо тако да нас Бог може волети не само упркос нашим грешкама, него и због онога што постајемо? О, кад би Он могао рећи о вама и мени као што је, на пример, рекао о Хајраму Смиту: „Ја, Господ, љубим [га] због исправности у срцу његовом.”28 Сетимо се Јованове љубазне опомене: „Јер је ово љубав Божија да заповести Његове држимо; и заповести Његове нису тешке.”29
Заиста, Његове заповести нису тешке – управо супротно. Оне означавају пут оздрављења, среће, мира и радости. Наш Отац и наш Откупитељ благословили су нас заповестима, а држећи Њихове заповести, осећамо Њихову савршену љубав потпуније и дубље.30
Ето решења за наша времена пуна непрестаних спорова – љубав према Богу. У златно доба историје Мормонове књиге, након Спаситељеве службе, записано је да „не беше сукоба у земљи, због љубави Божје која пребиваше у срцима људи”.31 Док стремимо Сиону, сећамо се обећања из Откривења: „Благо ономе који твори заповести Његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у [свети] град.”32
Сведочим о стварности нашег Небеског Оца и нашег Откупитеља, Исуса Христа, и о Њиховој постојаној, вечној љубави. У име Исуса Христа, амен.