Давање светости Господу
Жртвовање се мање односи на „одрицање” а више на „давање” Господу.
Прошле године, док сам служио у обласном председништву Северне Азије, имао сам телефонски позив од председника Расела М. Нелсона који ме је позвао да служим као други саветник у Председавајућем бискупству. Љубазно је позвао моју супругу Лори да се прикључи разговору. По завршетку позива, још увек смо били у неверици када је моја жена упитала: „Шта уопште Председавајуће бискупство ради?” Након кратког размишљања, одговорио сам: „Не знам тачно!”
Годину дана касније – и након дубоког осећања понизности и захвалности – могу са разумевањем да одговорим на питање своје жене. Између осталог, Председавајуће бискупство надзире добротворну помоћ и хуманитарни рад Цркве. Ово дело сада обухвата цео свет и благосиља више Божје деце него икада раније.
Као Председавајуће бискупство, имамо помоћ од дивних људи запослених у Цркви и других, укључујући врховно председништво Потпорног друштва, који заједно са нама раде у Извршном одбору Црквене добротворне помоћи и осамостаљивања. У својству чланова тог одбора, Прво председништво је замолило мене, као и сестру Јубенк, која је синоћ говорила – да поделим са вама најновије податке о недавним хуманитарним напорима Цркве. Такође су посебно затражили да изразимо њихову дубоку захвалност – јер, браћо и сестре, ви сте омогућили те хуманитарне напоре.
Како смо са забринутошћу приметили ране економске последице кризе КОВИД-19 широм света, лако смо могли очекивати смањење новчаних прилога које су свеци могли да дају. На крају крајева, ни наши чланови нису били имуни на последице пандемије. Замислите наша осећања када смо приметили управо супротно! Показало се да су хуманитарне донације 2020. највеће икада – а ове године су у тренду пораста. Као резултат ваше великодушности, Црква је успела да оствари свој највећи одазив од оснивања Хуманитарног фонда, са преко 1.500 пројеката помоћи у више од 150 земаља. Ове донације, које сте тако несебично дали Господу, употребљене су за набавку најнеопходније хране, кисеоника, медицинске опреме и вакцина за оне који би иначе остали без тога.
Подједнако значајан као и допринос добара је огромана потрошња времена и енергије које чланови Цркве донирају у хуманитарне сврхе. Чак и док је пандемија била у највећем јеку, природне катастрофе, грађански сукоби и економска нестабилност били су неумољиви и наставили су да приморавају милионе људи да напуштају своје домове. Уједињене нације сада извештавају да у свету има преко 82 милиона присилно расељених људи.1 Додајте томе милионе других који одлучују да побегну од сиромаштва или угњетавања у потрази за бољим животом за себе или своју децу, и можете почети да схватате опсег ове глобалне ситуације.
Драго ми је што могу да известим да захваљујући волонтерском времену и таленту многих, Црква управља центрима за прихват избеглица и имиграната на више локација у Сједињеним Америчким Државама и Европи. Захваљујући вашим доприносима, обезбеђујемо робу, средства и волонтере за помоћ у сличним програмима које воде друге организације широм света.
Желео бих да изразим своју искрену захвалност оним свецима који су се укључили да нахране и обуку избеглице, спријатеље се са њима и помогну им да стану на ноге и постану самостални.
Јуче увече је сестра Јубенк поделила са вама неколико сјајних напора светаца у вези са тим. Док размишљам о овим напорима, моје мисли се често окрећу начелу жртвовања и директној вези овог начела са две велике заповести о љубави према Богу и љубави према ближњем.
У савременој употреби, израз жртва означава став „одрицања” oд нечега у корист Господа и Његовог царства. Међутим, у давним временима значење речи sacrifice (жртва) било је уско повезано за њена два латинска корена: sacer што значи „свето” или „посвећено”, и facere, што значи „учинити”.2 Тако је древно жртвовање дословно значило учинити нешто или некога светим.3 Гледано као такво, жртвовање је процес постајања светим и упознавања Бога, а не догађај или ритуално „одрицање” од нечега у корист Господа.
Господ је рекао: „Јер је мени милос[рђе] мил[о] а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.”4 Господ жели да постанемо свети, 5 да будемо прожети милосрђем,6 и да упознамо Њега.7 Као што је апостол Павле поучио: „И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.”8 На крају, Господ жели наша срца; Он жели да постанемо нова створења у Христу.9 Као што је наложио Нефијцима: „Принећете ми за жртву срце скрушено и дух раскајан.”10
Жртвовање се мање односи на „одрицање” а више на „давање” Господу. На улазу у сваки од наших храмова уклесане су речи „Светост Господу; дом Господњи”. Док жртвом поштујемо завете, посвећујемо се благодаћу Исуса Христа, а на олтарима светог храма, скрушеног срца и раскајаног духа, дајемо своју светост Господу. Старешина Нил А. Максвел је поучио: „Потчињавање нечије воље [или срца11 заиста је једина сасвим лична ствар коју морамо ставити на Божји олтар… Међутим, када се ви и ја коначно потчинимо, препуштајући своју личну вољу Божјој, онда Му заиста дајемо нешто!”12
Када се наше жртве у корист других посматрају из перспективе „одрицања”, можемо их сматрати теретом и обесхрабрити се када наше жртве нису препознате или награђене. Међутим, гледано из перспективе „давања” Господу, наше жртве у корист других постају дарови, а радост због великодушног давања сама по себи постаје награда. Ослобођени потребе за љубављу, одобравањем или уважавањем од других, наше жртве постају најчистији и најдубљи израз наше захвалности и љубави према Спаситељу и ближњима. Сваки горди осећај самопожртвовања уступа место осећањима захвалности, великодушности, задовољства и радости.13
Нешто постаје свето – било да је то наш живот, наша имовина, наше време или наши таленти – не само одрицањем од тога, него његовим посвећивањем 14 Господу. Хуманитарни рад Цркве је велики дар. Он је производ заједничких, посвећених прилога светаца, испољавање наше љубави према Богу и Његовој деци.15
Стив и Анита Кенфилд су представници светаца последњих дана широм света који су сами искусили трансформишуће благослове због давања Господу. Као мисионари за добротворну помоћ и осамостаљивање, Кенфилдови су замољени да обезбеде помоћ у избегличким камповима и емигрантским центрима широм Европе. У свом професионалном животу, сестра Кенфилд је била дизајнер ентеријера светске класе, коју су богати клијенти ангажовали за улепшавање својих луксузних домова или хотела. Одједном се нашла у свету који је био потпуна супротност, оном у коме је служила међу људима који су изгубили скоро све у погледу земаљске имовине. По њеним речима, заменила је „мермерне стазе земљаним подовима”, и тиме је пронашла немерљиву испуњеност јер су она и њен муж почели да се друже – а убрзо и да воле и загрле – са онима којима је била потребна њихова брига.
Канфилдови су рекли: „Нисмо се осећали као да смо се „одрекли” било чега да бисмо служили Господу. Наша жеља је једноставно била да Њему ‘дамо’ наше време и енергију да благослови своју децу на све начине које сматра прикладним да нас употреби. Док смо радили заједно са нашом браћом и сестрама, било какав спољашни изглед – све разлике у пореклу или имовини – нестале су за нас, и једноставно смо видели срца једни других. Не постоји степен успеха у каријери или материјална добит која би се могла изједначити са начином на који су нас та искуства обогатила док смо служили међу најпонизнијом Божјом децом.”
Прича о Кенфилдовима, и многе друге попут ње, помогле су ми да ценим стихове једноставне, али надахњујуће песме из Школице:
„Дај”, рече поточић,
Док жубори низ брдо;
Мали сам, знам, али где год одем
Поља постају зеленија.”
Да, свако од нас је мали, али заједно када не оклевамо да будемо дарежљиви према Богу и ближњима; где год да идемо животи су побољшани и благословени.
Трећи стих ове песме је мање познат, али се завршава овим љубазним позивом:
Дајте, онда, као што Исус даје;
нека свако нешто да.
Чините као што потоци и цветови чине:
Да Бог и други живе.16
Драга браћо и сестре, док живимо за Бога и друге давањем својих средстава, свог времена, и да, чак и себе, чинимо свет мало зеленијим, чинећи Божју децу мало срећнијом и, при том, постајући мало светији.
Нека вас Господ богато благослови за жртве које Му тако спремно дајете.
Сведочим да Бог живи. „Човек Светости је име Његово.”17 Исус Христ је Његов Син и Он је давалац свих добрих дарова.18 Надам се да се захваљујући Његовој благодати и поштовању наших завета жртвом можемо посветити и увек давати више љубави и светости Господу.19 У свето име Исуса Христа, амен.