Спаситељево постојано саосећање
Изражавање саосећања за друге је срж Јеванђеља Исуса Христа.
Једно од најупечатљивијих начела коме је Спаситељ поучавао током своје земаљске службе било је важност опхођења према другима са саосећањем. Хајде да се осврнемо на ово начело и његову практичну примену разматрањем записа о Исусовој посети дому фарисеја Симона.
У Јеванђељу по Луки се говори да је нека жена, коју су сматрали грешницом, ушла у Симонов дом док је Исус био тамо. Понизном скрушеношћу, жена је пришла Исусу, опрала му ноге сузама, обрисала их косом, а затим их пољубила и помазала посебном машћу.1 Поносни домаћин, који је себе сматрао морално супериорнијим од жене помислио је у себи са прекором и осионошћу: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница”.2
Фарисејев надобудни став навео га је да неправедно суди и Исусу и жени. Али свезнајући Спаситељ познавао је Симонов ум и, у великој мудрости, приговорио је Симону за надменост, и опоменуо га због недостатка уљудности када је у свој дом примио посебног госта попут Спаситеља. У ствари, Исусов директан укор упућен фарисеју био је сведочанство да Исус заиста поседује дар пророштва и да се ова жена, понизног и скрушеног срца, покајала за своје грехе и они су јој опроштени.3
Као и многи други догађаји током Исусове земаљске службе, овај запис још једном потврђује да је Спаситељ поступао са саосећањем према свима онима који су Му прилазили – без разлике – а посебно према онима којима је требала Његова помоћ. Скрушеност и смерна љубав коју је жена показала према Исусу била је доказ њеног искреног покајања и жеље да прими опрост за своје грехе. Ипак, Симонов надмени став, заједно са његовим отврдлим срцем,4 спречавао га је да покаже саосећање према тој покајаној души, а чак се и према Спаситељу света опходио са равнодушношћу и пркосом. Његов став је показао да његов начин живота није ништа друго сем строгог и празног упражњавања правила и спољних манифестација својих убеђења кроз лично величање и лажну светост.5
Саосећајно и лично Исусово служење у овом запису показује савршени модел како би требало да комуницирамо са својим ближњима. Света писма садрже безброј примера како је Спаситељ, ганут дубоким и постојаним саосећањем, ступао у комуникацију са људима свог времена и помагао онима који су патили и онима који су били „сметени и расејани као овце без пастира”.6 Он је пружао своју милостиву руку онима којима је било потребно ослобођење од њихових терета, и физичких и духовних.7
Исусов саосећајни став је укорењен у милосрђу,8 наиме, у Његовој чистој и савршеној љубави, која је срж Његове помирбене жртве. Саосећање је основна карактеристика оних који теже посвећењу и ова божанска особина преплиће се са другим хришћанским особинама, попут туговања са онима који тугују, разумевања, милосрђа и љубазности.9 Изражавање саосећања према другима, у ствари, срж је Јеванђеља Исуса Христа и јасан доказ наше духовне и емотивне блискости са Спаситељем. Шта више, оно показује ниво утицаја који Он има на начин нашег живота и представља снагу наших духова.
Важно је приметити да Исусови поступци саосећања нису били повремене и наредбодавне природе, засновани на списку са задацима које треба извршити, већ свакодневни изрази стварности Његове чисте љубави према Богу и Његовој деци и Његовој постојаној жељи да им помогне.
Исус је био у стању да препозна људске потребе чак и на удаљености. Стога не чуди, на пример, да је одмах након што је излечио слугу извесног капетана,10 Исус отпутовао из Капарнаума у град који се зове Наин. Тамо је Исус извео једно од најдирљивијих чуда у својој земаљској служби, када је заповедио мртвом младићу, једином сину мајке удовице, да устане и да живи. Исус није осетио само велику патњу те јадне мајке, већ и тешке околности у њеном животу, и био је испуњен искреним саосећањем према њој.11
Баш као и грешној жени и удовици из Наина, многим људи у нашој сфери утицаја потребни су утеха, пажња, друштво и било која помоћ коју можемо да им понудимо. Сви ми можемо бити оруђе у Господњим рукама и поступати са саосећањем према онима који су у потреби, баш као што је то Исус чинио.
Знам малу девојчицу која је рођена са веома озбиљним расцепом усана и расцепом непца. Другог дана након рођења морала је да има прву операција од многих у свом животу. Дирнути искреним саосећањем према онима који су искусили исти проблем, ова девојчица и њени родитељи настоје да пруже подршку, разумевање, и емоционалну помоћ другима који се суочавају са овом тешком реалношћу. Недавно су ми писали и поделили: „Преко проблема своје ћерке, имали смо прилику да сретнемо дивне људе којима је била потребна помоћ, подршка и охрабрење. Пре неког времена, наша ћерка, која је сада једанаестогодишњакиња, разговарала је са родитељима бебе са истим проблемом. Током овог разговора, наша ћерка је моментално скинула маску коју је носила због пандемије како би родитељи видели да постоји нада, иако је та беба морала да иде дугим путем у неколико наредних година да би се проблем решио. Врло смо захвални за прилику да покажемо своје саосећање онима који пате, као што Спаситељ чини за нас. Осећамо да се наша бол смањује сваки пут када ублажимо туђу бол.”
Моји драги пријатељи, када са намером тежимо да уградимо став саосећања у наш начин живота, по узору на Спаситеља, постаћемо осећајнији на потребе људи. Са том увећаном осетљивошћу, осећања истинског интересовања и љубави прожимаће сваки наш поступак. Господ ће препознати наше напоре, и сигурно ћемо бити благословени приликама да будемо оруђе у Његовим рукама у смекшавању срца и пружању олакшања онима чије су „руке обешене”.12
Исусово упозорење Симону фарисеју, такође, јасно је ставило до знања да никада не смемо доносити грубе и окрутне процене о ближњима јер нам је свима потребно разумевање и милост нашег брижног Небеског Оца за наше несавршености. Није ли то тачно оно што је Спаситељ поучавао једном приликом када је рекао: „И зашто видиш трун у оку брата свога, а не примеђујеш брвно у оку своме”?13
Требало би да размотримо чињеницу да није лако да разумемо све околности које утичу на нечији став или поступак. Изглед може бити варљив и често не представља тачну размеру нечијег понашања. Насупрот вас и мене, Христ је у стању да јасније сагледа све аспекте дате ситуације.14 Чак иако знамо све наше слабости као и што Он зна, Спаситељ нас не осуђује исхитрено, већ наставља да саосећајно сарађује с нама, помажући нам да уклонимо брвно из свог ока. Исус увек гледа у срце, не на спољашњост.15 Лично је изјавио: „Не гледајте ко је ко кад судите.”16
Дакле, размотрите Спаситељев мудар савет дванаесторици нефијских ученика у вези са овим питањем:
„И знајте да ћете ви бити судије овом народу, у складу са судом који ћу вам ја дати, који ће бити праведан. Стога, какви људи морате бити? Заиста, кажем вам, онакви као што сам jа.”17
„Стога бих да будете савршени као и ја, или као што је савршен Отац ваш који је на небу.”18
У том контексту, Господ суди онима који се залажу да неправедно суде о наводним недостацима других. Да бисмо себе оспособили да доносимо праведне судове, морамо тежити да постанемо попут Спаситеља и да на несавршености појединаца гледамо са саосећањем, чак и њиховим очима. С обзиром на то да нас чека још дуг пут до савршенства, можда би било боље да седимо крај Исусових ногу и молимо за милост због својих несавршености, као што је чинила жена у фарисејској кући која се покајала, и да не трошимо толико времена и енергије на уочавање несавршености код других.
Моји драги пријатељи, сведочим да ако будемо настојали да уградимо Спаситељев пример саосећања у наш живот, наша способност да ценимо врлине наших ближњих ће се увећати и наш природни нагон да судимо о њиховим несавршеностима ће се смањити. Наше заједништво са Богом ће се увећавати, а наши животи ће засигурно постати угоднији, осећања нежнија и пронаћи ћемо бескрајни извор среће. Бићемо познати као миротворци,19 чије речи су благе као роса пролећног јутра.
Молим се да постанемо издржљивији и разумнији према нашим ближњима и да ће Господња милост, у савршеној кроткости, ублажити наше нестрпљење са њиховим несавршеностима. Ово је Спаситељев позив нама. Сведочим да Он живи. Он је савршен пример милостивог и стрпљивог учеништва. Износим своје сведочанство о тим истинама у свето име Исуса Христа, амен.