Повлашћен код Господа у свим данима својим
Како реагујемо на своје невоље? Да ли осећамо захвалност јер смо више усредсређени на своје благослове него на своје проблеме?
Пандемија КОВИД-19 једно је од многих искушења и изазова са којима су се Божја деца суочавала кроз историју света. Почетком ове године моја вољена породица и ја смо проживели неке мрачне дане. Пандемија и други узроци узроковали су смрт и бол у нашој породици одласком наших драгих вољених особа. Упркос медицинској помоћи, посту и молитви, у року од пет недеља мој брат Чарли, моја сестра Сузи и зет Џими прешли су иза друге стране вела.
Понекад сам се питао зашто је Спаситељ плакао кад је видео Марију узнемирену смрћу свог брата Лазара, иако је Он знао да има моћ да подигне Лазара и да ће врло брзо искористити ту моћ да спасе свог пријатеља од смрти.1 Задивљен сам Спаситељевим саосећањем и самилошћу према Марији; разумео је неописив бол који је Марија осећала због смрти свог брата Лазара.
Тај исти интензиван бол осећамо када доживимо привремену одвојеност од својих најмилијих. Спаситељ савршено саосећа са нама. Не криви нас због наше кратковидости, нити због ограничености да замислимо своје вечно путовање. Уместо тога, Он саосећа са нама у нашој тузи и патњи.
Небески Отац и Његов Син, Исус Христ, желе да будемо радосни.2 Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Радост коју осећамо нема много везе са околностима нашег живота, него итекако има везе са оним што нам је најважније у животу. Када је наш живот усредсређен на Божји план спасења… можемо осећати радост без обзира на оно што се догађа, или не догађа, у нашим животима.”3
Кад сам био млади мисионар, сећам се када је један чудесни мисионар коме сам се дивио примио неке поражавајуће вести. Његова мајка и млађи брат преминули су у трагичној несрећи. Председник мисије понудио је овом старешини могућност да се врати кући на сахрану. Међутим, након што је телефоном разговарао са својим оцем, овај мисионар је одлучио да остане и заврши своју мисију.
Мало касније, када смо служили у истој зони, мој сарадник и ја смо примили хитни позив: неки лопови су украли бицикл који је припадао овом истом мисионару а њега су повредили ножем. Он и његов сарадник морали су пешке до најближе болнице, где смо се мој сарадник и ја нашли са њима. На путу до болнице осећао сам тугу због овог мисионара. Замишљао сам да ће му дух ослабити и да ће после овог трауматичног искуства сигурно желети да се врати кући.
Међутим, када смо стигли у болницу, видео сам овог мисионара како лежи у свом кревету, чекајући да га одведу на операцију – и смешио се. Помислио сам: „Како може да се смеши у оваквим тренуцима?” Док се опорављао у болници, са ентузијазмом је делио брошуре и примерке Мормонове књиге лекарима, медицинским сестрама и другим пацијентима. Чак и у тим искушењима, није хтео да иде кући. Уместо тога, служио је до последњег дана своје мисије са вером, енергијом, снагом и ентузијазмом.
На почетку Мормонове књиге, Нефи каже: „И премда видех многе невоље током дана својих, ипак бејах веома повлашћен код Господа у свим данима својим.”4
Размишљам о многим искушењима која је Нефи доживео, од којих су многа укључена у његове записе. Његова искушења нам помажу да схватимо да сви имамо своје мрачне дане. Једно од тих искушења догодило се када је Нефију наређено да се врати у Јерусалим по месингане плоче које су биле у Лавановом поседу. Нека од Нефијеве браће била су маловерна, па су Нефија чак тукли штапом. Нефи је доживео још једно искушење када је сломио лук и није могао да набави храну за своју породицу. Касније, када му је заповеђено да изгради брод, браћа су му се ругала и одбијала да му помогну. Упркос овим и многим другим искушењима током свог живота, Нефи је увек препознавао Божју доброту.
Док је његова породица прелазила океан на путу у обећану земљу, неки из Нефијеве породице почели су да се веселе, грубо говоре и заборављају да их је Господња моћ сачувала. Када их је Нефи укорио, увредили су се и везали га конопцима тако да није могао да се креће. Мормонова књига наводи да су његова браћа „[поступала са њим] са пуно грубости”; и његови глежњеви „беху много натекли и беху врло болни”.5 Нефи је био тужан због тврдоће срца своје браће и повремено га је обузимала туга.6 „Ипакˮ, рекао је, „ослоних се ја на Бога и хвалих га цео дан и не гунђах против Господа због невоља својих”.7
Моја драга браћо и сестре, како реагујемо на своје невоље? Да ли због њих гунђамо пред Господом? Или, попут Нефија и мог некадашњег пријатеља мисионара, осећамо захвалност коју показујемо речима, мислима и делима јер смо више усредсређени на своје благослове него на своје проблеме?
Наш Спаситељ, Исус Христ, давао нам је пример за време своје земаљске службе. У тренуцима тешкоћа и искушења, мало је тога што нам доноси већи мир и задовољство од служења ближњима. У књизи Матејевој испричано је шта се догодило када је Спаситељ сазнао да је његовом рођаку, Јовану Крститељу, цар Ирод одрубио главу како би удовољио Иродијадиној ћерци:
„И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.
И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова.
И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.
А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.”8
Исус Христ нам је показао да у време искушења и недаћа можемо препознати тешкоће других. Покренути саосећањем, можемо им помоћи и уздићи их. И док то чинимо, наша христолика служба уздиже и нас. Председник Гордон Б. Хинкли je изјавио: „Најбољи противотров за бригу који знам је рад. Најбољи лек за очај је служење. Најбољи лек за умор је изазов да помогнемо некоме ко је још уморнији.”9
У овој Цркви Исуса Христа имао сам много прилика да служим и послужујем својим ближњима. У тим тренуцима осећам да ми Небески Отац олакшава бремена. Председник Расел М. Нелсон је Божји пророк на земљи; он је одличан пример како треба да послужујемо другима у тешким искушењима. Додајем своје сведочанство сведочанствима многих других светаца, да је Бог, наш Небески Отац, пун љубави. Осећао сам Његову бескрајну љубав током својих мрачних дана. Наш Спаситељ Исус Христ разуме наше боли и наше невоље. Жели да нам олакша бремена и утеши нас. Морамо следити Његов пример служећи и послужујући онима који носе бремена још тежа од наших. у име Исуса Христа, амен.