Један проценат бољи
Сваки напор који уложимо у неку промену – ма колико нам се малом чинила – могао би донети највећу разлику у вашем животу.
Више од једног века национални бициклистички тимови Велике Британије били су за подсмех у свету бициклизма. Заглављени у осредњости, британски бициклисти су током 100 година олимпијских такмичења успели да добију само неколико златних медаља а био је још више потресан на бициклистичком трци, тронедељном Тур де Франсу – на којој ниједан британски бициклиста није победио у последњих 110 година. Толико је жалостан био положај британских бициклиста да су произвођачи бицикала одбијали да продају бицикле Британцима, плашећи се да ће то заувек покварити њихову тешко стечену репутацију. И упркос томе што су огромна средства уложена у најсавременију технологију и сваки новооткривени режим тренинга, ништа није успевало.
Ништа, све до 2003. године када се догодила мала, углавном незапажена, промена која ће заувек променити ток британског бициклизма. Тај нови приступ ће, такође, открити вечно начело – са обећањем – у вези са нашом, често збуњујућом, смртном тежњом да се побољшамо. Дакле, шта се догодило у британском бициклизму што има велику важност за нашу личну потрагу да будемо боље ћерке и синови Божји?
2003. године ангажован је Сер Дејв Брејлсфорд. За разлику од претходних тренера који су покушавали драматичне преокрете преко ноћи, Сер Брејлсфорд се уместо тога определио за стратегију коју је назвао „збир маргиналних добитака”. То је подразумевало примену малих побољшања у свему. Значило је стално мерење кључних статистика и усмереност ка специфичним слабостима.
То је донекле слично схватању пророка Самуила Ламанца о „опрезном ходању”.1 Овај шири, више холистички приступ избегава замку кратковидог фиксирања само на очигледан проблем или грех који је при руци. Бреjлсфорд је рекао: „Читаво начело је произашло из идеје да ако покварите све чега се можете сетити да иде уз вожњу бицикла, а затим то побољшате за 1 посто, добићете значајно повећање када их све спојите.” 2
Његов приступ се добро слаже са Господњим, који нас је поучио важности 1 одсто – чак и у односу на 99 одсто. Наравно, Он је поучавао јеванђеоском императиву да се потраже особе које су у потреби. Али шта ако бисмо то исто начело применили на слатко и пријатно друго јеванђеоско начело, покајање? Уместо да нас ометају нагомилавање и драматичне промене између греха и покајања, шта ако би наш приступ сузио наш фокус – чак и кад смо га проширили? Уместо да покушавамо да усавршимо све, шта ако бисмо се ухватили у коштац само са једном ствари?
На пример, шта ако у својој новој проширеној свести откријете да сте занемарили свакодневно читање Мормонове књиге? Па, уместо очајничког збрзаног читања свих 536 страница за једну ноћ, шта ако бисмо се уместо тога обавезали да ћемо прочитати само 1 одсто тога – то је само пет страница дневно – или неки други достижан циљ у вашој ситуацији? Да ли би збир малих, али постојаних маргиналних добитака у нашим животима најзад могао бити пут до победе над чак и најнепријатнијим личним недостацима? Може ли овај приступ малог залогаја у решавању наших мрља заиста успети?
Па, познати писац Џејмс Клир каже да ова стратегија ставља математику потпуно на нашу страну. Он сматра да су „навике ‘сложени интерес самопобољшања’. Ако сваког дана можете да постанете само један посто бољи у нечему, до краја године… бићете 37 пута бољи.”3
Брејлсфордови мали добици почели су са очигледним, попут опреме, комплета материјала и образаца обуке. Али његов тим се није ту зауставио. Наставили су да проналазе побољшања од 1 посто у занемареним и неочекиваним областима, попут исхране, па чак и детаљима одржавања. Временом, та бројна микро побољшања обједињена су у запањујуће резултате, који су дошли брже него што је ико могао замислити. Заиста, држали су се вечног начела „редак по редак, пропис за прописом, мало овде мало онде”. 4
Хоће ли мала прилагођавања успети да остваре „моћну промену”5 коју желите? Ако се правилно примене, 99 посто сам сигуран да хоће! Али, једно упозорење код овог приступа је да ради сакупљања мале добити морају постојати доследни свакодневни напори. Иако вероватно нећемо бити савршени, морамо бити одлучни да стрпљиво пратимо своју упорност. Учините то и слатке награде увећане праведности донеће радост и мир које тражите. Као што је председник Нелсон поучио: „Ништа није ослобађајуће, оплемењујуће или кључније за наш индивидуални напредак од редовног, свакодневног усредсређивања на покајање. Покајање није догађај; то је процес. Оно је кључ среће и душевног мира. Кад се споји са вером, покајање нам отвара приступ моћи Помирења Исуса Христа.”6
Што се тиче покајања као предуслова вере, Света писма су јасна. Све што је у почетку потребно је само „трунка вере”.7 А ако успемо да овладамо менталитетом типа „зрно горушичино”8 и ми можемо очекивати неочекивана и изузетна побољшања у нашим животима. Али упамтите, као што не бисмо покушали да преко ноћи пређемо пут од Атиле Хунског до Мајке Терезе, исто тако би требало да постепено поново успостављамо своје моделе побољшања. Чак и ако су потребне промене велике, почните у малим размерама. То посебно важи ако се осећате преоптерећено или обесхрабрено.
Овај процес се не постиже увек праволинијски. Чак и код најодлучнијих може доћи до застоја. Пошто сам доживео фрустрацију због овога у сопственом животу, знам да се понекад стиче утисак као да идемо 1 посто напред а 2 посто назад. Ипак, ако останемо неустрашиви у својој одлучности да доследно искористимо тих један посто добити, Онај који „немоћи наше узе на се” 12 сигурно ће нас носити.
Очигледно, ако смо умешани у тешке грехе, Господ је јасан и недвосмислен: морамо да престанемо, добијемо помоћ од нашег бискупа и одмах се окренемо од таквих поступака. Али као што је старешина Дејвид А. Беднар подстакао: „Мала, стална, постепена духовна побољшања су кораци које би Господ хтео да предузимамо. Припрема за ходање без кривице пред Богом једна је од основних сврха смртности и животних тежњи; не проистиче из спорадичних налета интензивне духовне активности. ”10
Дакле, да ли овај џепни приступ покајању и стварној промени заиста функционише? Да ли је доказ у педалању, да тако кажем? Размислите шта се догодило британском бициклизму у последње две деценије од примене ове филозофије. Британски бициклисти су освојили чувени Тур де Франс шест пута. Током протекле четири Олимпијске игре, Велика Британија је била најуспешнија земља у свим бициклистичким дисциплинама. А на недавно завршеним Олимпијским играма у Токију, Велика Британија је освојила више златних медаља у бициклизму од било које друге земље.
Фотографије британских бициклиста (у смеру казаљке на сату, горе лево) Фридеман Фогел, Џон Џајлс и Грег Бејкер/Getty Images
Али далеко надмашујући световно сребро или злато, наше драгоцено обећање на нашем путу ка вечностима је да ћемо заиста „побед[ити] у Христу”. 11 И док се обавезујемо на мала, али стална побољшања, обећава нам се „венац славе који неће увенути”.12 Уживајући у том неописивом сјају, позивам вас да испитате свој живот и видите шта вас је зауставило или успорило на путу до завета. Затим погледајте шире. Тражите скромне, али изводљиве поправке у свом животу које би могле резултирати слатком радошћу што сте мало бољи.
Запамтите, Давид је употребио само један мали камен да сруши наизглед непобедивог џина. Али имао је спремна још четири камена. Слично, злу нарав и вечну судбину Алме млађег променила је само једна једноставна, истакнута мисао – сећање на очева учења о спасоносној благодати Исуса Христа. Тако је и са нашим Спаситељем, који, иако је био безгрешан, „не прими пунину одмах… него настави од благодати до благодати”.13
Он је тај који зна када врабац падне, који је исто тако усредсређен на минуте, као и на важне тренутке у нашим животима, и који је управо сада спреман да вам помогне у било чему што изаберете да промените 1 посто након ове конференције. Јер сваки наш напор који уложимо у промену – колико год нам се чинила малом – могао би направити највећу разлику у нашим животима.
У ту сврху, старешина Нил А. Максвел је поучио: „Свака тврдња о праведној жељи, сваки чин служења и сваки чин богослужења, колико год мали и постепени били, доприносе нашем духовном замаху.”14 Заиста, из малих, једноставне ствари и, да, чак и од само 1 посто, могу проистећи велике ствари.15 Коначна победа је 100 посто сигурна, „пошто учинимо све што можемо”,16 снагом, заслугама и милошћу нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христа. Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.