Преузимање на себе имена Исуса Христа
Надам се да можемо верно преузети на себе име Исуса Христа - видећи као што Он види, служећи као што је Он служио, и верујући да је Његова благодат довољна.
Моја браћо и сестре, недавно сам, док сам размишљао о захтеву председника Расела М. Нелсона да називамо Цркву њеним објављеним именом, прочитао како је Спаситељ поучио Нефијце о имену Цркве.1 Док сам читао Спаситељеве речи, било ми је упечатљиво то што је рекао народу да морају преузети на себе име Христово.2 То ме је подстакло да се преиспитам: Преузимам ли ја на себе Спаситељево име онако како би Он желео да то чиним?3 Данас бих желео поделим неке утиске које сам примио у одговору на своје питање.
Прво, преузети на себе Христово име значи верно се трудити да видимо онако како Бог види.4 Како Бог види? Џозеф Смит је рекао: Док један део људске расе осуђује и проклиње други део без милосрђа, велики родитељ свемира гледа на целу људску породицу са очинском бригом и родитељским обзиром јер је Његова љубав непојмљива”.5
Пре неколико година моја старија сестра је умрла. Имала је живот пун изазова. Борила се са Јеванђељем и никада није било стварно активна. Њен супруг је запоставио њихов брак и оставио је да одгаја четверо мале деце. Вече када је преминула, у присуству деце, дао сам јој благослов како би се кући вратила у миру. У том тренутку сам схватио да сам живот своје сестре пречесто дефинисао на основу њених искушења и неактивности. Када сам јој положио руке на главу те вечери, примио сам озбиљан укор од Духа. Постао сам потпуно свестан њене доброте и било ми је дозвољено да је видим онако како је Бог види - не као особу која је имала тешкоће са Јеванђељем и животом, него особу која се морала носити са тешким ситуацијама које ја нисам имао. Видио сам је као величанствену мајку која је, упркос великим препрекама, одгајила четворо предивне, чудесне деце. Видео сам је као пријатељицу наше мајке која је издвајала време да је пази и прави јој друштво након смрти нашег оца.
То задње вече са мојом сестром, верујем да ме је Бог питао: „Зар не видиш да су сви око тебе света бића?ˮ
Бригам Јанг је поучио:
„Желим да охрабрим свеце… да разумеју мушкарце и жене онаквима какви су, а не онаквима какви сте ви.”6
„Колико често кажемо - ‘Та особа је погрешила и не може бити светац’… Чујемо како неки псују и лажу… [или] крше Шабат… Не осуђујте те људе јер не знате Господњи план за њих… [Уместо тога,] пружите им подршку.”7
Може ли ико од вас замислити да наш Спаситељ дозволи да ви и ваши терети незапажено пролазите поред Њега? Спаситељ је истим очима гледао Самарјанина, прељубника, порезника, губавца, ментално оболелог и грешника. Сви су били деца Небеског Оца. Сви су могли бити откупљени.
Можете ли Га замислити да одустаје од некога са сумњама о свом месту у Божјем царству или од било кога ко је на било који начин погођен?8 Ја не могу. У Христовим очима свака душа има бескрајну вредност. Нико није предодређен за неуспех. Вечни живот је могућ за све.9
Из укора од Духа поред кревета моје сестре, научио сам велику лекцију: да кад видимо онако како Он види, наша победа ће бити двострука - откупљење оних са којима контактирамо и наше личо откупљење.
Друго, да бисмо преузели на себе Христово име, морамо не само видети онако како Он види, већ морамо чинити Његово дело и служити онако како је Он служио. Ми живимо према две велике заповести, подлажемо се Божјој вољи, сабирамо Израел и чинимо да наше светло „светли пред људима”.10 Примамо завете и обреде Његове обновљене Цркве и живимо по њима.11 Док то чинимо, Бог нас дарује моћу да благословимо себе, своје породице и животе других.12 Запитајте се: „Познајем ли икога коме у животу нису потребне небеске моћи?ˮ
Бог ће чинити чудеса међу нама када се посвећујемо.13 Посвећујемо се када да чистимо своја срца.14 Чистимо своја срца кад Га слушамо,15 кајемо за своје грехе,16 постајемо обраћени,17 и волимо као што је Он волео.18 Спаситељ нас је упитао: „Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате?”19
Недавно сам чуо за искуство из живота старешине Џејмса Е. Талмиџа због ког сам застао и размислио о томе како ја волим и служим онима око себе. Као млади професор, пре него што је постао апостол и на врхунцу смртоносне епидемије дифтерије 1892, старешина Талмиџ открио је да је породица странаца, који нису били чланови Цркве, а живели су у његовој близини, била погођена болешћу. Нико није желео да угрози себе уласком у заражену кућу. Међутим, старешина Талмиџ је одмах отишао у њихов дом. Пронашао је четворо деце: дете од две и по године мртво на поду, од пет и десет година у великим боловима и исцрпљено тринаестогодишње дете. Родитељи су патили од туге и исцрпљености.
Старешина Талмиџ је обукао мртве и живе, почистио собе, изнео нечисту одећу и спалио прљаве прње онечишћене болешћу. Радио је цео дан, а затим се вратио следећег јутра. Десетогодишњак је умро током ноћи. Подигао је и држао петогодишње дете. Искашљала је крв по његовом лицу и одећи. Написао је: „Нисам је могао оставитиˮ, и држао ју је у наручју док није умрла. Помогао је у сахрањивању свих троје деце и постарао се за храну и чисту одећу за ожалошћену породицу. По повратку кући, брат Талмиџ је бацио своју одећу, окупао се у раствору цинка, изоловао од своје породице и одлежао благи облик болести.20
У питању је толико живота око нас. Свеци прузимају на себе Спаситељево име постајући свети и послужујући свима без обзира како и где стоје - спашавамо животе када то чинимо.21
На крају, верујем да Му морамо веровати када преузмемо на себе Његово име. На састанку ком сам присуствовао једне недеље, једна млада жена упитала је нешто попут: „Мој дечко и ја смо недавно раскинули, и он је одлучио да напусти Цркву. Рекао ми је да никада није био срећнији. Како је то могуће?
Спаситељ је одговорио на ово питање када је рекао Нефијцима: „Али, не буде ли [ваш живот сазидан] на јеванђељу моме, а буде [сазидан] на делима људским, или на делима ђаволовим, заиста, кажем вам, за кратко [ћете] се радовати делима својим, и убрзо долази крај”.22 Једноставно, нема трајне радости изван Јеванђеља Исуса Христа.
Међутим, на том састанку сам размишљао о многим добрим људима које познајем који се боре са великим проблемима и заповестима које им падају веома тешко. Питао сам се: „Шта би им Спаситељ још могао рећи?ˮ23 Мислим да би питао: „Верујеш ли ми?”24 Жени која је боловала од крварења, рекао је: „Вера твоја поможе ти; иди с миром”.25
Један од омиљених стихова ми је Joван 4:4, који гласи: „А ваљало Му је проћи кроз Самарију.”
Зашто волим тај стих? Због тога што Исус није морао да иде у Самарију. Јевреји његовог времена презирали су Самарјане и путовали обилазећи око Самарије. Али Исус је одлучио да оде тамо како би пред свим људима по први пут изјавио да је Он обећани Месија. За ову поруку, не само да је изабрао одбачену групу, већ и жену - не било коју жену, већ жену која је живела у греху - некога кога су у то време сматрали најнижом од најнижих. Верујем да је Исус то учинио како би свако од нас увек могао разумети да је Његова љубав већа од наших страхова, наших зависности, наших сумњи, наших искушења, наших греха, наших разорених породица, наше депресије и анксиозности, наше хроничне болести, нашег сиромаштва, или злостављања, или очаја, и наше усамљености.26 Он жели да сви знају да не постоји ништа ни ико кога Он не може исцелити и довести до трајне радости.27
Његова благодат је довољна.28 Он се спустио испод свега. Моћ његовог Помирења је моћ да превазиђемо било који терет у свом животу.29 Порука жене на извору јесте да Он зна наше животне околности30 и да можемо увек ходати са Њим без обзира на ниво на ком се налазимо. Њој и свакоме од нас, Он говори: „А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.”31
На било ком животном путовању зашто бисте се икада окренули од јединог Спаситеља који има моћ да вас исцели и избави? Без обзира на цену коју морате платити како бисте Му веровали, вредна је тога. Моја браћо и сестре, одлучимо да увећамо веру у Небеског Оца и нашег Спаситеља, Исуса Христа.
Из дубине своје душе, износим сведочанство да је Црква Исуса Христа светаца последњих дана Спаситељева Црква коју води живи Христ, преко истинског пророка. Моја је молитва да ћемо са вером преузети на себе име Исуса Христа - гледајући како Он гледа, служећи како је Он служио, верујући да је Његова благодат довољна да нас доведе кући и у трајну радост. У име Исуса Христа, амен.