Покушајте, покушајте, покушајте
Спаситељ утискује своје име у ваша срца. И ви осећате чисту љубав Христову за друге и за себе.
Моја драга браћо и сестре, захвалан сам на прилици да вам се обратим. Ова конференција је била узвишена и поучна за мене. Музика и изговорене речи ушли су у наша срца посредством Светог Духа. Молим се да вам оно што будем говорио буде пренето тим истим Духом.
Пре много година био сам први саветник председника подручја у источном делу Сједињених Америчких Држава. Више пута би ми, док смо се возили у наше мале огранке, рекао: „Хал, када упознаш некога, опходи се према њему као да је у великој невољи, и бићеш у праву у више од половине ситуација.ˮ Не само да је био у праву, већ сам током година научио да је итекако подбацио у својој процени. Данас желим да вас охрабрим у тешким ситуацијама са којима се суочавате.
Наш смртнички живот креирао је брижни Бог, као проверу и извор раста за сваког од нас. Сећате се Божјих речи о Његовој деци код стварању света: „И искушаћемо их тиме, да бисмо видели да ли ће чинити све оно што им Господ Бог њихов буде заповедио.”1
Од самог почетка те провере нису биле једноставне. Због смртничких тела суочавамо се са искушењима. Сви ми живимо у свету у којем се Сотонин рат против истине и против наше личне среће све више појачава. Чини се да се свет и ваш живот све више комешају.
Моје уверење је ово: брижни Бог, који нам је омогућио те провере, такође је осмислио сигуран начин да прођете кроз њих. Небески Отац је толико волео свет да је послао Свог вољеног Сина да нам помогне.2 Његов син, Исус Христ, дао је свој живот за нас. Исус Христ је у Гетсеманији и на крсту понео терет свих наших грехова. Искусио је све туге, боли и последице наших греха како би нас могао утешити и ојачати у свакој животној провери.3
Сећате се да је Господ рекао својим слугама:
„Отац и ја једно смо. Ја сам у Оцу и Отац у мени; и у мери у којој ме примисте, ви сте у мени и ја у вама.
Стога, ја сам међу вама, и добар сам пастир, и камен Израелов. Онај који гради на овој стени никада неће пропасти.”4
И наш пророк, председник Расел М. Нелсон, изнео је исту тврдњу. Штавише, описао је начин на који бисмо могли да градимо на тој стени и примимо Господње име у своја срца, да нас води кроз наша искушења.
Рекао је: „Ви, који сте у овом тренутку разочарани, запамтите, живот не треба да буде лак. Морамо доживљавати искушења и подносити жалост дуж пута. Када се сетите да ‘у Бога све је могуће’ (Лука 1:37), знајте да је Он ваш Отац. Ви сте син или ћерка створени на Његову слику, који захваљујући својој достојности примате откривање које вам помаже у вашим праведним настојањима. Можете преузети на себе свето име Господње. Можете се квалификовати да говорите у свето име Божје (видети УИЗ 1:20).”5
Речи председника Нелсона nas подсећају на обећање које се налази у причесној молитви, обећање које наш Небески Отац испуњава када чинимо оно што смо обећали.
Послушајте те речи: „О Боже, Вечни Оче, молимо Те у име Сина Твога, Исуса Христа, да благословиш и посветиш овај хлеб душама свих оних који га буду узимали, да га могу јести у спомен на тело Сина Твога, и посведочити Теби, о Боже, Вечни Оче, да су вољни преузети на себе име Сина Твога, и увек га се сећати, и држати заповести које им Он даде, да Дух Његов може увек бити с њима. Aмен.”6
Сваки пут када кажемо aмен када се та молитва нуди у наше име, заветујемо се да смо узимањем хлеба спремни да преузмемо на себе свето име Исуса Христа, увек Га се сећамо и држимо Његове заповести. Заузврат, Он нам обећава „да можемо увек имати Његовог Духа да буде са нама”. Због ових обећања, Спаситељ је стена на којој можемо да стојимо сигурно и без страха, у свакој олуји са којом се суочимо.
Док сам размишљао о речима завета и одговарајућим обећаним благословима, питао сам се шта значи бити вољан преузети на себе име Исуса Христа.
Председник Далин Х. Оукс је објаснио: „Значајно је да када учествујемо у причести, не сведочимо да преузимамо на себе име Исуса Христа. Сведочимо да смо вољни да то учинимо. (Видети УИЗ 20:77.) Чињеница да само сведочимо о својој спремности наговештава да се нешто друго мора десити пре него што у најважнијом смислу заправо преузмемо на себе то свето име.”7
Изјава да смо „вољни да преузмемо на [себе]” Његово име говори нам да, мада смо прво преузели Спаситељево име када смо се крстили, преузимање Његовог имена није завршено крштењем. Морамо непрестано радити на преузимању Његовог имена током читавог живота, укључујући и време када обнављамо завете за причесним столом и склапамо завете у Господњим светим храмовима.
Дакле, два кључна питања за сваког од нас су: „Шта морам да радим да бих преузео на себе Његово име?” и „Како ћу знати када напредујем”?
Изјава председника Нелсона даје одговор који је од помоћи. Рекао је да можемо преузети Спаситељево име на себе и да можемо говорити у Његово име. Када говоримо у Његово име, служимо Му. „Јер како да човек позна господара коме не служи и који му је стран, и који је далеко од мисли и намера срца његовог?”8
Да бисмо говорили за Њега потребна је молитва вере. Треба ревносно да се молимо Небеском Оцу да бисмо знали које речи да користимо како бисмо помогли Спаситељу у Његовом делу. Морамо се квалификовати за ово обећање: „Да ли гласом моjим или гласом слугу моjих, исто је.”9
Па ипак, да бисмо преузели на себе Његово име, потребно је више него само да говоримо у Његово име. Постоје осећања у нашим срцима која морамо имати да бисмо се квалификовали као Његове слуге.
Пророк Мормон је описао осећања која нас квалификују и омогућавају нам да преузмемо на себе Његово име. Ова осећања укључују веру, наду и милосрђе, што је чиста љубав Христова.
Moрмон је објаснио:
„Судим да имате веру у Христа. Јер ако немате веру у Њега тада нисте достојни да се убројите међу народ Цркве Његове.
И опет, љубљена браћо моја, говорио бих вам о нади. Како бисте могли веру стећи уколико немате наду?
И шта је то чему се надате? Гле, кажем вам да ћете имати наду кроз помирење Христово и моћ васкрсења Његовог, да будете подигнути у живот вечни, а то због вере ваше у Њега, по обећању.
Стога, има ли човек веру мора имати и наду, јер без вере не може бити ни наде.
И опет, гле, кажем вам, не може човек имати веру и наду није ли кротак и смеран у срцу.
Није ли тако, вера његова и нада су узалуд, јер нико није достојан пред Богом осим кротких и смерних у срцу. И ако је човек кротак и смеран у срцу, и моћу Светог Духа признаје да Исус јесте Христ, мора имати милосрђа, јер ако нема милосрђа, ништа је. Стога мора имати милосрђа.ˮ
Након што је описао милосрђе, Мормон наставља:
„Али милосрђе је чиста љубав Христова, и траје заувек. И ко год се нађе да га има у последњи дан, биће му добро.
Стога, љубљена браћо моја, молите се Оцу свом снагом срца, да се испуните оном љубављу коју Он подари свима онима који су прави следбеници Сина Његовог, Исуса Христа, да постанете синови Божји. Да ми, када се Он појави, будемо попут Њега јер ћемо га видети онаквог какав јесте, да можемо имати ту наду, да можемо бити очишћени, баш као што је Он чист. Амен.”10
Моје сведочанство је да Спаситељ утискује своје име у ваша срца. За многе од вас, ваша вера у Њега се увећава. Имате више наде и оптимизма. И осећате чисту љубав Христову за друге и за себе.
Видим то у мисионарима који служе широм света. Видим у члановима који говоре својим пријатељима и члановима породице о Цркви Исуса Христа светаца последњих дана. Мушкарци, жене, млади људи, па чак и деца послужују из љубави према Спаситељу и својим ближњима.
Након првог извештаја о катастрофама широм света, чланови праве планове да иду на спасавање, понекад преко океана, а да то нико не тражи од њих. Понекад је тешко чекати док разорена област не буде спремна да их прими.
Схватам да неки од вас који слушају данас сматрају да ваше невоље надвладавају вашу веру и наду. И можда чезнете за љубављу.
Браћo и сестре, Господ вам даје прилике у вашем окружењу да осећате и делите Његову љубав. Можете се молити са сигурношћу да ће вас Господ водити да волите некога у Његово име. Он одговара на молитве кротких добровољаца попут вас. Осетићете Божју љубав према вама и за особу којој служите за Њега. Када помажете Божјој деци у њиховим невољама, сопствене невоље вам могу изгледати мање. Ваша вера и ваша нада ће ојачати.
Сведок сам те истине. Током живота, моја жена је говорила за Господа и служила људима за Њега. Као што сам већ поменуо раније, један од наших бискупа ми је једном рекао: „Задивљен сам. Сваки пут кад чујем за особу из одељења која је у невољи, пожурим да помогнем. Ипак, док не стигнем, ваша жена је већ ту.ˮ То се односи на сва места где смо живели 56 година.
Сада може да изговори само неколико речи дневно. Посећују је људи које је волела за Господа. Свако вече и јутро заједно певамо химне и молимо се. Морам да будем глас у молитвама и песмама. Понекад са њених усана читам речи химни. Више воли дечје песме. Чини се да је то најбоље сажето у песми „Трудим се да будем као Исусˮ.11
Неки дан, након рефрена „Волите једни друге као што Исус воли вас. Покушајте да покажете љубазност у свему,” рекла је меко, али јасно: „Покушајте, покушајте, покушајте.” Мислим да ће, када Га буде видела, открити да је наш Спаситељ утиснуо своје име у њено срце и да је постала попут Њега. Он је сада носи кроз њене невоље, као што ће носити вас кроз ваше.
Износим посебно сведочанство да вас Спаситељ познаје и воли. Зна ваше име као што ви знате Његово. Зна за ваше невоље. Доживео их је. Својим помирењем превладао је свет. Ако сте вољни да преузмете на себе Његово име, подићи ћете безбројна бремена других. И временом ћете открити да боље познајете и више волите Спаситеља. Његово име ће бити у вашем срцу и утиснуто у вашем сећању. То је име којим ћете бити позвани. Тако сведочим, са захвалношћу за Његову брижну доброту према мени, мојим најдражима и према вама, у име Исуса Христа, амен.