Рањени
У посуди земаљских искушења, стрпљиво идите напред и Спаситељева исцељујућа моћ донеће вам светло, разумевање, мир и наду.
Дана 22. марта 2016, нешто пре осам сати ујутро, на бриселском аеродрому експлодирале су две терористичке бомбе. Старешина Ричард Норби, старешина Мејсон Велс и старешина Џозеф Емпи одвели су сестру Фани Клејн на аеродром за лет на њену мисију у Кливленду, у Охају. Тридесет двоје људи изгубило је живот и сви мисионари су били повређени.
Најозбиљније повређен мисионар био је старешина Ричард Норби, стар 66 година, који је служио са својом женом, сестром Пам Норби.
Старешина Норби присетио се тог тренутка:
Одмах сам знао што се догодило.
Покушао сам да се склоним на безбедно место, али одмах сам пао… Видео сам да ми је лева нога тешко повређена. [Приметио] сам како ми црна гар, скоро као паукова мрежа, виси са обе руке. Благо сам је повукао, али схватио сам да није у питању гар, већ моја изгорела кожа. Моја бела кошуља почела је да црвени од повреде на леђима.
„Када ми је до свести допрло оно што се управо догодило [имао] сам веома упечатљиву мисао… да Спаситељ зна где сам, штa се управо дешава и [шта] доживљавам у том тренутку”.1
Ричарду Норбију и његовој жени Пам предстојали су тешки дани. Био је подвргнут индукованој коми, након чега су уследиле операције, инфекције и велика неизвесност.
Ричард Норби је преживео, али његов живот никада више неће бити исти. Две и по године касније његове ране још зацељују; протеза му замењује део ноге који недостаје; сваки корак је другачији него пре оног тренутка на аеродрому у Бриселу.
Зашто би се ово догодило Ричарду и Пам Норби?2 Били су верни својим заветима, претходну мисију служили су у Обали Слоноваче, и подигли су дивну породицу. Неко би разумљиво могао рећи: „Није фер! Једноставно није право! Давали су своје животе за Јеванђеље Исуса Христа. Како се то могло догодити?ˮ
То је смртност
Мада се појединости разликују, трагедије, неочекиване провере и искушења, и физичка и духовна, погађају све нас јер је то смртност.
Док сам јутрос размишљао о говорницима само на овом заседању конференције, схватио сам да су двоје изгубили децу, а троје унучад која су се неочекивано вратила у свој небески дом. Нико није поштеђен болести и туге, и као што је речено, управо ове седмице, анђео на земљи ког сви волимо, сестра Барбара Балард, лагано је прошла кроз вео. Председниче Балард, никада нећемо заборавити ваше јутрошње сведочанство.
Ми тражимо срећу. Чезнемо за миром. Надамо се љубави. И Господ нас обасипа чудесним обиљем благослова. Али помешано са радошћу и срећом, једно је сигурно: биће тренутака, сати, дана, понекад година, кад ће ваша душа бити рањена.
Света писма поучавају да ћемо окусити горко и слатко3 и да ће постојати „супротност у свему”.4 Исус је рекао: „[Ваш Отац] заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.”5
Душевне ране нису јединствене за богате или сиромашне, једну културу, једну нацију или једну генерацију. Погађају све и део су учења које нам ово смртничко искуство пружа.
Праведници нису поштеђени
Моја порука данас посебно је намењена онима који држе заповести Божје, који држе своја обећања Богу и који се, попут Норбијевих и многих других мушкараца, жена и деце у овој светској публици, суочавају са искушењима и изазовима који су неочекивани и болни.
Наше ране могу бити последица природних катастрофа или несрећних случајева. Могу бити због неверног мужа или жене, што наглавачке окреће живот праведног супружника и деце. Ране могу бити последица таме и меланхолије депресије, изненадне болести, патње или преране смрти некога кога волимо, туге због члана породице који одбацује своју веру, усамљености када околности не донесу вечног сапутника или стотине других разарајућих, болних „туга које се не вид[е]ˮ.6
Сви разумемо да су тешкоће део живота, али када нас лично погоде, могу нас тешко уздрмати. Иако долазе без упозорења, треба да будемо спремни. Апостол Петар је рекао: „Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа.”7 Заједно са блиставим бојама среће и радости, тамније обојене нити искушења и трагедије дубоко су уплетене у тканину плана нашег Оца. Ове борбе, иако тешке, често постају наши највећи учитељи.8
Када причамо чудесну причу о 2060 Хеламанових младих ратника, волимо овај стих: „Ипак, по доброти Божјој, и на велико чуђење наше, а и на радост целе војске наше, не беше међу њима ни једне душе која страдаше.ˮ
Али реченица се наставља: „И не беше ни једне душе међу њима која не задоби мноштво рана.”9 Сваки од 2060 њих је задобио много рана, и свако од нас ће бити рањен у бици живота, било физички, духовно или обоје.
Исус Христ је наш добри Самарјанин
Никад не одустајте - колико год да су ране ваше душе дубоке, који год да им је узрок, где год или кад год да се догоде и колико год да трају, сврха им није да духовно страдате. Предодређени сте да духовно преживите и цветате у својој вери и поверењу у Бога.
Бог није створио наше духове да буду независни од Њега. Наш Господ и Спаситељ Исус Христ, непроцењивим даром свог помирења не само да нас спашава од смрти и нуди нам, захваљујући покајању, опроштај наших грехова, него је такође спреман да нас спасe од туга и боли наших рањених душа.10
Спаситељ је наш добри Самарјанин,11 послат „да исцели рањне у срцу”.12 Он нам прилази кад други пролазе поред нас. Самилосно ставља исцељујући мелем на наше ране и повезује их. Носи нас. Брине за нас. Моли нас: „До[ђите] к мени… и ја ћу [вас] исцелити.”13
И [Исус] ће… трп[ети] боли и невоље и искушења сваке врсте да… [може] преузети на себе боли и болести свога народа … милостиво [узимајући] на себе слабости [наше].”14
Дођите, ви неутешни, где год венули;
Дођите до седишта милости, одлучно клекните.
Овамо донесите своја рањена срца; овде изреците своју тескобу.
На Земљи нема туге коју небо не може исцелити.15
У тренутку огромне патње, Господ је рекао пророку Џозефу: „Све [ће ти] то пружити искуство, и биће за добро твоје.”16 Како болне ране могу бити за наше добро? У посуди земаљских искушења, стрпљиво идите напред и Спаситељева исцељујућа моћ донеће вам светло, разумевање, мир и наду.17
Никад не одустајте
Молите се свим својим срцем. Ојачајте своју веру у Исуса Христа, у Његову стварност, у Његову благодат. Држите се Његових речи: „Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим.”18
Сетите се, покајање је јак духовни лек.19 Држите заповести и будите достојни Уешитеља, имајући на уму да је Спаситељ обећао: „Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.”20
Мир храма је умирујући мелем рањеној души. Враћајте се у дом Господњи рањеног срца и са именима чланова своје породице што чешће можете. Храм пројектује наш кратак тренутак у смртности на велики екран вечности.21
Погледајте уназад, сећајући се да сте доказали своју достојност у свом предсмртничком стању. Ви сте одважно дете Божје и уз Његову помоћ можете победити у биткама овог палог света. Учинили сте то раније и можете поновно.
Гледајте напред. Ваше невоље и туге су веома стварне, али неће трајати заувек.22 Ваша мрачна ноћ ће проћи, јер „Син… [устаде] с исцељењем на крилима својим”.23
Норбијеви су ми рекли: „Понекад нам разочарење долази у посету, али никада му није дозвољено да остане.”24 Апостол Павле је рекао: „У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду; прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.”25 Можда сте исцрпљени, али никада не одустајте.26
Чак и са личним болним ранама, инстинктивно ћете се окренути према другима, са вером у Спаситељево обећање: „Ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.”27 Рањени који негују ране других су Божји анђели на Земљи.
За само неколико тренутака чућемо нашег вољеног пророка, председника Расела М. Нелсона, човека бескрајне вере у Исуса Христа, човека наде и мира, кога Бог воли али који није био поштеђен рана душе.
Године 1995, његовој ћерци Емили је, док је очекивала дете, откривен рак. Било је дана наде и среће када се родило њено здраво дете. Али рак се вратио и њихова вољена Емили је преминула само две седмице након свог 37. рођендана, оставивиши свог брижног мужа и петеро младе деце.
На генералној конференцији, убрзо након њене смрти, старешина Нелсон се поверио: „Сузе туге су ми текле заједно са жељама да сам могао више да учиним за нашу ћерку… Да сам имао моћ васкрсења, био бих у искушењу да [је] вратим натраг… [Али] Исус Христ носи те кључеве и искористиће их за Емили… и за све људе у право Господње време.”28
Прошлог месеца, док је био у посети свецима у Порторику, и сећајући се прошлогодишњег разорног урагана, председник Нелсон је говорио са љубављу и самилошћу:
„[То] је део живота. Због тога смо овде. Овде смо да бисмо добили тело и били искушани и проверени. Неке од тих провера су физичке; неке су духовне, а ваша искушења овде су и физичка и духовна.”29
„Нисте одустали. [Веома] се поносимо вама. Ви, верни свеци, изгубили сте много, али кроз све то неговали сте своју веру у Господа Исуса Христа.”30
„Држањем Божјих заповести можемо пронаћи радост чак и у нашим најгорим околностима.”31
Све сузе биће отрте
Моја браћо и сестре, моје обећање вама је да ће вам пораст вере у Господа Исуса Христа донети додатну снагу и већу наду. За вас, праведне, Исцелитељ наших душа ће, у своје време и на свој начин, исцелити све ваше ране.32 Никаква неправда, прогон, искушење, туга, бол, патња, рана - колико год дубоки, колико год широки, колико год болни - неће бити искључени из утехе, мира и трајне наде у онога чије ће нам раширене руке и рањени дланови пожелети добродошлицу назад у Његово присуство. Тог дана ће, како апостол Јован сведочи, праведни „који дођоше од невоље великеˮ33 стајати „ обучени у беле хаљине… пред престолом Божијим”. Јагње ће се „уселити у [нас]… и Бог ће отрти сваку сузу од очију [ваших] ˮ.34 Тај дан ће доћи. Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.