Изаберите данас
Величина наше вечне среће зависи од тога да ли ћемо избрати живог Бога и придружити Му се у Његовом делу.
Измишљени лик Мери Попинс је типична енглеска дадиља - која је уз то поседовала и чаробне моћи.1 Долеће са ветром како би помогла проблематичној породици Бенкс из улице Трешњиног дрвореда број 17 у едвардијанском Лондону. Одговорност јој је брига о деци, Џејн и Мајклу. На чврст, али љубазан начин, почиње да их поучава драгоценим лекцијама на јединствен и магичан начин.
Џејн и Мајкл остварују значајан напредак, али Мери одлучује да је време да настави даље. На сцену ступа Мерин пријатељ, оџачар Берт, који покушава да је одврати од одласка. Он се не слаже: „Али, они су добра деца, Мери.ˮ
Мери одговара: „Да ли бих се трудила око њих да нису? Али не могу да им помогнем ако ми не допусте, а никога није теже поучавати од детета које мисли да све зна.ˮ
Берт поставља питање: „И шта онда?ˮ
Мери одговара: „Стога морају сами да науче следећи потез.”2
Браћо и сестре, попут Џејн и Мајкла Бенкс, ми смо „добра децаˮ око које се вреди трудити. Наш Небески Отац жели да нам помогне и благослови нас, али Му ми не дозвољавамо увек. Понекад се понашамо као да већ све знамо. И ми, такође, треба да сами предузмемо „следећи потезˮ. Зато смо и дошли на земљу из предсмртничког, небеског дома. Наш „потезˮ подразумева доношење одлука.
Циљ Nебеског Оца у родитељству није да његова деца раде оно што је исправно, него да Његова деца изаберу да раде оно што је исправно и на крају постану попут Њега. Да је само желео да будемо послушни, користио би непосредне награде и казне како би утицао на наше понашање.
Међутим, Бог није заинтересован да Његова деца буду само обучени и послушни „кућни љубимциˮ који Му неће грицкати папуче у небеском дневном боравку.3 Не, Бог жели да Његова деца духовно напредују и придруже Му се у Његовом делу у вези са породицом.
Бог је успоставио план којим можемо постати наследници у Његовом царству, заветни пут којим нас води да постанемо попут Њега, имамо живот какав Он има и живимо заувек као породице у Његовом присуству.4 Лични избор је био и остао важан за тај план, о којем смо сазнали у нашем претсмртничком постојању. Прихватили смо план и одлучили да дођемо на земљу.
Да би било осигурано да ћемо исказати веру и научити да правилно користимо слободу избора, вео заборава је прекрио наш ум како се не бисмо сећали Божјег плана. Без тог вела, Божје намере се не би испуниле јер не бисмо могли напредовати и постати поуздани наследници какви жели да будемо.
Пророк Лехи је рекао: „Стога, Господ Бог даде човеку да он сам делује. Човек, дакле, не би могао сам деловати да га овај или онај не наводи.”5 У основи, једну опцију представља Исус Христ, Прворођени од Оца. Другу опцију представља Сотона, Луцифер, који жели да уништи слободну вољу и узурпира власт.6
У Исусу Христу, „имамо заступника код Оца”.7 Након што је извршио своју помирбену жртву, Исус се „успе на небо… да затражи од Оца права своја на милост коју има према деци човечјој. И имајући права на милост, „Он заступа дело деце човечје”.8
Христово заступање код Оца у наше име није у супротности. Исус Христ, који је дозволио да се Његова воља стопи са Очевом, 9 не би заговарао ништа осим онога што је Отац одувек желео. Небески Отац се несумњиво радује и поздравља наше успехе.
Сврха Христовог заступништва је, барем једним делом, да нас подсети да је Он платио за наше грехе и да нико није ван домета Божје милости.10 Онима који верују у Исуса Христа, покају се, крсте се и издрже до краја - процес који води ка измирењу11 - Спаситељ опрашта, исцељује и заступа их. Он је наш помоћник, утешитељ и посредник који потврђује и гарантују наше измирење са Богом.12
У потпуном контрасту, Луцифер је опадач или тужилац. Јован откровитељ описао је коначни пораз Луцифера: „И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство Бога нашег, и област Христа Његовог. Зашто? „Јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ. И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свог.”13
Луцифер је тај опадач. Говорио је против нас у предсмртничком постојању, и наставља да нас критикује у овом животу. Настоји да нас повуче у понор. Жели да доживимо бескрајно јао. Он нам говори да нисмо дорасли, да нисмо довољно добри, да нема опоравка од грешке. Он је највећи силеџија, онај који нас удара када смо доле.
Да Луцифер учи дете да хода и дете се спотакне, вриштао би на дете, казнио га и рекао му да престане да покушава. Луциферови начини доводе до обесхрабености и очаја - на крају и увек. Овај отац лажи је највећи продавац лажи14 и лукаво ради да би нас преварио и збунио, „јер Он настоји да сви људи буду бедни као што је он сам”.15
Да Христ учи дете да хода и дете се спотакне, Он би помогао детету да устане и подстакао га на следеће кораке.16 Христ је помагач и утешитељ. Његови начини доносе радост и наду - на крају и увек.
Божји план укључује смернице за нас, које се у Светим писмима спомињу као заповести Ове заповести нису ни каприциозни комплет нити произвољна збирка наметнутих правила, одређена само да би нас обучила у послушности. Повезане су са нашим развојем божанских особина, враћањем Небеском Оцу и примањем трајне радости. Послушност Његовим заповестима није слепа; ми свесно бирамо Бога и његов пут до куће. Образац за нас је исти као и за Ада и Еву, којима „Бог даде заповести, пошто им обзнани план откупљења”.17 Иако Бог жели да будемо на путу завета, омогућава нам достојанство да бирамо.
Заиста, Бог жели и очекује да сва Његова деца бирају за себе, и усмерава их. Неће нас приморавати. Даром слободне воље, Бог дозвољава Својој деци „да сами за себе делују, не да ко над њима делује”.18 Слободна воља нам омогућава да изаберемо да ли ћемо кренути путем, или не. Дозвољава нам да сиђемо са њега или останемо. Баш као што не можемо бити присиљени да послушамо, не можемо бити присиљени да не послушамо. Нико нас, без наше сарадње, не може одвести са пута. (Ово не треба мешати са онима чија се слободна воља крши. Они нису скренули са пута; они су жртве. Примају Божје разумевање, љубав и саосећање.)
Када скренемо са пута, Бог је жалостан јер зна да ће нас то на крају, неумитно, водити ка смањењу среће и губитку благослова. О скретању са пута у Светим писмима се говори као о греху, а све мања срећа која следи и губитак благослова назива се казна. У том смислу, Бог нас не кажњава; казна је последица наших избора, не Његових.
Када откријемо да нисмо на путу, можемо ту да останемо или да, због помирења Исуса Христа, одлучимо да окренемо наше кораке и вратимо се. У Светим писмима се процес доношења одлуке о промени и повратку на пут назива покајање. Пропуштање да се покајемо значи да бирамо да будемо дисквалификовани од благослова које Бог жели да нам да. Ако нисмо вољни да уживамо у ономе што смо примили, вратићемо се на своје место да бисмо уживали у ономе што смо вољни да примимо19 - а то је наш избор, не Божји.
Без обзира на то колико дуго смо ван пута или колико смо далеко одлутали, у тренутку када одлучимо да се променимо, Бог нам помаже да се вратимо.20 Из Божје перспективе, искреним покајањем и постојаним хрљењем напред у Христу, када се вратимо на пут, биће као да никада нисмо скренули.21 Спаситељ плаћа за наше грехе и спречава смањивање наше среће и благослова. У Светим писмима то се назива опроштај. После крштења, сви чланови склизну са пута - неки од нас чак излете. Стога, испољавање вере у Исуса Христа, покајање, примање Његове помоћи и опроштаја, нису једнократни догађаји, већ животни процеси, процеси који се понављају и чести су. На тај начин „издржавамо до краја”.22
Треба да изаберемо коме ћемо служити.23 Величина наше вечне среће зависи од тога да ли ћемо избарати живог Бога и придружити Му се у Његовом делу. Док настојимо да самостално „направимо следећи потезˮ, практично исправно користимо своју слободну вољу. Као што су две бивше председнице Потпорног друштва рекле, не треба да будемо „бебе којима је све време потребно мажење и исправљање”.24 Не, Бог жели да постанемо зреле одрасле особе и да владамо собом.
Избор да следимо Очев план је једини начин да постанемо наследници у Његовом царству; само тада нам може веровати да нећемо чак ни тражити оно што је супротно Његовој вољи.25 Али морамо запамтити да „никога није теже поучавати од детета које мисли да све знаˮ. Стога морамо бити вољни да будемо поучавани на Господњи начин од стране Господа и Његових слугу. Можемо имати поверења да смо вољена деца небеских родитеља26 и вредни труда и имати сигурност да бити самостални никада неће значити „сами”.
Као што је пророк Јаков из Мормонове књиге рекао, кажем и ја:
„Зато, развеселите срца своја, и сетите се да сте слободни да сами за себе делујете - да изаберете пут вечне смрти или пут вечног живота.
Стога, љубљена браћо моја, измирите се са вољом Божјом, а не вољом ђаволовом… И сетите се, пошто се са Богом измирите, да се спашавате једино преко и посредством благодати Божје.”27
Зато, изаберите веру у Христа; изаберите покајање; изаберите да се крстите и примите Светог Духа; одлучите да се савесно припремите и достојно учествујете у причести; изаберите да склапате завете у храму; и изаберите да служите живом Богу и Његовој деци. Наши избори одређују ко смо и ко ћемо постати.
Закључујем са остатком Јаковљевог благословоа: „Стога, нека вас Бог подигне… од смрти вечне моћу помирења, да можете бити примљени у вечно царство Божје.”28 У име Исуса Христа, амен.