Чврсти и постојани у вери у Христа

старешина Д. Тод Кристоферсон

Већe дванаесторице апостола

Да бисмо чврсто и непоколебљиво истрајали у вери у Христа, потребно је да Јеванђеље Исуса Христа продре у срце и душу.

У историји Старог завета, читамо о узастопним периодима када су синови Израелови поштовали свој завет са Јахвом и служили Му, и друга времена када су игнорисали тај завет и обожавали идоле или Валa.¹

Ахавова владавина била је један од периода отпадништва у северном Израеловом царству. Пророк Илија је једном приликом рекао цару Ахаву да окупи Израелце, као и пророке или свештенике Валове на планини Кармел. Када се народ скупио, Илија им је рекао: „Докле ћете храмати на обе стране? [Или другим речима: „Када ћете одлучити једном за свагда”] Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи.”² Стога је Илија затражио да и он и Валови пророци исеку на комаде младог бика и положе на дрва на њиховим олтарима, али „огањ да не подмећу”.³ „Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече.”⁴

Сећате се да су се свештеници Валови сатима викањем обраћали својим непостојећим боговима, али „никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује”.⁵ Када је дошао ред на Илију, поправио је разбијени олтар Господњи, положио дрво и жртву на њега, а затим наредио да се све полије водом, не једном, него три пута. Није било сумње да ни он нити било каква друга људска сила не би могла упалити ватру.

„А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово…

Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.

А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.”⁶

Данас би Илија рекао:

Или Бог, наш Небески Отац, постоји, или не постоји, али ако постоји, поштујте Га.
Или је Исус Христ Син Божји, васкрсли Откупитељ човечанства, или није, али ако јесте, следите Га.
Или је Мормонова књига реч Божја, или није, али ако јесте, онда се приближите Богу проучавајући је и држећи њене прописе.”⁷
Или је Џозеф Смит видео Оца и Сина и разговарао са њима оног пролећног дана 1820. године или није, али ако јесте, онда следите пророчки плашт, укључујући и кључеве печаћења које сам му ја, Илија, доделио.

На претходној генералној конференцији, председник Расел М. Нелсон је изјавио: „Не морате се питати шта је тачно [видети Moрони 10:5]. Не морате се питати коме можете безбедно веровати. Личним откривењем можете примити сопствено сведочанство да је Мормонова књига реч Божја, да је Џозеф Смит пророк, и да је ово Господња Црква. Без обзира на то шта други могу да кажу или ураде, нико вам никада не може узети, из срца и душе, сведочанство о томе шта је истинито.”⁸

Када је Јаков обећао да Бог „даје свакоме без разлике” онима који траже Његову мудрост,⁹ такође је упозорио:

„Али нека иште с вером, не сумњајући ништа. Јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.

Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.”¹⁰

С друге стране, наш Спаситељ је био савршен пример стабилности. Рекао је: „Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.”¹¹ Размотрите ове описе из Светих писама о мушкарцима и женама који су, као и Спаситељ, били чврсти и непоколебљиви:

Они „беху обраћени у праву веру. И не хтедоше да одступе од ње, јер беху чврсти и постојани и непоколебљиви, вољни да са свом марљивошћу држе заповести Господњих.”¹²

„Умови њихови су постојани, и уздање своје ослањају на Бога без престанка.”¹³

„Али гле, и сами знате, јер се осведочисте да сви они који су приведени к знању истине… су чврсти и постојани у вери, и у ономе чиме беху учињени слободнима.”¹⁴

„И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.”¹⁵

Да бисмо истрајали чврсто и непоколебљо у вери у Христа, потребно је да Јеванђеље Исуса Христа продре у срце и душу, што значи да Јеванђеље не постаје само један од многих утицаја у животу човека, него одређујући фокус његовог живота и карактера. Господ каже:

„И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.

И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.

И… бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.”¹⁶

То је завет који склапамо својим крштењем и у храмским обредима. Али, неки још нису у потпуности примили Јеванђеље Исуса Христа у своје животе. Мада су, као што Павле каже, крштењем сахрањени са Христом, још увек им недостаје део да „као што уста Христос из мртвих… тако и ми у новом животу да ходимо.”¹⁷ Јеванђеље их још увек не одређује. Још нису усредсређени на Христа. Селективни су у вези са доктринама и заповестима које ће следити, где и када ће служити у Цркви. Насупрот томе, држањем својих завета у потпуности, они који су „изабрани” по завету¹⁸ избегавају обману и остају чврсти у вери у Христа.

Већина нас се у овом тренутку налази у секвенци између друштвено мотивисаног учешћа у јеванђеоским обредима с једне стране и потпуно развијене христолике посвећености Божјој вољи с друге стране. Негде дуж тe секвенце, добра вест Јванђеља Исуса Христа улази у наше срце и преузима нашу душу. Можда се то не дешава у тренутку, али сви би требало да се крећемо према том благословеном стању.

То је изазовно, али је од виталног значаја да останемо чврсти и постојани када се прочистимо „у пећи невоље”,¹⁹ нешто што у смртности долази пре или касније. Без Бога, ова мрачна искуства су одговорна за безнађе, очај, па и горчину. Са Богом, утеха замењује бол, мир замењује превирања, а нада надокнађује тугу. Када останемо чврсти у вери у Христа, то ће нам донети Његову подржавајућу благодат и подршку.²⁰ Он ће претворити искушење у благослов и, по речима Исаије, дати „накит место пепела.”²¹

Навео бих три примера о којима имам лично сазнање:

Постоји жена која пати од исцрпљујуће, хроничне болести која је упорна упркос медицинској пажњи, свештеничким благословима, посту и молитвама. Ипак, њена вера у моћ молитве и стварност Божје љубави према њој је непромењена. Она издржава из дана у дан (а понекад из сата у сат) служећи у Цркви када је позову, и, заједно са мужем, води рачуна о својој младој породици, са смешком колико год може. Њена самилост према другима је дубока, прочишћена сопственом патњом и често губи себе у служењу другима. И даље је постојана, и људи у њеном друштву се осећају срећно.

Један човек који је одрастао у Цркви, служио као пуновремени мисионар и оженио се дивном женом био је изненађен када су неки од његових браће и сестара почели да критикују Цркву и пророка Џозефа Смита. Након неког времена напустили су Цркву и покушали да и њега убеде да их следи. Као што се често дешава у таквим случајевима, бомбардовали су га есејима, подкастовима и видео снимцима критичара, од којих су већина били незадовољни бивши чланови Цркве. Његова браћа и сестре су се ругали његовој вери, рекавши му да је лаковеран и заведен. Није имао одговоре на све њихове тврдње, и његова вера је почела да се колеба под неуморном опозицијом. Питао се да ли треба да престане да иде у Цркву. Разговарао је са својом женом. Разговарао је са људима којима је веровао. Молио се. Док је медитирао у овом проблематичном стању ума, сетио се прилике када је осетио Светог Духа и тим Духом примио сведочанство о истини. Закључио је: „Ако сам искрен према себи, морам признати да ме је Дух дотакао више пута, а сведочанство Духа је стварно.ˮ Има обновљен осећај среће и мира који деле његова супруга и деца.

Муж и жена који су доследно и срећно следили савет браће у свом животу били су ожалошћени због тешкоћа које су имали да би добили децу. Потрошили су знатна средства у раду са способним медицинским стручњацима и након неког времена били су благословени сином. Међутим, трагично је што је након само годину дана беба била жртва несрећног случаја за који нико није био крив, али је довео до семикоматозе, уз значајно оштећење мозга. Добио је најбољу негу, али лекари не могу да предвиде како ће се ствари даље одвијати. Дете за које је овај пар толико радио и молио се да би дошло на свет, у извесном смислу им је одузето, и не знају да ли ће им се вратити. Сада се боре како да се побрину о најважнијим потребама бебе, док испуњавају своје друге одговорности. У том изузетно тешком тренутку обратили су се Господу. Ослањају се на „свакодневни хлебˮ који примају од Њега. Помажу им саосећајни пријатељи и породица и ојачани су свештеничким благословима. Постали су ближи једно другом, и њихова заједница је сада можда дубља и потпунија него што би иначе било могуће.

23. јула 1837. године, Господ је упутио откривење тадашњем председнику Већа дванаесторице апостола, Томасу Б. Маршу. Обухватало је следеће:

„И моли се за твоју браћу у Дванаесторици. Опомињи их оштро имена мога ради, и нека буду опоменути за све грехе њихове, и буди веран преда мном имену моме.

И након искушења њихових, и многих страдања, гле, Ја, Господ, приближићу им се, и ако не отврдну срца своја, и не укруте шије своје против мене, биће обраћени, и ја ћу их исцелити.”²²

Верујем да начела изражена у овим стиховима важе за све нас. Искушења и невоље које доживљавамо, као и било какве провере које Господ сматра подобнима, могу довести до нашег потпуног обраћења и исцељења. Али то се догађа ако, и само ако, не отврднемо срца или укрутимо шије против Њега. Ако останемо чврсти и постојани, додајте шта год да се деси, остварићемо обраћење о ком је Спаситељ говорио када је рекао Петру: „И ти кад год обративши се утврди браћу своју”,²³ обраћење које је тако потпуно да се не може поништити. Обећано исцељење је прочишћење и посвећење наших рањених душа, што нас чини светима.

Сетио сам се савета своје мајке: „Једи поврће; чиниће ти добро.” Наше мајке су у праву, и у контексту постојаности у вери, „конзумирање поврћаˮ је да се стално молите, свакодневно гостите Писмима, служите и богослужите у Цркви, достојно узимате причест сваке недеље, волите своје ближње и носите свој крст у послушности Богу сваки дан.²⁴

Увек се сећајте обећања о добрим стварима које ће доћи, сада и после овог живота, онима који су чврсти и постојани у вери у Христа. Сетите се вечног живота и радости светаца.²⁵ „О, сви ви који сте чистог срца, подигните главе своје и примите угодну реч Божју, и гостите се љубављу Његовом, јер то можете ако су вам мисли непоколебљиве, заувек.”²⁶ У име Исуса Христа, амен.