1. Гле, догоди се да ја, Нефи, дуго вапих Господу Богу своме, због ^асрџбе браће своје.

2. Али гле, срџба њихова се увећа против мене, толико да ми настојаху живот одузети.

3. Да, гунђаху против мене, говорећи: Млађи брат наш намерава да ^авлада нама. И имадосмо много неприлика због њега. Стога, убијмо га сада, како не бисмо били мучени због речи његових. Јер гле, нећемо га за владара свога, јер припада нама, који смо старија браћа, да владамо овим народом.

4. Ево, на овим плочама не пишем све речи којима гунђаху против мене. Али, довољно ми је да кажем да настојаху да ми живот одузму.

5. И догоди се да ме Господ ^аупозори да ја, ^бНефи, одем од њих и побегнем у пустињу и сви они који зажеле да иду са мном.

6. Стога се догоди да ја, Нефи, поведох породицу своју, а и ^аЗорама и породицу његову и Сама, старијег брата свога и породицу његову и Јакова и Јосифа, млађу браћу своју, такође и сестре своје и све оне који хтедоше да пођу са мном. А сви они који хтедоше да пођу са мном беху они који вероваху у ^бупозорења и откривења Божја. Стога, послушаше речи моје.

7. И узесмо шаторе своје и све оно што нам беше могуће и путовасмо пустињом током много дана. И пошто путовасмо током много дана, разапесмо шаторе своје.

8. А мој народ хтеде да се то место назове ^аНефи. Стога га и назвасмо Нефи.

9. И сви они који са мном беху, одлучише да се назову ^анародом нефијским.

10. И ми гледасмо да држимо судове и одредбе и заповести Господње у свему, према ^азакону Мојсијевом.

11. И Господ беше са нама и ми веома напредовасмо, јер сејасмо семење и поново жњесмо у изобиљу. И почесмо да гајимо стада и крда и животиње сваковрсне.

12. И ја, Нефи, бејах уз то понео записе који беху урезани на ^амесинганим плочама, а уз то и ^бкуглу, или ^вкомпас, који руком Господњом беше припремљен за оца мога, према ономе што је записано.

13. И догоди се да почесмо веома да напредујемо и множимо се на земљи.

14. И ја, Нефи, узех ^амач Лаванов и по узору на њега израдих многе мачеве, да не би некако народ, који се сада прозва ^бЛаманцима, навалио на нас и уништио нас, јер знадох мржњу њихову према мени и деци мојој и према онима који се прозваше мојим народом.

15. И поучавах свој народ да грађевине гради и да ради у сваковрсном дрвету и ^ажелезу и бакру и месингу и челику и злату и сребру и рудама драгоценим, којих беше у великом изобиљу.

16. И ја, Нефи, саградих ^ахрам. А сазидах га по узору на ^бхрам Соломунов, само што овај не беше саграђен са тако много ^вдрагоцености, јер се не могаху у земљи наћи, стога не могаше бити изграђен попут Соломуновог. Али, начин изградње беше попут храма Соломуновог. А израда му беше веома фина.

17. И догоди се да ја, Нефи, подстакох свој народ да ^авредан буде и да рукама својим ради.

18. И догоди се да они хтедоше да будем ^ацар њихов. Али ја, Нефи, пожелех да они немају никаквог цара. Па ипак, чињах за њих оно што беше у моћи мојој.

19. И гле, речи се Господње беху испуниле на браћи мојој, које Он рече о њима, да ћу ја бити ^авладар њихов и ^бучитељ њихов. Бејах, стога, владар њихов и учитељ њихов, по заповестима Господњим, све до времена кад ми настојаху живот одузети.

20. Стога се испуни реч Господња коју ми Он прозбори, говорећи: Уколико ^ане послушају речи твоје, биће искључени из присуства Господњег. И, гле, беху они ^бискључени из присуства Његовог.

21. И учини Он да се ^апроклетство обори на њих, да, и то проклетство тешко, због безакоња њиховог. Јер, гле, беху отврднули срца своја против Њега, толико да она посташе попут кремена. Стога, како беху бели и веома наочити и ^бпријатни, да не би били заводљиви моме народу, Господ Бог учини да им ^вкожа постане тамна.

22. И овако говори Господ Бог: Учинићу да буду ^аодвратни народу твоме, не покају ли се за безакоња своја.

23. И проклето ће бити семе онога који се ^аизмеша са семеном њиховим, јер ће и они бити проклети истим проклетством. И Господ то рече и тако беше.

24. И због проклетства њиховог које беше на њима, посташе ^адокон народ, пун пакости и подмуклости и у пустињи ловљаху звери грабљиве.

25. И Господ Бог ми рече: Биће они бич потомству твоме, да их потакну да ме се сете, а не буду ли ме се сетили и послушали речи моје, бичеваће их они све до уништења.

26. И догоди се да ја, Нефи, ^апосветих Јакова и Јосифа да буду свештеници и учитељи над земљом мога народа.

27. И догоди се да живесмо срећно.

28. И тридесет година беше прошло од времена кад напустисмо Јерусалим.

29. И ја, Нефи, све до сада водих записе о своме народу, на плочама које израдих.

30. И догоди се да ми Господ Бог рече: Изради ^адруге плоче и на њих ћеш урезати много тога што је добро у очима мојим, на корист народу твоме.

31. Стога ја, Нефи, како бих био послушан заповестима Господњим, отидох и израдих ^аове плоче на којима урезах све ово.

32. И урезах оно што је Богу угодно. И буде ли мој народ задовољан оним што је од Бога, биће задовољан урезима који су на овим плочама.

33. А пожели ли мој народ да сазна детаљнији део историје мога народа, мора прегледати моје друге плоче.

34. И довољно ми је да кажем да четрдесет година беше прошло, а ми већ имадосмо ратове и сукобе са браћом својом.