Света писма
2. Нефи 25


Поглавље 25.

Нефи се радује у јасноћи – Исаијина пророштва биће схваћена у последње дане – Јевреји ће се вратити из Вавилона, разапети Месију, и бити расејани и бичевани – Они ће бити обновљени када поверују у Месију – Он ће први пут доћи шест стотина година након што је Лехи напустио Јерусалим – Нефијци држе закон Мојсијев и верују у Христа, који је Светац Израелов. Око 559–545 год. пре Христа.

1. Ево ја, Нефи, говорим нешто о речима које записах, које изговорише уста Исаијина. Јер, гле, Исаија говораше много тога што беше многима од мога народа тешко разумети, јер не знају начин прорицања међу Јеврејима.

2. Јер ја, Нефи, не научих их много тога о обичају јеврејском; јер дела њихова беху дела таме, а чини њихове беху чини одвратности.

3. Стога, пишем своме народу, свима онима који ће у будућности примити ово што пишем, да могу знати судове Божје, да они долазе свим народима, по речи коју Он рече.

4. Стога, послушајте, о народе мој, који сте од дома Израеловог, и приклоните ухо речима мојим; јер иако вам речи Исаијине нису јасне, ипак су јасне онима који су пуни духа пророштва. Али, ја вам дајем пророштво по духу који је у мени. Стога ћу пророковати с јасноћом каква беше код мене од времена када изађох из Јерусалима с оцем својим, јер гле, душа моја ужива у јасноћи према моме народу, да могу научити.

5. Да, и душа моја ужива у речима Исаијиним, јер изађох из Јерусалима, и очи моје видеше оно што је јеврејско, и знам да разумеју Јевреји речи пророчке, и нема ниједног другог народа који попут њих разуме оно што беше речено Јеврејима, осим оних који су поучени обичајима јеврејским.

6. Али гле, ја, Нефи, не поучавах децу своју обичајима јеврејским, али гле, лично, борављах у Јерусалиму, стога знам о крајевима околним, и споменух деци својој судове Божје који се догодише међу Јеврејима, деци мојој, према свему ономе што Исаија говораше, и ја их не пишем.

7. Али гле, настављам са сопственим пророштвом својим, пишем у складу са јасноћом својом, услед које знам да нико погрешити не може. Ипак, у дане када ће се испунити пророштва Исаијина људи ће са сигурношћу знати, у времена када се она буду испуњавала.

8. Стога су она од вредности за децу човечју, а онима који мисле да нису говорићу нарочито, и ускратити речи сопственом народу, јер знаћу да ће она бити од велике вредности њима у последње дане, јер ће их они у тај дан разумети. Стога их за добро њихово писах.

9. И као што једно поколење беше уништено међу Јеврејима због безакоња, исто тако беху они уништавани од поколења до поколења према безакоњима њиховим; и нико од њих не би никада уништен био уколико им то не би било наговештено од пророка Господњих.

10. Стога им беше речено о уништењу које ће доћи на њих, одмах пошто отац мој напусти Јерусалим. Ипак, отврднуше срца своја и према пророштву моме беху уништени, осим оних који беху одведени у сужањство у Вавилон.

11. И ево, говорим ово због духа који је у мени. И мада беху одведени, опет ће се вратити и запосести земљу јерусалимску. Стога ће опет бити обновљени у земљи баштине своје.

12. Али, гле, имаће они ратове и гласове о ратовима. А када дође дан да се Јединорођенац Очев, да, и то Отац неба и земље, објави њима у телу, гле, одбациће га због безакоња својих, и тврдоће срца својих, и тврдоће шија својих.

13. Гле, разапеће га, и пошто у гроб буде положен, након три дана устаће из мртвих, са исцељењем у крилима својим, и сви они који поверују у име Његово, биће спашени у царству Божјем. Стога, душа моја ужива да прориче о Њему, јер видех дан Његов и срце моје велича свето име Његово.

14. И гле, догодиће се да пошто Месија устане из мртвих, и објави се свом народу, свима онима који у име Његово поверују, гле, Јерусалим ће опет бити уништен, јер јао онима који војују против Бога и народа цркве Његове.

15. Стога ће Јевреји бити расејани међу све народе, да, па и Вавилон ће уништен бити. Стога ће Јевреји од стране других народа бити расејани.

16. И пошто беху расејани и Господ Бог их бичеваше преко других народа током многих поколења, да, и то од поколења до поколења, све док их не убеди да поверују у Христа, Сина Божјег, и помирење које је бескрајно за сав род људски – а кад дође тај дан да поверују у Христа, и служе Оцу у име Његово, чистим срцем и чистим рукама, и не буду више ишчекивали другог Месију, тада, у то време, доћи ће дан да ће свакако бити потребно да поверују у ово.

17. И Господ ће опет пружити руку своју по други пут да обнови свој народ из њиховог изгубљеног и палог стања. Стога ће Он продужити да чини чудесна и дивна дела међу децом човечјом.

18. Стога ће им упутити речи своје, и те ће им речи судити у последњи дан, јер ће им бити дате да их увере о истинитом Месији, кога они одбацише, и да их увере како не треба више да ишчекују да дође неки Месија, јер неће доћи нико, осим лажног Месије који ће обманути народ. Јер само је један Месија о ком пророци говораше, а тај Месија је онај који ће бити одбачен од Јевреја.

19. Јер по речима пророка, Месија долази шест стотина година од времена кад отац мој напусти Јерусалим; и по речима пророка, а и по речи анђела Божјег, име ће му бити Исус Христ, Син Божји.

20. И ево, браћо моја, говорах вам јасно да не можете погрешити. И тако жив био Господ Бог који изведе Израел из земље египатске, и Мојсију удели моћ да лечи људе када их змије отровне уједаху, упере ли поглед ка змији коју он пред њима подиже, а такође му даде моћ да стену удари и вода потече; да, гле, кажем вам, као што је све ово истинито, и тако жив био Господ Бог, нема другог имена датог под небом којим би се човек могао спасти осим тога Исуса Христа о ком говорах.

21. Дакле, због тога ми Господ обећа да ће оно што пишем бити сачувано и заштићено, и уручивано потомству моме, с поколења на поколење, да се испуни обећање Јосифу, да потомство његово никада неће страдати све док земља буде постојала.

22. Стога ће ово ићи од поколења до поколења све док земља буде постојала, и ићи ће то у складу са вољом и жељом Божјом; а народима који ће их поседовати биће суђено по речима које су записане.

23. Јер марљиво се трудисмо да пишемо, да убедимо децу своју, а и браћу своју, да поверују у Христа, и да се с Богом измире, јер знамо да се по благодати спашавамо, пошто учинимо све што можемо.

24. И, мада у Христа верујемо, држимо закон Мојсијев, и постојано ишчекујемо Христа, док се закон не испуни.

25. Јер, са том сврхом је закон дат. Стога закон постаде мртав за нас, а ми оживљени у Христу због вере наше. Ипак, држимо закон због заповести.

26. И разговарамо о Христу, радујемо се у Христу, проповедамо о Христу, пророкујемо о Христу, и пишемо у складу са пророштвима нашим, да деца наша могу знати ком извору се могу обратити за опрост греха својих.

27. Стога, говоримо о закону да деца наша могу знати за мртвило закона. И она, знајући за мртвило закона, могу да ишчекују онај живот који је у Христу и знају са којом сврхом је закон дат. А када се закон у Христу испуни, да не треба да отврдну срца своја против Њега када буде потребно да закон буде укинут.

28. И ево, гле, народе мој, народ сте тврде шије; стога вам говорах јасно, да погрешно не схватите. И речи које говорах стајаће као сведочанство против вас, јер су оне довољне да поуче сваког човека правом путу, јер прави пут је веровати у Христа и не порицати га, јер поричући Њега поричете и пророке и закон.

29. И ево, гле, кажем вам да је прави пут веровати у Христа, и не порицати Га, а Христ је Светац Израелов. Стога се морате поклонити пред Њим, и служити Му свом силом својом, умом, и снагом, и целом душом својом. А будете ли ово чинили нипошто нећете бити одбачени.

30. И, колико год то потребно буде, морате држати уредбе и обреде Божје све док се не испуни закон који беше дат Мојсију.